Švedska domaćinstva među najzaduženijima u Evropi

Švedsku ekonomiju pritiskaju podizanje kamatnih stopa, visoka inflacija i pad lične potrošnje, te se očekuje da će godinu zaključiti padom, objavila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Nakon što je relativno dobro prebrodila pandemiju, snažan rast potrošačkih cena i kamatnih stopa počeli su uzimati danak, konstatuje OECD, izdvojivši i energetsku krizu koju je izazvala ruska invazija na Ukrajinu.

Švedska domaćinstva su među najzaduženijima u Evropi, mnoga imaju hipotekarne zajmove s promenjivom kamatnom stopom, što znači da će im troškovi kamata rasti zbog podizanja ključnih kamatnih stopa. OECD očekuje da će se švedska privreda ove godine smanjiti za 0,3, a iduće porasti za tek 1,4 odsto.

„Oslabilo je poverenje potrošača i kompanija, a rast troškova zaduživanja negativno utiče i na primanja domaćinstava i na kompanije u sektoru nekretnina koje se suočavaju s izazovima u refinansiranju dugova“, konstatuju u OECD.

Zajmovi za komercijalne nekretnine čine oko 18 odsto ukupnih kredita i njihov udeo je među najvećima u OECD.

Centralna banka podizala je u više navrata referentnu kamatnu stopu, na aktuelnih 3,5 odsto, s nula procenta na početku 2022. Planiraju da ih podignu još jednom, za 0,25-procentnih bodova, na sednici u junu ili septembru.

OECD upozorava da su vladine reforme umanjile šanse Švedske da ostvari klimatske ciljeve. Koaliciona vlada desnog centra smanjila je poreze na gorivo, povećala poreske olakšice građanima koji se voze na posao, ukinula nove subvencije za električna vozila i smanjila propisani udeo biogoriva.

Promene su verovatno onemogućile ostvarenje klimatskih ciljeva, zacrtanih za kraj decenije, ako vlada ne usvoji nove ambiciozne mere, procenjuju u OECD.

Izvor: Index

Foto: unsplash