Volstrit u jednom danu izgubio više od 1.000 poena: Šta istorija kaže da sledi posle ovakvog pada?
Američka berza doživela je snažan pad nakon što je indeks Dau Džons (Dow Jones Industrial Average) u sredu izgubio više od 1.000 poena. Investitore su uznemirile dve stvari – odluka američke centralne banke (FED) da ne smanji kamatne stope i novi rast cena nafte, koja se približila nivou od 85 dolara po barelu.
Iako ovakav pad zvuči dramatično, istorija pokazuje da to ne mora da znači dugoročnu krizu.
U poslednjih pet godina Dow Džons je devet puta zabeležio jednodnevni pad veći od 1.000 poena. Analiza tih slučajeva pokazuje da tržište obično nastavlja da slabi još nekoliko dana, ali se u narednim mesecima uglavnom oporavlja.
Šta pokazuje istorija?
Statistika pokazuje da je dan nakon ovakvog pada indeks u proseku ostajao gotovo nepromenjen. Nedelju dana kasnije beležio je prosečan pad od 1,14 odsto, ali je već mesec dana kasnije donosio prosečan rast od gotovo 2 odsto. Posle tri meseca prosečan rast iznosio je čak 9,1 odsto.
Veliki padovi na berzi prethodnih godina imali su različite uzroke.
Čak tri dogodila su se u aprilu 2025. godine, kada je američki predsednik Donald Tramp najavio uvođenje širokog paketa recipročnih carina. Tržište se tada naglo oporavilo nakon što je Bela kuća odložila primenu mera za 90 dana, a dodatni rast usledio je kada su Vašington i Peking signalizirali smirivanje trgovinskih tenzija.
Još četiri velika pada dogodila su se tokom 2022. godine, kada je visoka inflacija primorala FED da više puta poveća kamatne stope. Investitori su tada strahovali da bi skuplji krediti mogli da uspore privredu i izazovu recesiju. Berza je dno dostigla u oktobru iste godine, nakon čega je započeo novi period rasta.
Preostala dva velika pada zabeležena su 2024. godine. Jedan je izazvao slabiji izveštaj o zapošljavanju u SAD i pad japanske berze, dok je drugi usledio nakon što je FED poručio da neće žuriti sa smanjenjem kamatnih stopa.
Šta se tačno desilo?
Najnoviji pad ponovo je povezan sa neizvesnošću oko monetarne politike. FED je odlučio da kamatne stope zadrži u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, uprkos inflaciji koja je i dalje iznad ciljanog nivoa. Istovremeno, rast cena nafte podstaknut je novim tenzijama na Bliskom istoku, nakon što je predsednik Tramp najavio odgovor SAD na napad na američke snage.
Tri člana FED-a ovog puta čak su glasala za dodatno povećanje kamatnih stopa, što investitori tumače kao signal da bi zaduživanje u narednom periodu moglo da postane još skuplje.
Ipak, ako se ponovi obrazac iz prethodnih godina, kratkoročna nestabilnost ne mora da znači dugotrajan pad. Dosadašnja iskustva pokazuju da su se nakon velikih jednodnevnih potresa američke berze u većini slučajeva oporavljale u narednim mesecima.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/jcomp
