Stiže EU novac za poljoprivrednike
Prvi konkurs u Srbiji za sredstva iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj (IPARD) biće raspisan iduće nedelje i biće namenjen za nabavku traktora i druge mehanizacije, za šta će na raspolaganju biti 8,3 miliona evra iz fondova EU i budžeta Srbije, rečeno je danas Beti u Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede.
„Svaki poljoprivrednik koji prođe na konkursu i kupi traktor ili mehanizaciju, moćiće da računa na povraćaj oko 60 odsto sredstava, ali bez uračunatog PDV-a“, kazao je direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat.
Poljoprivrednici će moći da nabave samo jedan traktor (mašinu) za vreme trajanja čitavog IPARD programa (2014-2020), a snaga traktora, čija se nabavka subvencioniše iz tog fonda, zavisiće od sektora ulaganja i obima proizvodnje.
Na primer, ako se neko bavi voćarstvom i ima od dva do 10 hektara prijavljenih površina pod zasadom, moćiće da nabavi traktor snage 60 kW, dok će jači traktor, do 80 kW, moći da nabavi samo ukoliko ima veće površine, izmedju 10 i 50 hektara.
Radat je istakao da procedura povraćaja novca ne bi trebalo da traje duže od nekoliko meseci, ali da je, zbog toga što su u pitanju velike sume, kontrola trošenja sredstva dobijenih iz IPARD-a rigorozna, „kako ona administrativna, tako i ona na terenu“.
Kako je objasnio, ukoliko neko konkuriše za nabavku traktora, mora da računa na nekoliko kontrola i provera u toku samog procesa, pa pored ostalog kontrola Uprave na licu mesta proverava da li su tačne sve okolnosti koje je u dokumentaciji poljoprivrednik naveo kao svoju prednost, mimo opštih zahteva konkursa, a proverava se i da li je traktor nakon svega i dalje u vlasništvu aplikanta ili je možda prodat.
Uslovi svakog IPARD konkursa, pa i ovog prvog, je da poljoprivrednici moraju da imaju registrovano, komercijalno gazdinstvo u aktivnom statusu, da su izmirene sve obaveze po osnovu javnih prihoda (poreza, doprinosa za PIO, dug prema ministarstvu…), dok će posebni uslovi biti propisivani za svaki sektor, u zavisnosti od broja grla, obradivih površina i kapaciteta za preradu.
Bitan deo konkursne dokumentacije je i poslovni plan, kojim se dokazuje ekonomska održivost domaćinstva, a koji poljoprivrednik priprema sam ili uz pomoć konsultanata.
Za novac iz IPARD-a moći će da konkurišu poljoprivrednici, ali i zadruge, kao i mala i srednja agro preduzeća, ali ne i tajkuni, ni oni koji imaju ispod dva hektara zemlje ili nedovoljan broj grla.
„Minimalna vrednost povraćaja novca iznosi 5.000 evra, a maksimalan iznos, za odredjene investicije ide i do million evra“, kazao je Radat.
Kako je dodao, za programski period od sedam godina, jedan korisnik može da ostvari maksimalan povrat sredstava od 1,5 miliona evra.
„Procenat povraćaja novca u IPARD-u iznosi od 60 pa do čak 80 odsto, ako se radi o investicijama u zaštitu životne sredine, kao što su recimo lagumi za odlaganje stajnjaka“, kazao je Radat.
Precizirao je i da je IPARD predvidja da u ukupnim sredstavima povraćaja, novac iz EU učestvuje sa 75 odsto, dok je ostatak iz budžeta Srbije.
On očekije da će broj zainteresovanih biti veći od raspoloživih sredstava, zbog čega je utvrdjen sistem rangiranja, koji se uspešno primenjuje u svim zemljama EU.
„Postoji jasno definisan, transparentan sistem ocenjivanja korisnika. Svaka stavka nosi odredjen broj poena“, rekao je Radat navodeći da se boduje da li je na primer poljoprivrednik mladji od 40 godina, da li je žena nosilac poljoprivrednog gazdinstva ili da li za sredstva konkuriše neko ko živi u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ili ima formalno poljoprivredno obrazovanje.
U slučaju da više zahteva ima isti broj bodova, prednost će imati ranije podnet zahtev.
Srbiji je na raspolaganju ukupno 175 miliona evra, koje će dobiti bespovratno za period do 2020. godine, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je ranije da će u narednoj godini od te sume na raspolaganju biti 50 miliona evra.
Drugi konkurs očekuje se u martu 2018. godine, a poljoprivrednici će moći da se prijave za novac potreban za nabavku opreme za preradne kapacitete, kao i za marketing, za šta je namenjeno 11,7 miliona evra.
Radat je naveo da će pozivi biti kontinuirani i da će se odvijati po unapred određenom kalendaru, a da potencijalni korisnici mogu da se upoznaju sa pravilnicima na sajtu Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.
Istakao je da je Uprava već uradila obuku savetodavnih stručnih službi koji na terenu podučavaju poljoprivrednike o mogućnostima koje im pruža IPARD, a biće štampane i detaljan vodič korisnike.
„Svi oni koji ne mogu da se pronađu u IPARD-u, svoju mogućnost za subvencionisanje imaće na raspolaganju u nacionalnom programu. Niko neće ostati bez podrške“, rekao je Radat.
Evropska unija je za osam zemalja, koje su postale njene članice 2004. godine, a kasnije i za još tri nove – Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku, kroz pretpristupne fondove za poljoprivredu stavila na raspolaganje 3,1 milijardu evra.
