Tradicija začinjena inovacijom

Kada kročite u ovaj magični prostor, možete čuti melodične zvuke polukoncertnog klavira, koji vas mame da popijete gutljaj istorije i uživate u gastronomskim pripovedanjima, uz urbane vibracije Beograda

„Beograde, dobro jutro!”

Kao što je ova rečenica duboko utkana u srca svih Beograđana, tako je i hotel „Moskva” za Beograđane uvek bio daleko više od hotela. „Moskva” je bila i ostala mesto susreta, prvih sastanaka, mesto gde se ide na „Moskva šnit”, mesto za koje je dovoljno reći „Vidimo se ispred Moskve”, bez daljih objašnjavanja.

Ovaj simbol Beograda, izgrađen u stilu ruske secesije, jedan je od najznačajnijih arhitektonskih bisera srpske prestonice. Pod zaštitom države je od 1968. godine kao spomenik kulture glavnog grada, a od 1979. kao kulturno dobro od velikog značaja.

Hotel „Moskva” je kroz istoriju menjao kako vlasnike i imena tako i izgled. Na početku, na ovom mestu stajala je kafana „Velika Srbija”, pa palata „Rosija”, a na kraju – hotel „Moskva”. Gradnja je počela u proleće 1905. godine, a svečano otvaranje palate „Rosija” sa gostionicom „Moskva” bilo je 14. januara 1908. godine. Zdanje je svečano otvorio kralj Petar I Karađorđević lično, uz pratnju dvorskog orkestra.

Hotel „Moskva” je privlačio i oduševljavao na stotine slavnih ličnosti, koje su se vremenom upisale u istorijski kod hotela. Od Alberta Ajnštajna, preko Ričarda Niksona, sve do Roberta de Nira i Lučana Pavarotija, „Moskva” je ugostila toliko značajnih imena iz svih segmenata javnog i političkog života da bi ta lista teško stala u jedan novinski članak.

U kafani „Moskva” su se susretala i najveća imena srpske i jugoslovenske književnosti 20. veka, uključujući i Ivu Andrića, Miloša Crnjanskog, a kasnije i Momu Kapora i Branka Ćopića.

Kafana je bila toliko popularna među književnicima da su poštari većinu pisama i knjiga nosili slavnim piscima direktno u „Moskvu”, a ne kući. Hotel „Moskva” postao je epicentar društvenog i kulturnog života Beograda, a odatle su se moderna strujanja prenosila i na čitavu Srbiju.

Kafana hotela „Moskva” je, takođe, za samo nekoliko godina od otvaranja, u potpunosti promenila gastronomsku kulturu Beograda. Odavde je krenula moda otvorenih terasa sa suncobranima, moda francuskih vina, deserata i guščje paštete, moda češkog piva, ribe sa majonezom… U kafani „Moskva” se mogla čuti bečka muzika, ali i američki džez, kao i orkestar „dobro izvežbanih srpskih Cigana”. Ono što je ostalo trajno kao karakteristika ovog velelepnog zdanja jesu tradicija i kvalitet, koji su opstali preko 100 godina.

Hotel „Moskva” ni danas ne prestaje da zadivljuje svetske putnike, te je tako dospeo i na stranice knjige „Accidentally Wes Anderson”, bestselera po listi „Njujork tajmsa”. U knjizi su opisana najzanimljivija i najneobičnija mesta na Zemlji, inspirisana jedinstvenom vizijom režisera Vesa Andersona. U 200 najfascinantnijih mesta na svetu, koja prate neobične i neočekivane istinite priče, autori su uvrstili i hotel „Moskvu”.

Nedavno je i italijansko-američki umetnik i arhitekta Guljelmo Boter ovekovečio na svojim crtežima najznamenitije tačke Beograda. Naravno, među njima i hotel „Moskvu”. Za njegov rad u srpskoj prestonici stiglo je nekoliko nagrada – jedna ovde, druga u Americi, a pre samo nekoliko dana i internacionalna nagrada „OPEN”, od strane HelvetArta, Ženeva, Švajcarska.

