„Svako ima potencijala da bude lider, samo ako to i želi“
Vuk Mijanović je već 15 godina u Nelt grupi. Krenuo je, praktično, „od malih vrata” i stigao do visoke pozicije u kompaniji. Upoznao je kompaniju „od prizemlja do vrha”.
Pitali smo ga zašto nije u tom periodu menjao kompanije, kao što je u današnjem biznisu česta pojava.
„Odgovor je jednostavan: zbog ljudi! Divnih ljudi, kolega, prijatelja, sa kojima sam podelio svoje vreme, lepe i teške trenutke, pobede i poraze, onih koji neguju suštinske ljudske vrednosti u koje i ja verujem. Druga perspektiva je vezana za dinamično okruženje, kakvo je Nelt, koje je dovoljno fleksibilno da omogući zaposlenima priliku da se oprobaju u različitim oblastima. Da pogrešite, naučite i uspete. Imam sreće da radim za kompaniju koja pruža mogućnosti za lični razvoj i napredovanje u karijeri“, kaže Mijanović.
Da li je vaš primer nešto što biste savetovali i svojim najbližima? Da li je to jedini ispravan put da se napravi dobra karijera?
Ne mislim da uopšte postoji ispravan put ili neki recept za uspeh. Ono što mene vodi kroz život, a i kroz karijeru, jeste da, šta god radim, to bude najbolje moguće, uz najveći trud. Danas je do karijernog uspeha moguće doći na različite načine, brže ili sporije. Smatram da je postepeni razvoj važan, jer je iskustvo koje stičemo u različitim fazama karijere i života neophodno za dalji napredak. Sve u svoje vreme! Današnji sistem vrednosti, tehnološki razvoj i dostupnost informacija stvaraju lažnu sliku mladim ljudima da se do uspeha u karijeri može doći preko noći, uz minimalan trud. Preskočene lekcije dođu na naplatu kada se nađete u situaciji u kojoj samo stečeno znanje, iskustvo i zrelost mogu da pomognu.
Danas rukovodite logistikom. Kakve liderske veštine mora imati neko na vašoj poziciji?
One su univerzalne za svaku lidersku poziciju. Puno se teoretiše o ovoj temi u poslednje vreme – liderski stilovi, način rukovođenja, kompetence itd. Ipak, po mom mišljenju, samo nekoliko njih je zaista neophodno. Morate da saosećate sa ljudima. Da vam je stalo i da ste zainteresovani za zaposlenog kao osobu, ne samo za ciljeve koje mora da ostvari. Zaboravite na status, poziciju i preuzmete odgovornost za te ljude i bavite se njima. Takođe, da ne zaboravite da vi dajete perspektivu budućnosti svakog ponaosob i zajedničke vizije. To je posao lidera.
__________________________________________________
Koji je bio vaš prvi posao?
Moj prvi posao bio je vezan za muziku, a danas je to moj aktivni hobi. Tokom srednje škole sam sa bednom vikendima nastupao po klubovima, kafićima i festivalima. Potpuno drugačije od korporativnog okruženja, ali su izazovi slični. Izgledalo je jako smešno i zabavno. Puno treme, straha od javnog nastupa. Klinci u pokušaju da budu rokenrol zvezde! J Naravno, ne znate kako da pregovarate o honoraru, uslovima, organizaciji i da naplatite svoj rad, ali stekao sam neprocenjiva iskustva, koja i dan-danas primenjujem u trenutnom poslovnom okruženju.
________________________________________________________
Da li se lider rađa ili uči da se postane?
Definitivno se uči, kao i svaka druga veština. Mislim da svako ima potencijala da bude lider. Pitanje je samo da li to želi. Neće svako da bude lider, a i ne treba da bude. Vežba se, trenira se, kao i sve ostalo, ceo život. Da se vratim na prethodni odgovor, morate da vežbate da saosećate sa ljudima i predočite im budućnost. Nešto ponesete i kroz odrastanje, vaspitanje, vrednosti koje ste usvojili.
Koliko zaposleni u jednoj kompaniji tu kompaniju i predstavlja? Da li poistovećivanje sa kompanijom u kojoj se radi danas predstavlja neku vrstu obaveze?
Da, veoma! Uvek i na svakom mestu. To vam je kao i sa prezimenom. Vaše ponašanje i postupci ne utiču samo na ličnu reputaciju. To je stvar odgovornosti. Možda zvučim staromodno za današnje uslove, ali smatram da je lojalnost bitna. Danas nekako nije „in” u mnogim sferama života, pa i u poslovnom okruženju, biti lojalan i zadržati integritet.
Da li su promene funkcije u firmi zahtevale i neku vrstu promene poslovnog stila? Koliko je važno da menadžer u današnje vreme bude u odeći koja odgovara njegovoj poziciji ili statusu u firmi?
Definitivno su promene funkcije zahtevale promenu stila u oblačenju. Sazrevanjem i odrastanjem menjamo i odeću koju nosimo. Ono što je sigurno jeste da se ne oblačim isto kao pre 15 godina. Bitno je biti pristojan, ne prelaziti meru dobrog ukusa. Treba se prilagoditi situaciji i uvažiti okruženje u kome se nalazite. Meni je bitno da se osećam udobno u onome što nosim. Sigurno da status u nekim okolnostima zahteva i adekvatno oblačenje. Ipak, danas to postaje sve manje važno. Nove generacije, čini mi se, sve manje obraćaju pažnju na to.
Koliko odeća čini menadžera?
Menadžera lidera – nimalo. To, jednostavno, nema veze jedno sa drugim. To je stvar ličnog stava, individualnog osećaja. Tačno je da poslovna okruženja nameću normative i trendove u oblačenju, ali odeća sama sigurno ne čini menadžera ili lidera.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: BIZLife/Sanda Mokanić
