Srpska kompanija koja gradi evropsku AI infrastrukturu

Nenad Tešić jedan je od trojice osnivača i partnera u Egzakti, kompaniji koju je pokrenuo zajedno sa Zoranom Radisavljevićem i Markom Markovićem. U intervjuu za BIZLife ističe da iza njih stoji tim od 200 stručnjaka raspoređenih u četiri države, lista klijenata koja obuhvata najveće banke, telekome i državne institucije u regionu i AI proizvod koji polako postaje referentna tačka za suverenu veštačku inteligenciju u regulisanim industrijama.

• Egzakta postoji više od 10 godina. Kako ste stigli do AI proizvoda svetske klase?

Evolucijom, ne revolucijom. Taj razvoj imao je svoju unutrašnju logiku, koja danas deluje gotovo neizbežno – iako u trenutku donošenja pojedinačnih odluka to nije uvek tako izgledalo.

Počeli smo kao menadžment i finansijski konsultanti. Pomagali smo kompanijama da razumeju gde su, kuda žele i kako da stignu – strategija, organizacija, finansijsko planiranje, restrukturiranje. Ali vremenom smo uočili jednu pravilnost – kada klijent razume gde želi da stigne, njegovo sledeće pitanje glasi kako da to izvede u praksi. A odgovor je sve češće bio da mora da se promeni i IT. U procesima, sistemima, arhitekturi – u svemu. Tu se desio prirodan korak. Ako nekome pokažeš kako nešto treba da izgleda, logično je da mu i pomogneš da to napravi. Tako je menadžment konsalting organski evoluirao u IT konsalting i implementaciju. Jedna disciplina je otvarala vrata sledećoj. Tome je doprinela i činjenica da se iskristalisala svest da IT nije više samo mesto troška, nego srce svake kompanije.

Uz to, kao Grupa, istovremeno smo gradili i investicioni pilar – kupovali smo kompanije iz srodnih industrija, učili kako one funkcionišu iznutra, operativno ih unapređivali i pripremali za dalji razvoj ili prodaju. Bio je to način da naš tim uđe dublje u poslovne modele koji se inače posmatraju spolja. Svaka od tih akvizicija nečemu nas je naučila. Neke stvari su išle dobro, neke manje dobro, ali svaka je ostavila znanje koje se ne dobija iz knjiga niti samo iz konsultantskih projekata.

Kada se sabere dvadesetak godina konsaltinga u gotovo svim industrijama, IT implementacije u najkritičnijim institucijama regiona i operativno iskustvo stečeno kroz direktno vođenje i razvoj kompanija – dobija se tim koji razume biznis na način koji čisto tehnološke kompanije teško mogu da dostignu.

Upravo to razumevanje dovelo nas je do AI-ja. Nismo ušli u veštačku inteligenciju kao tehnološki entuzijasti koji hoće da isprobaju nešto novo. Ušli smo kao ljudi koji su godinama gledali iste probleme kod klijenata i koji su prepoznali da AI konačno pruža alate da te probleme rešimo na način koji ranije nije bio moguć. Pitanje koje smo sebi postavili nije bilo da li treba da se bavimo AI-jem – to je bilo jasno. Pitanje je bilo da li ćemo biti još jedan preprodavac tuđih rešenja ili ćemo napraviti nešto svoje. Odlučili smo se za drugi put, a to nas je dovelo do KVARK-a.

• Kada je tačno počeo vaš put u oblasti veštačke inteligencije i kako je izgledao?

Nismo bili Turing, a nismo bili ni prva AI laboratorija na nekom prestižnom univerzitetu. Krenuli smo sasvim skromno, pre neke tri godine, kada smo počeli da se igramo alatima da napravimo reklamni materijal za naš brend Revita. Generisanje slika, vizuali za marketing. Ništa spektakularno, ali nešto je tada kliknulo. To se, zatim, uklopilo u Markovu viziju – prepoznao je da tu ima nešto mnogo dublje od generisanja slika i pokrenuo je AI Lab kao istraživačku granu. Počeli smo sistematski da ispitujemo open-source alate i da ih uvodimo u svakodnevni rad. Pristup je bio pragmatičan: kako ovo može da ubrza ono što već radimo?

U praksi je to izgledalo tako što su konsultanti počeli da koriste jezičke modele za pripremu dokumenata, analizu materijala i istraživanje tržišta – zadaci koji su ranije trajali danima svedeni su na sate. Projektni menadžeri su koristili AI za automatizaciju izveštavanja i praćenje statusa. Analitičari su rad sa podacima učinili znatno bržim i pouzdanijim, uz mnogo manji prostor za grešku. Postepeno, AI nije bio poseban projekat – postao je deo načina rada, ugrađen u svaki tim.

