Zašto SAD ne slavi 1. maj kao ostatak sveta?
Iako je Praznik rada, koji se širom sveta obeležava 1. maja, inspirisan radničkim protestima u Čikagu 1886. godine, poznatim kao Haymarket događaji, upravo u Sjedinjenim Američkim Državama ovaj datum nije prihvaćen kao zvanični praznik.
Nasilje koje je izbilo tokom tih protesta, uključujući bombaški napad i smrt više policajaca i civila, povezalo je 1. maj sa anarhizmom, socijalističkim pokretima i radikalnim idejama u očima tadašnje američke javnosti i političkog establišmenta. Kako bi se distancirali od takvih konotacija i izbegli potencijalne socijalne nemire, američke vlasti odlučile su da Praznik rada obeležavaju prvog ponedeljka u septembru. Ova odluka doneta je tokom administracije predsednika Grovera Klevelenda krajem 19. veka, a cilj je bio da se zadrži priznanje radničkog doprinosa bez političke osetljivosti povezane s 1. majem.
Na taj način je u Americi formiran zaseban Labor Day, potpuno odvojen od međunarodnog Praznika rada. Dodatno, 1958. godine predsednik Dvajt Ajzenhauer proglasio je 1. maj Danom prava (Law Day), kako bi se naglasila posvećenost vladavini prava i američkim demokratskim vrednostima, dodatno skrećući pažnju sa radničkih protesta kao istorijske pozadine tog datuma.
I dok veći deo sveta 1. maja slavi borbu za radnička prava, u Sjedinjenim Državama taj dan prolazi gotovo nezapaženo, zamenjen drugim, simbolički „bezbednijim“ datumom u kalendaru nacionalnih praznika.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: OpenAI DALL·E
