Švedski eksperiment nije pomogao privredi – NAJGORA RECESIJA od 1940.
Švedski bruto domaći proizvod blago je opao u prvom tromesečju, pokazale su prve statističke procene, ali podaci za drugo tromesečje već najavljuju ozbiljne posledice pandemije koronavirusa.
U prva tri meseca švedski BDP pao je samo 0,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavila je Državna kancelarija za statistiku.
Na godišnjem nivou porastao je za 0,5 odsto. Ekonomija je počela da usporava već krajem 2019., nakon višegodišnjeg brzog rasta.
Iako Švedska nije pratila druge evropske zemlje u merama potpune izolacije, pandemija i potezi drugih vlada poremetili su lance snabdevanja i prisilili kompanije da otpuste desetine hiljada radnika.
To je uticalo i na švedsku ekonomiju, pa su tako podaci o industrijskoj proizvodnji u martu pokazali naglo usporavanje a u aprilu su aktivnosti u proizvodnom sektoru potonule na najniži nivo od finansijske krize.
Švedska vlada već je obećala više od 100 milijardi švedskih kruna (10,18 milijardi dolara) pomoći kako bi ublažila posledice pandemije u ekonomiji, a ponudila je i dodatnih 550 do 600 milijardi kruna kredita i garancija.
Centralna banka nije snižavala ključne kamatne stope ali je uvela niz mera, uključujući kredite u dolarima i krunama i prošireni program kupovine imovine.
Vlada očekuje da će se rast privrede u ovoj godini smanjiti oko sedam odsto, u najgoroj recesiji od 1940. godine. U 2021. predviđaju snažan oporavak.
Izvor: Hina/SEEbiz
Foto: Pixabay