Zatim je cela razvojna grana počela masovno da usvaja AI alate u svakodnevnom radu. Alati za dopunu koda, pregled koda uz pomoć AI-ja, automatizovano testiranje, generisanje dokumentacije. Rezultat je bio konkretan i merljiv – produktivnost razvojnog tima porasla je više od deset puta. Ne kao prazna fraza, nego kao stvarna promena u tome koliko koda tim može da isporuči u jednoj iteraciji.

A onda je napravljen sledeći korak, koji je bio ključan. Prepoznali smo da niko na tržištu nije otišao u jedan specifičan pravac – da napravi alat za orkestraciju AI-ja koji je namenjen klijentima na nivou velikih sistema, sa svim njihovim specifičnostima, regulativom, bezbednošću, složenim IT arhitekturama, silosiranim podacima. Svi su prodavali modele ili klaud pristup. Niko nije rešavao problem postavljanja unutar institucije. Iz tog saznanja je nastao KVARK.ai.

• Često se govori o AI agentima kao sledećem velikom talasu. Šta je to zapravo i zašto je orkestracija ključna?

Ovo je tema o kojoj Marko govori mnogo bolje nego ja i, moram priznati, jedno njegovo objašnjenje stvarno mi je otvorilo oči kada sam ga čuo:

„Zamislite restoran sa dvanaest kuvara. Svaki izvanredan u svojoj specijalnosti – jedan pravi savršen rižoto, drugi suši, treći hleb koji miriše na detinjstvo… Ali nema šefa kuhinje. Nema koordinacije. Nema koncepta menija. Rezultat nije večera. Rezultat je skupi haos.”

AI agenti su postali operativni akteri poslovanja, rade sve više koraka samostalno i bez potrebe za nadzorom od strane čoveka. Počinju da donose samostalno odluke, čak i one za koje ih niko nije ovlastio. Počinju sami sebi da prave svoje agente, prave svoju mrežu zaposlenih koji rade 24/7. Znam da ovo sad najviše liči na priču o nastanku Skyneta iz popularnog filma „Terminator” – jednog od najpoznatijih simbola straha od veštačke inteligencije u popularnoj kulturi. Bez kontrolnog sloja koji njima upravlja, definiše granice njihove autonomije i beleži svaku odluku – što je i opasno.

Tu nastupa KVARK.ai. Kao kontrolni sistem koji drži sve te agente na okupu, u granicama koje kompanija definiše.

• Statistika kaže da 80‒95 odsto pilota ne generiše povraćaj investicije. Zašto je toliko AI projekata neuspešno?

Zato što kompanije kupuju tehnologiju, a ne rešenje – na moju veliku žalost, još uvek u najvećem broju slučajeva. Dođu na prezentaciju, impresionira ih demo, potpišu ugovor za AI alat u klaudu, a onda počnu da shvataju da, zapravo, ne mogu da mu daju svoje podatke, jer ih regulativa u tome sprečava. Ili počnu da računaju troškove po „per-token” modelu naplate i shvate da mesečni račun ne odgovara poslovnom slučaju koji su zamislili. A onda se tu još i umeša CFO kompanije koji želi predvidivost troškova i ne dopušta neplaniranu potrošnju. Ili otkriju da AI ne može da dođe do podataka koji su zarobljeni u pet različitih sistema koji međusobno ne komuniciraju.

Identifikovali smo šest glavnih uzroka neuspeha AI projekata: privatnost podataka, nepredvidivi troškovi, silosirani podaci, nekontrolisana upotreba javnih AI alata od strane zaposlenih, regulatorni rizici i nerealna očekivanja. KVARK je projektovan da eliminiše svih šest od prvog dana, a naša metodologija implementacije osigurava da transformacija zaista stigne do produkcije – ne da ostane na nivou pilota.

• Šta je tačno KVARK i po čemu se razlikuje od onoga što već postoji na tržištu?

Jasna je tendencija da sve kompanije i institucije danas osećaju pritisak da usvoje veštačku inteligenciju. Problem je što se svi suočavaju sa istim zidovima. Podaci su poverljivi, GDPR postoji, EU AI Act dolazi, NIS2 direktiva pritiska sa strane bezbednosti. A svi veliki AI prodavci nude klaud rešenja. Jaz između onoga što tržište nudi i onoga što regulisane institucije zaista mogu da usvoje – ogroman je.

