U Gastrošoru prva beogradska kišna bašta u okviru projekta „Niklo kao ja“
Beograd je postao jedan od deset gradova u Srbiji koji je dobio svoju kišnu baštu – urbanu zelenu površinu koja će doprineti smanjenju posledica obilnih kiša, poplava i pojava klizišta u urbanim sredinama. Ova bašta je deo projekta „Niklo kao ja“, čiji je cilj da ponudi direktan odgovor na već nastale negativne posledice klimatskih promena, a koji kompanija A1 Srbija sprovodi uz podršku evropske organizacije Propulsion i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kišna bašta u Beogradu posađena je u Gastrošoru, novoj gradskoj hit lokaciji na samo kilometar od Trga republike, od strane tima profesionalnih baštovana uz podršku građana, a u proteklom periodu Beograđani su imali priliku da učestvuju na specijalnoj, otvorenoj radionici, na kojoj su mogli detaljnije da se upoznaju sa konceptom kišnih bašti.
Gastrošor, smešten u staroj industrijskoj zoni u srcu Beograda, zamišljen je kao mesto koje okuplja ovdašnju gastronomsku scenu i pomaže njenoj daljoj afirmaciji u svetskim okvirima. Nekada zatvoren kompleks magacina uz bivšu dorćolsku prugu, danas je gastro-park u čijem sastavu se nalazi niz restorana i gastro-barova na samo kilometar od Trga republike, a čija čak trećina površine je odvojena za nove, potpuno obnovljene zelene površine, dostupne svim posetiocima.
„Izabrali smo upravo Gastrošor, kao pravu lokaciju za kišnu baštu, jer je tamošnji tim već formirao velike zelene površine na mestu gde se donedavno nalazio građevinski otpad i tlo koje je tokom industrijske eksploatacije postalo potpuno nepovoljno za sadnju. Dali smo naš doprinos takvoj inicijativi, a u Gastrošoru planiramo i edukativne radionice za decu o tome kako gajiti biljke i odnositi se prema prirodi generalno sa ciljem da ovakve bašte zažive širom Beograda. Za formiranje kišne bašte koristili smo autentične sadnice i materijale karakteristične za ovo područje“ – istakla je Amela Greksa, pejzažna arhitektica projekta.
Glavna funkcija kišne bašte je ublažavanje efekta klimatske krize na gradske sredine. Kišna bašta je jednostavan sistem – sadnja u konusnim lejama u zemlji, odnosno udubljenje u zemlji čija je funkcija da primi određenu količinu vode tokom jačih padavina, a da zadrži vlagu što duže tokom sušnih perioda. Ove sadne jame su opremljene otpornim biljkama i malčem. Kišne bašte, iako prvenstveno povezane sa očuvanjem životne sredine, takođe imaju značajan uticaj na mentalno zdravlje i doprinose kvalitetu života svih nas. Ova prirodna okruženja pružaju prostor za relaksaciju, odmor i opuštanje. Fizički kontakt s prirodom dok se održava bašta ili se jednostavno boravi u njoj može smanjiti stres, poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome anksioznosti.
Kišna bašta u Beogradu će, zajedno sa preostalih devet kišnih bašti iz Srbije, biti prikazana na sajtu www.svetkakavzelis.rs, na kom će odvijati i glasanje za najlepšu, ali ono što je još važnije je to da će 10 gradova u Srbiji dobiti kišne bašte. Podršku u kreiranju bašti pružiće i zaštitna lica projekta, glumica Miona Marković i putopisac i TV autor Andrej Maričić.
Kišne bašte
„Negativne posledice klimatskih promena osećamo svakodnevno, od obilnih kišnih padavina i oluja preko tropskih noći do zagađenja vazduha. Zato verujem da kišne bašte dolaze u pravo vreme i da će pomoći u očuvanju životne sredine i saniranju posledica klimatskih promena. Ujedno, želimo da kišne bašte budu poziv svim građanima i kompanijama da se pridruže u ovoj važnoj borbi. Jer jedino zajedno možemo da stvaramo pozitivne promene“ – naglasio je Dejan Turk, CEO A1 Srbija i A1 Slovenija.
Primenom naprednih ESG kriterijuma u svom poslovanju, A1 Srbija kontinuirano ulaže u postizanje klimatske neutralnosti kroz rast udela solarne energije u snabdevanju mreže svojiih baznih stanica, povećanje energetske efikasnosti u poslovnim operacijama i poštovanjem principa cirkularne ekonomije. U skladu sa tim opredeljenjem, A1 je prva telekomunikaciona kompanija u Srbiji koaj je započela sa praksom instaliranja solarnih panela na mrežnu infrastrukutu sa ciljem da do kraja 2023. dostigne cifru od čak 5.600 što je dovoljno energije za napajanje čak 750 domaćinstava. U 2022. godini A1 Srbija je smanjila ukupnu emisiju CO2 (Scope 1 i 2 – struja, grejanje, gorivo) za čak 33%.
Takođe, ovo je prva kompanija u Srbiji koja je uvela Eco Rating, međunarodnu metodologiju koja procenjuje uticaj telefona na životnu sredinu, sa ciljem da motiviše i inspiriše korisnike da donose ekološke izbore, ali i celu industriju mobilnih telefona da ubrza tranziciju ka modelu cirkularne ekonomije za mobilne telefone.
Izvor: BIZLife
Foto: Danijel Rakić
