Zaboravite tropske arhipelage: Ove tri zemlje imaju najviše ostrva na svetu

Iako se najčešće pomisli na Indoneziju, Filipine ili Japan kada se govori o zemljama sa hiljadama ostrva, vrh svetske liste izgleda sasvim drugačije. Ubedljivo vode tri nordijske zemlje, koje zajedno imaju više od 700.000 ostrva, prema podacima prikupljenim iz nacionalnih statističkih i kartografskih izvora.

Švedska je zemlja sa najvećim brojem ostrva na svetu – čak 267.570. Na drugom mestu je Norveška sa 239.057, dok Finska zauzima treću poziciju sa 198.146 ostrva. Kada se njihovi rezultati saberu, dolazi se do 704.773 ostrva, odnosno gotovo 75 odsto ukupnog broja obuhvaćenog ovom analizom.

Prema rangiranju koje je objavio Visual Capitalist, na osnovu podataka iz nacionalnih statističkih i kartografskih agencija, u posmatranoj bazi nalazi se ukupno 945.247 ostrva. Ipak, ove brojke treba tumačiti sa određenom rezervom: ne postoji jedinstvena međunarodna metodologija za njihovo prebrojavanje, pa se kriterijumi od zemlje do zemlje razlikuju.

Zašto baš nordijske zemlje imaju toliko ostrva?

Objašnjenje se delom nalazi u geološkoj istoriji severne Evrope. Tokom poslednjeg ledenog doba glečeri su oblikovali obale, usecali doline i menjali reljef. Kada se led povukao, ostali su razuđeni priobalni predeli, brojni stenoviti izdanci, plitke vode i jezerski sistemi sa mnoštvom malih ostrva.

Jedan od najpoznatijih primera je stokholmski arhipelag, koji se pruža u Baltičko more i obuhvata oko 30.000 ostrva, ostrvaca i stenovitih hridi. U Finskoj se Arhipelaško more odlikuje desetinama hiljada ostrva, dok norvešku obalu karakterišu brojni mali kopneni delovi razdvojeni uskim morskim prolazima.

Zanimljivo je i to da se u nordijskim zemljama u brojanje uključuju veoma male površine. Švedska, na primer, kao ostrvo prepoznaje i kopnenu površinu od svega devet kvadratnih metara, dok je norveški prag oko deset kvadratnih metara. U obe zemlje računaju se i ostrva u jezerima.

Kanada i Čile predvode ostatak sveta

Posle nordijske trojke, najveći broj ostrva imaju Kanada sa 52.455, Čile sa 43.471 i Sjedinjene Američke Države sa 28.449.

Kanada je posebno zanimljiv slučaj. U prikazanom podatku računaju se priobalna ostrva, ali ne i brojna ostrva u unutrašnjim vodama. Samo Kanadski arktički arhipelag obuhvata više od 36.000 ostrva, među kojima je i Bafinovo ostrvo, jedno od najvećih na svetu. U zalivu Džordžijan, koji je deo jezera Hjuron u Ontariju, nalazi se još više od 30.000 slatkovodnih ostrva. Kada bi se i ona uključila u isti obračun, kanadski rezultat bio bi znatno veći.

Na listi slede Indonezija sa 17.508 ostrva, Japan sa 14.125 i Filipini sa 7.641. To je posebno zanimljivo imajući u vidu da se ove zemlje često povezuju sa velikim tropskim arhipelazima, ali se po broju evidentiranih ostrva ne približavaju vodećim nordijskim državama.

Zašto broj ostrva nije uvek lako uporediti?

Različita pravila brojanja mogu značajno da promene poziciju pojedinih zemalja. Japan, na primer, u svom zvaničnom obračunu evidentira prirodno formirane kopnene površine čiji je obim najmanje 100 metara. Veštačka ostrva nisu uključena, kao ni ostrva u jezerima i rekama.

Hrvatska je još jedan primer različitih kategorija. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Geoadria, njena obala obuhvata 1.246 ostrvskih formacija: 79 ostrva, 525 ostrvaca i 642 hridi i grebena koji su delimično ili potpuno pod vodom.

Zbog toga rang-listu ne treba posmatrati kao potpuno precizan globalni popis. Ona pre svega pokazuje koliko se razlikuju geografija i kartografski kriterijumi kojima države definišu i evidentiraju ostrva.

Ostrva su mnogo više od turističkih destinacija

Značaj ostrva ne meri se samo njihovim brojem. Iako zauzimaju oko pet odsto kopnene površine planete, na njima živi procenjenih 20 odsto svetskih vrsta ptica, gmizavaca i biljaka.

Geografska izolovanost omogućava razvoj jedinstvenih ekosistema i vrsta koje se ne mogu pronaći nigde drugde. Istraživanje objavljeno 2024. godine u časopisu Nature pokazalo je da je oko 21 odsto svetskih vrsta vaskularnih biljaka endemsko za ostrva.

Ostrva su važna i kao mesta za gnežđenje morskih ptica i stanice na migracionim rutama, ali i kao dom za više od 600 miliona ljudi. Njihove zajednice razvile su posebne kulture i načine života, često neposredno povezane sa morem i lokalnim prirodnim resursima.

Zato podatak da Švedska, Norveška i Finska imaju gotovo tri četvrtine ostrva sa ove liste govori i o neobičnoj geografiji severne Evrope, ali i o tome koliko jedan naizgled jednostavan podatak – broj ostrva – zavisi od načina na koji odlučimo da ih definišemo.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER. 

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/os88k