I danas se u hotelu „Moskva” prepliću naslage istorijskog nasleđa i modernih tendencija. Naš veliki pisac Ivo Andrić najbolje je objasnio proces stvaranja i vrednovanja istorijskih vrednosti i tradicije:

„To je ono iz prošlosti što utiče na sadašnjost i uslovljava budućnost. Nešto staro je neophodno da bi se razumelo nešto novo. Kao što rimsku kulturu ne možemo dovoljno razumeti i ceniti bez poznavanja grčke civilizacije, tako dostignuća moderne srpske kulture možemo jedino vrednovati poređenjem sa najsjajnijim trenucima naše prošlosti.”

Ivo Andrić bio je stalni gost kafane hotela „Moskva”, kojoj je ostao veran do kraja života. U „Moskvi” je slavni nobelovac imao svoj sto i svakoga dana je poručivao isto: blagu domaću kafu uz kockicu ratluka.

Čuvanje kulturne baštine od zaborava, uz intenzivan osvrt na potrebe modernog čoveka – preneseno je i na nove generacije. Na čelu hotela „Moskva” danas stoji jedan od najmlađih direktora u industriji hotelijerstva u Srbiji, tridesetogodišnji Ivan Bastaja.

Pored hotela „Moskva” u Beogradu, on nosi titulu i generalnog direktora hotela „Club A”, na Kopaoniku. Da je on junak modernog hotelijerstva u Srbiji, govori i činjenica da je u prethodnom periodu, koji je bio izuzetno težak za turističku industriju, uspešno sproveo ono što je u početku izgledalo nemoguće – održao poslovanje u oba hotela i zadržao sve zaposlene na njihovim radnim mestima.

Nakon stečenog formalnog znanja iz oblasti hotelijerstva, Ivan je svoje praktično iskustvo stekao radeći u nekoliko hotela, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Ipak, i pored ozbiljne ponude da postane deo menadžmenta jednog luksuznog hotela u Kaliforniji, čuvenog hotelskog lanca „Ritz Carlton”, Ivan je odlučio srcem, te se u Beograd vratio zbog ljubavi, odnosno današnje supruge, a sa koferom punim iskustva i znanja. Danas ističe kako je ovo, definitivno, bila najbolja odluka koju je doneo.

Ivan Bastaja, Generalni direktor

Nakon nekoliko godina u Srbiji, ukazuje mu se prilika da preuzme rukovodstvo hotela „Club A”, na Kopaoniku, koji posluje u okviru hotelsko-ugostiteljskog preduzeća „Moskva”. Kako se na ovoj poziciji pokazao kao veoma spretan predvodnik tima, zaduženja mu se proširuju, te postaje i operativni menadžer legendarnog hotela „Moskva”, u Beogradu. Nije bilo jednostavno voditi dva hotela koja ne samo da su fizički udaljena već se i po tipu svog poslovanja u potpunosti razlikuju. Kako je, kao dobar lider, uspeo da na svoj tim prenese entuzijazam, pozitivan stav i uverenje da se svaka izazovna situacija može prevazići, Ivan Bastaja penje se do samog vrha lestvice i postaje generalni direktor hotelsko-ugostiteljskog preduzeća „Moskva”. Danas upravlja kolektivom dva hotela koja u svom sastavu imaju više od 150 zaposlenih. Kaže da je ključ stabilnosti jednog uspešnog tima dobra i transparentna komunikacija.

Ivan Bastaja, čuvar tradicije i donosilac novih trendova, odlučan je da očuva značaj i veličinu zajedničkog nasleđa kao deo kolektivne odgovornosti. Svojom vizijom Ivan je uspeo da privuče kvalitetne i iskusne radnike iz industrije hotelijerstva i ugostiteljstva i pridruži ih postojećem timu, uz stvaranje sinergije stare dobre prakse i inovativnih ideja.