Nenad Tešić

KVARK popunjava taj jaz. KVARK je Enterprise AI Factory koji funkcioniše isključivo unutar infrastrukture klijenta. Da pojednostavim, mi donesemo server, uključimo ga u njihovu mrežu, integrišemo sa svim što već imaju – ERP, CRM, SharePoint, baze podataka, arhive – i sve to postaje dostupno zaposlenima kroz jednostavan interfejs. Podaci nikada ne napuštaju zgradu. Klijent poseduje model, poseduje podatke, poseduje infrastrukturu. Nije zavisan ni od koga. Preduzeća koja grade sopstveni orkestracioni sloj – nezavisan od modela, lokalno hostovan i podložan reviziji – zadržavaju kontrolu nad sopstvenom AI budućnošću.

Evropska unija od 2. avgusta 2026. počinje da kažnjava kompanije koje koriste AI bez usklađenosti sa novim zakonom – kazne idu do sedam odsto globalnog godišnjeg prihoda ili 35 miliona evra. Ključna stvar koju mnogi ne znaju jeste da obaveza ne pada na provajdere softvera, već na kompanije koje AI koriste u visokorizičnim oblastima, poput zapošljavanja, kreditiranja ili zdravstva. Zahtevi su konkretni: ljudski nadzor, procena rizika, transparentnost i revizijski tragovi. Većina malih i srednjih preduzeća misli da njihov vendor brine o usklađenosti – Akt kaže drugačije. Kao i kod GDPR-a, kompanije koje se pripreme na vreme stiču prednost; one koje čekaju – plaćaju kazne.

• Kako konkretno izgleda implementacija kod klijenta – od prvog sastanka do puštanja u rad?

To je, možda, ono što nas najviše razlikuje od ostatka tržišta koji prodaje AI kao gotov proizvod koji se samo „uključi”. Naš pristup je metodološki i prolazi kroz četiri jasne faze.

Počinjemo pretprojektnom fazom – upoznajemo kontekst, uključujemo ključne ljude i definišemo tempo rada. Zatim, sledi poslovna analiza, koja je za nas najvažnija faza: mapiramo postojeće procese, identifikujemo nedostatke i tek potom projektujemo ciljno stanje. Ovaj korak sprovodi se po principima pravog konsultantskog projekta, koji daje jasan uvid u potrebe i moguća rešenja. Bez toga nema smisla napisati nijedan red koda.

Implementacija se odvija u dvonedeljnim ciklusima – svaki donosi konkretne, testirane funkcionalnosti koje klijent prihvata pre nego što krenemo dalje. Ništa se ne šalje na testiranje prihvatljivosti dok nije logički zaokruženo i kompletno. Na kraju, podrška – ne kao formalnost, nego kao petlja kojom fino podešavamo korisničko iskustvo u produkciji.

Rezultat je da klijent u svakom trenutku tačno zna gde smo i šta dobija. Nema iznenađenja na kraju projekta.

• Možete li da navedete konkretne primere – koji su vaši najveći projekti i kakve su rezultate doneli?

Radimo za institucije čije je rezultate teško ignorisati, i to u industrijama gde greška nije opcija – javni zdravstveni sistemi, penzijski fondovi, ministarstva, banke, telekomi, kompanije iz FMCG sektora itd.

Iza nas stoji više od 300 projekata u kojima su rezultati merljivi: sistemi koji su smanjili vreme procesiranja sa nedelja na sate, platforme koje su podigle prihode za dvocifreni procenat, digitalizacije koje su od papirnih procesa napravile automatizovane tokove koji rade 24 sata dnevno. Radili smo sa vodećim regionalnim bankama na transformacijama osnovnih bankarskih sistema, sa državnim institucijama na sistemima koji direktno utiču na svakodnevni život miliona građana, kao i sa multinacionalnim kompanijama na optimizaciji procesa u više zemalja istovremeno.

Svaki projekat ima jednu zajedničku crtu: dugoročni odnos i merljivi rezultati. Nije slučajnost što se 70 odsto naših klijenata vraća ili nas preporučuje drugima.

• Pored KVARK-a, imate i platformu TubeIQ, sistem ranog upozorenja, elektronsko upravljanje dokumentima, elektronski parlament… Kako upravljate tako širokim portfoliom proizvoda?

Sinergijom. Ono što bi neko drugi video kao komplikovan portfolio – mi vidimo kao ekosistem gde svaki deo ima svoju ulogu i hrani ostale.

