Šta je infodemija, a šta podkast bez reči? Kako u mnoštvu informacija prepoznati pravu?

Infodemija je metafora koja opisuje kako se dezinformacija može brzo širiti od čoveka do čoveka, i kao virusno oboljenje uticati na njih, njihove odluke i postupke”, rekla je Žizel Bejker, potpredsednica kompanije Philip Morris International za saradnju sa naučnom zajednicom na drugoj po redu konferencije Gorući problem, na kojoj je razrađena tema – Rethink: Decoding Misinformation (Promisli: Dekodiraj Dezinformacije).

„Značaj takvih (dez)informacija je naročito veliki kada uzmemo u obzir činjenicu da na osnovu njih ljudi donose odluke važne za njihovo zdravlje. Mi u Philip Morrisu želimo da utičemo na više od milijardu pušača širom sveta da prestanu da puše, ili da pronađu alternativna, manje štetna rešenja. U toj misiji, neophodno je da ljudi dobijaju naučno potkovane i tačne informacije, na osnovu kojih će doneti informisane odluke koje će pozitivno uticati na njihovo zdravlje”.

Duvanski dim i cigarete

Kao konkretan primer, Žizel Bejker je navela činjenicu da su nikotin, duvanski dim, pušenje i cigarete pojmovi koji su potpuno isprepletani u glavama većine ljudi, što je pogrešna percepcija koja potiče od pre 20-ak godina kada je jedini način da se koristi nikotin bio paljenje cigarete i njegovo udisanje kroz duvanski dim. Danas znamo da je ta percepcija pogrešna i da postoje bolja rešenja. „Svi smo svesni da nikotin izaziva zavisnost i nije oslobođen rizika, ali je naučno dokazano da nikotin nije glavni uzrok bolesti povezanih sa pušanjem. Glavni problem je duvanski dim koji nastaje kao posledica sagorevanja duvana. Zbog toga je važno ljudima ponuditi alternativne, manje štetne proizvode, jer su nauka i inovacije dali mnogo različitih rešenja za ovaj problem – kako koristiti nikotin, bez unošenja večine ostalih štetnih materija koje sa sobom nose klasične cigarete”, rekla je Bejker obraćajući se predstavnicima stručne javnosti, medija i učesnicima projekta Gorući problem na konferenciji održanoj u Crnoj Gori.

ReThink

Ali, nije uvek lako promeniti navike koje mnogi imamo i retko ih preispitujemo, rekao je kardiolog, Doc. dr Edin Begić, ističući da uprkos postojanju javnih kampanja koje sugerišu neophodnost promjene životnog stila, populacija teško to usvoji, iako farmakološka terapija (terapija lijekovima), bez nefarmakološke (pomjena životnog stila, redukcija unosa soli i šećera, svakodnevna fizička aktivnost, prestanak konzumiranja cigareta i alkohola), nije svrsishodna.

Prestanak pušenja

Nabrojano, predstavlja, faktore rizika koje je moguće modificirati. Obavezan prestanak pušenja, u bilo kojem trenutku, donosi benefit za pojedinca, osobito u sekundarnoj prevenciji, nakon kardiovaskularnog incidenta. Ako sami srčani udar nije ostavio veliku posljedicu na pacijenta, i ako isti može da obavlja svakodnevne aktivnosti, unatoč inicijalnom prestanku pušenja, unutar šest mjeseci čak i do 90% pacijenata se vrati naviki konzumiranja cigareta. U tom slučajku lijekovi (pa i oni što su dio savremene medicine, odnosno oni najskuplji) i čitave terapije koje su opterećujuće i za pacijenta i za zdravstveni sistem nemaju puno smisla”, naglasio je doktor Begić.

Upravo kod tih pacijenata koji imaju izazov da prestanu sa pušenjem, važnu ulogu može imati prelazak sa tradicionalnih cigareta na alternativne proizvode. „Tehnologija zagrevanja duvana je smislena kao vid alternative za one koji ne mogu da prestanu da konzumiraju cigarete, te i lekari i istraživači moraju obratiti pažnju i informisati se koji su njihovi stvarni benefiti u odnosu na konvecionalni proizvod. FDA (Američka agencija za hranu i lekove) je potvrdila da ovi proizvodi emituju manje štetnih  materija, osobito u svijetu ateroskleroze krvnih sudova. U tom FDA dokumentu ćete pročitati da i korišćenjem ove vrste alternativa nastaju potencijalno štetne materije i to svi znamo, ali je njihov kvantitet značajno manji”, rekao je dr Begić naglasivši da bi lekari trebalo da pročitaju bar ovaj dokument, kako bi bili adekvatno informisani prilikom savetovanja svojih pacijenata.

ReThink

Šta kaže psihoterapija?

Ali sve i kad znaju, a najčešće znaju šta je za njih dobro, a šta loše, ljudi se drže svojih obrazaca ponašanja. Psihoterapeut i edukator Leo Ivanišević je rekao da mozak voli čista crno-bela rešenja.

„I kada imamo sve prave informacije, težićemo da ih odbacimo ukoliko se one ne slažu sa našim stavovima, naše emocije će kriviti činjenice kako bi bile u skladu sa onim u šta verujemo i kako na kraju ne bismo morali ništa da promenimo. I u tom krivljenju činjenica smo jako kreativni – trudimo se da objasnimo sebi zašto je pušenje dobro, izbegavamo odgovornost tako što ubeđujemo sebe da je to jače od nas, prenaglašavamo antistres efekat pušenja itd. Sa druge strane ispravne informacije diskreditujemo, dovodimo u pitanje izvore, tvrdimo da se radi o statistici neprimenjivoj na pojedinca, da se radi o zaveri, o promeni koja bi za nas bila nepodnošljivo stresna… Upravo zbog toga je često neophodno ponuditi srednje rešenje – ako od osobe tražimo da se nečega odrekne, moramo joj ponuditi nešto za uzvrat. Učimo je da tolerišu ambivalenciju. Svi znamo da je apstinencija najbolje rešenje da se oslobodimo neke zavisnosti, ali apstinencija je perfekscionistički ideal – moraš da zaboraviš na nikotin ili šećer, sada i do večnosti, u suprotnom ćeš umreti. To je veliki pritisak od kog se naša psiha brani. Zato je za mnoge smanjenje štetnosti jedini način da urade nešo dobro za svoje zdravlje – nekada je prelazno, nekada trajno rešenje, ali svakako korak u dobrom smeru.

„Četiri priče o umetničkom nestašluku” bio je naziv poslednje sesije koju je vodio Stiv Čepman, mislilac, pisac, umetnik čiji su likovni radovi i konceptualni projekti predstavljeni na 7 kontinenata (uključujući Antartik). Stiv je napravio 100 epizoda podkasta bez reči, anti Ted Talk na kom govore ljudi koji nisu eksperti u toj oblasti, organizovao čitalačke klubove knjiga koje nikad nisu napisane… I šta je zajedničko ovim poduhvatima? Privukli su ogromnu pažnju javnosti i „okrenuli stvarnost naglavačke”, sa glavnim ciljem da istaknu značaj inovativnog načina razmišljanja u svim sferama života. „Pre svega, važno je da počnete kada još niste spremni, usudite se da preokrenete stvarnost i izmenite postojeće platforme kroz iznalaženje alternativnih, srednjih puteva, a sve to „plešući” sa preprekama na putu ka inovaciji”.

Izvor: BIZLife