Rad u hotelu sa istorijom koja datira od 1957. godine umnogome je izazovan, prevashodno zbog toga što je potrebno uvek biti svež, nov, aktivan i aktuelan, u skladu sa izazovima tržišta, svetskim kretanjima i stanjem na konkurentskom polju, na kome istrajavamo u nalaženju svog mesta. Biti dosledan, imati unikatan izraz, prepoznatljiv narativ, lični pečat, afirmativni sadržaj koji se plasira uglavnom preko najvećeg kanala komunikacije, a to su upravo mediji, print i digital, kao i kanali društvenih mreža posvećeni svakom posebnom segmentu hotela: konferencijskom kapacitetu, restoranu ovenčanom dve godine zaredom Mišlenovom preporukom i ove godine ulistanom u „Gault & Millau” vodiču, ili personalizovanom spa užitku u okviru centralnog gradskog Tašmajdanskog parka.

Sa reputacijom stare dame, doduše s ikoničnim statusom, nije uvek lako biti na vrhu jezika ili prvi na pameti klijentu u njegovom odabiru nekog od bisera naše ponude. Kada u jednačinu ubacimo moje angažovanje u dva hotela u komšijskoj nam Sofiji, reputacija folk estetike, ne toliko evropskih standarda – nešto je što upravo razbijamo u vidu predrasuda na dnevnom nivou.

Trenutni nezavisni status izlaskom iz međunarodnog lanca ili upravo aktuelni status pripadanja porodici Accor u jednom od hotela za koje sam angažovan – predstavlja poziv javnosti da komentariše i definiše reputaciju hotela po svojim aršinima. Mi smo tu da damo odgovor, argumentovan, otvoren i iskren, vodeći računa o izlogu u koji izlažemo našu robu, jer je to upravo jedina udica od davnina za dobru kupovinu.

Prilika da svako javno komentariše šta mu je volja, ali i prilika da se na komentar odgovori – dvosmerna je komunikacija, koja nam omogućuje da imamo kontrolu, da se ne krijemo, sakrivamo postove, nego sigurno i podignute glave koračamo svojim putem.

Na ličnom i profesionalnom nivou, sve što radimo unutar kompanije, unutar tima, pa tako i u okviru naših interakcija sa poslovnim partnerima, našim aktivnostima u toku i van radnog vremena – svi smo pod prismotrom. Kao što pametni telefoni slušaju svaku izgovorenu reč s ciljem prodaje proizvoda za koji nismo znali da nam je potreban, tako davno rečena istina – radi, govori, ponašaj se kao da sve to što prezentuješ može da se emituje u Nacionalnom dnevniku – i dalje ostaje moja okosnica i koordinata koju sam ulaskom u ovu utakmicu postavio. U želji da se prate trendovi, svi poletimo u prihvatanju trenda, svi pokleknemo u želji da damo neki komentar, kritiku nečijeg rada, bez razmišljanja i sagledavanja konteksta iz koga je nečija izjava uzeta, prvi smo da damo svoju reakciju na nju.

Izazov svakodnevice leži upravo u tome što se danas, brže nego ikada, može skrenuti s puta u danu, preko noći jednim lošim potezom, nepromišljenim postom na društvenoj mreži, neadekvatnim odgovorom na DM, nesmotrenom izjavom u medijima, za minut višedecenijski rad može biti dove

den u pitanje ako postane viralan. Pogrešno procenjena kampanja, želja da se bude mlad i inovativan, da se krči put neuobičajenim metodama, želja za brzim alatima kojima bi se došlo do publike – može u trenutku obići ako ne planetu, onda ovu našu malu zajednicu koja je, pogotovo u onlajn svetu, stalno budna i željna takvih grešaka.

S druge strane, brzina življenja, preveliki izvori informacija, prezasićenost u njihovom primanju dovode do toga da se svaki pogrešan korak zaboravi u okviru od tri dana. To je, opet, podstrek da se stalno mora biti u žiži kako bi se održao dobar put kojim smo odlučili da krčimo ovu šumu i neretki šum u komunikaciji koji buka raznih poruka izaziva.

Kućno vaspitanje, kontinuirani trening, mera i nepreterivanje ni u čemu, doslednost i stajanje uspravno iza svojih vrednosti bez uzmicanja, generalno optimističan i pozitivan stav kao alternativa ne uvek i svemu lepom što sa sobom poslovni ambijent nosi – sve su to moji reperi stvaranja lične, pa i profesionalne reputacije. Svakako, o reputaciji govore primaoci naših poruka, oni su taj tas na vagi koji nam daje vetar u leđa, koriguje ako se zanesemo i podržava u želji da našu priču ispričamo na valjan način.

Ključno je postaviti standard i linije ispod kojih ne idemo, pisana i nepisana pravila koja se poštuju u želji da se utisak i iskustvo brendira do nivoa da gost kaže: „Ovo mora da je Metropol, ovo mora da je kvalitet.”

Kako kažu, za dobrim konjem se prašina diže, a za dobrom reputacijom lajk se niže.