Osim što je javnosti poznata kao novinarka, spisateljica i vlasnica modne agencije “Miss Yu”, Vesna Jugović de Vinča već godinama unazad poznata je po specifičnom načinu ishrane koje uključuje i periode gladovanja, čiji je cilj „čišćenje organizma od otrova, teških metala, radioaktivnih supstanci i slobodnih radikala, kao i izlečenje od bolesti“.

Vesna je upravo na jednom takvom „režimu“, sa kojim je upoznala svoje pratioce na društvenoj mreži Feksbuk.

Kako navodi, gladuje u ciklusima još od 1993. godine, a najduže je izdržala 28 dana.

O gladovanju i načinima na koji to izdržava već 14 dana unazad obaveštava svoje prijatelje na Fejsbuku, a nedavno je napisala i tekst “Gladovanje na zeolitu – osnova ljudskog opstanka”.

De Vinča piše da je cilj njenog rada da uputi čitaoca u moći gladovanja na zeolitu kao specifičnog načina čišćenja organizma i lečenja.

“Gladovanje kao princip života sam započela pre 30 godina. Svake godine gladujem otprilike godišnje 4 puta po 7 dana, nekoliko puta sam gladovala 21 dan, a jednom sam uspela u kontinuitetu da gladujem 28 dana. Gladovanje je postalo moj redovan način života. Tada pijem samo vodu, posebne čajeve, sok od cvekle, kiselo mleko i bistru supu. Sve vreme ližem mineral zeolit. Ne sećam se kada sam poslednji put koristila lekove, oni više nisu prisutni u mom životu”, piše De Vinča.

Dalje navodi da iako ima bolest štitaste žlezde, nikad nije uzimala nijedan lek, ali je zahvaljujući gladovanju i korišćenju zeolita – nikad bolje.

Kako kaže, desetog dana nakon gladovanja osetila je „novi nivo ushićenja, radosti, poseban zanos, polet zbog evidentne pobede duha nad telom, nad tom „svetom životinjom“ u nama, sa kojom mi „borba“, zamislite, sada pričinjava zadovoljstvo“.

Gladovanje opisuje kao posebnu vrstu samoizlečenja i „operacije iz prirode“.

„To je operacija bez noža, a hirurg je – priroda. To sam utvrdila na ličnom primeru“.

Za kraj, kao i za početak duhovnost je polazište i ishodište, navodi ona na kraju teksta koji je završila rečima Nikole Tesle:

„Svako neuvažavanje duhovnosti u bilo kakvoj teoriji je pogrešno. Ne sme se zaboraviti da sve počiva na duhovnosti i sve ide od duha prema materiji… Duh i psihologija mora da prethode materiji, jer duhovna-psihička matrica prethodi fizičkoj osnovi bolesti. Tamo gde se niko ne bavi stanjem duše i ne uzima psihičke faktore bolesti, nema izlečenja… Budućnost u nauci će pripasti onim ljudima koji će biti nešto između filozofa, naučnika i pesnika“.