Tako se, uz osvrt na najsjajnije gastronomske trenutke iz prošlosti hotela „Moskva”, timu pridružio i novi šef kuhinje, harizmatični Đorđe Klipić, čiji je cilj da u restoranu „Čajkovski” i čuvenom „Kafeu Moskva” postavi nove trendove, po uzoru na slavnu prošlost nekadašnje kafane „Moskva”.

Đorđe Klipić, Šef kuhinje

Danas, kada kročite u ovaj magični prostor, možete čuti melodične zvuke polukoncertnog klavira, koji vas mame da popijete gutljaj istorije i uživate u gastronomskim pripovedanjima, uz urbane vibracije Beograda. Ovde se degustira geografsko poreklo i pije otmenost. Šarmantan enterijer restorana i prostrana bašta nisu samo mesta za predah od gužve i gradske vreve. Oni su oaza gde se čoveku vraća dobra energija i odmara duša.

O karakteru ovog šefa kuhinje govori i činjenica da je sa 19 godina, želeći da uči od najboljih, dugo molio tada jednog od naših najboljih kuvara da mu dopusti da volontira kod njega u kuhinji, da ga gleda kako radi i da na licu mesta uči od najboljeg. Tako je radio punih godinu dana, bez ikakve nadoknade. U istom restoranu naposletku dobija zaposlenje i u njemu ostaje tri godine. Nakon toga, odlučuje da stekne i internacionalno iskustvo i odlazi u potragu za novim gastronomskim spoznajama – u Austriju, Češku, na Jadran… Kaže da ne postoji kuhinja koju nije probao da sprema. Dok je živeo na moru, često je sa samim ribarima bacao mreže. Tu, sveže ulovljenu ribu posle je pripremao na dobro proverene, lokalne načine. Ipak, s obzirom na to da iskreno voli svoju zemlju, vraća se korenima i srpskoj kuhinji, koju i danas najviše voli da sprema, kombinujući uz nju sve što je do sada usvojio i van granica Srbije, tokom svoje karijere.

U hotel „Moskva” dolazi upravo zbog te ljubavi prema tradiciji i starim vrednostima. Kaže da je, kao mali, često u šetnji prolazio pored hotela sa svojim roditeljima i da je još tada pomišljao kako bi bilo lepo da jednog dana tu i radi.

Danas je Đorđe Klipić još jedna afirmacija kvaliteta restorana unutar hotela „Moskva”. Namirnice nabavlja širom zemlje od proverenih, najkvalitetnijih dobavljača, tako da se u jelovniku restorana „Čajkovski” nalaze jela sa geografskim poreklom – iz svih krajeva Srbije. Smatra da je to ono što treba približiti stranim gostima, ali istovremeno i podsetiti naše domaće goste kakva se sve bogatstva mogu pronaći širom Srbije. Jela šefa kuhinje Đorđa Klipića najmelodičnije su kompozicije srpske gastronomije, kombinovane sa elementima radoznalosti i strasti, u stalnoj potrazi za inovacijama.

Zrnce smelosti, ludačka strast i ljubav šefa kuhinje Đorđa Klipića prema tradiciji ono su što jelovnik restorana „Čajkovski” čini posebnim.

U restoranu „Čajkovski” cilj mu je da kroz inovativnu interpretaciju dobro poznatih jela veliča tradiciju samog hotela „Moskva”. Svoj tim bira po tome kakav je ko čovek, jer misli da napornim radom svako može da postane dobar kuvar, ali ne i obrnuto.

Predavanjem ključa naše prošlosti novim generacijama hotel „Moskva” nam je u nasledstvo ostavio ono najvrednije što se u njemu saželo – umetnost, iskustvo, eleganciju, mudrost, smisao. Nove generacije, poput Ivana i Đorđa, ponele su titulu čuvara naše tradicije. Te autentične, žive, kreativne, smele i hrabre tradicije koja je – jednom rečju – moderna. I koja nam se dešava upravo sada, dok smo mi ti koji stvaramo nove tradicije i vrednosti za buduće generacije.

Izvor: BIZLife Magazin