TubeIQ je digitalni nervni sistem – orkestracija procesa, automatizacija tokova rada, upravljanje dokumentima i digitalnim arhivama, uvođenje klijenata za banke i telekome usklađeno sa KYC/AML regulativom, digitalni potpis, upravljanje nabavkom, HR moduli, sistemi ranog upozorenja za finansijske institucije, upravljanje javnim dugom, tržišna inspekcija, pravna naplata – i lista se nastavlja. Sve je nastalo iz istog principa – iz potrebe za digitalizacijom. Pre nego što možete da uvedete AI u procese, ti procesi moraju biti digitalizovani. AI ne može da uči iz haosa. TubeIQ radi taj prvi korak, KVARK postavlja AI na vrh.

Svi ovi proizvodi nastali su iz konkretnih zahteva naših klijenata. Nismo ih izmislili u vakuumu – videli smo problem na terenu, razvili rešenje, a onda ga ponudili i sledećem klijentu koji ima isti problem.

• Imate i LM TEK koji stoji iza brenda EK za tečno hlađenje. Kako hardver ulazi u vašu priču?

To je ključni deo koji nas odvaja od većine ostalih koji se bave AI softverom. LM TEK je slovenačka kompanija nad kojom smo preuzeli operativnu kontrolu u martu 2025. godine i koja stoji iza globalnog brenda EK – svetskog lidera u tečnom hlađenju sa više od 15 godina istorije i distributerskom globalnom mrežom.

EK ima dva jasno odvojena pravca. Prvi je EK Quantum Cooling – potrošački segment, premijum komponente za tečno hlađenje personalnih računara, dugo referentni brend među entuzijastima i profesionalnim gejmerima širom sveta. Drugi, za nas strateški ključan, jeste EK Fluid Works – segment namenjen velikim sistemima koji se bavi tečnim hlađenjem za AI servere i visokoperformansne računarske centre, direktno na čipu. To je tehnologija koja omogućava gustinu grafičkih procesora kakva nije moguća sa tradicionalnim vazdušnim hlađenjem.

Kombinacija EK Fluid Works tehnologije i KVARK softvera rezultirala je serverom RM-4U8G – rack server sa do osam NVIDIA H200 grafičkih procesora, hlađen tečnošću, koji čini hardversku osnovu KVARK Enterprise AI Factory. I tu dolazimo do onoga što nas čini jedinstvenim. Kada u jednoj kompaniji spojite sopstvenu hardversku platformu sa tečnim hlađenjem, sopstveni AI orkestracioni softver i dvadeset godina konsultantskog iskustva – dobijate nešto što na globalnom tržištu praktično ne postoji. Negde na svetu postoje kompanije koje rade delove ovoga. Mi radimo sve, od prvog razgovora sa klijentom do servera koji radi u klijentovom data centru.

• Šta pokazuje tržišna matematika – zašto je sopstvena infrastruktura dugoročno isplativija od klauda?

Ovo je tema o kojoj se malo govori otvoreno, ali koja sve češće postaje odlučujući faktor kada klijenti biraju između rešenja u klaudu i rešenja na sopstvenoj infrastrukturi.

AI u klaudu ima nekoliko skrivenih troškova koje niko ne pominje na prodajnoj prezentaciji. Prvi je naplata po upitu – svaki put kada korisnik postavi pitanje sistemu, kompanija plaća. U pilotu to izgleda zanemarljivo. U produkciji, sa stotinama korisnika koji sistem koriste svakodnevno, mesečni račun postaje nepredvidiv i često šokantan. Kompanije koje su ušle u klaud AI sa budžetom za pilot zatekle su se sa troškovima koji su višestruko premašili plan čim su sistem pustile u širu upotrebu.

Drugi skriveni trošak je zavisnost. Kada izgradite poslovne procese oko tuđeg klaud modela, postajete zakupac. A vlasnik može da promeni uslove zakupa kada god želi – cenovnik, dostupnost, funkcionalnosti. To nije teorijski rizik, to se već dešava. Kompanije koje su gradile na određenim klaud AI servisima otkrile su da su se uslovi promenili, a migracija na drugo rešenje košta više nego što su ikada planirali.

Treći trošak je onaj koji se najteže meri – trošak zavisnosti od inženjerskog tima dobavljača. Svako prilagođavanje, svaka integracija, svaka promena zahteva angažovanje dobavljača. Vaš IT tim postaje koordinator, ne vlasnik sistema.

Napravili smo konkretnu analizu za petogodišnji period za organizaciju sa više od 100 korisnika. KVARK na sopstvenoj infrastrukturi košta 86 odsto manje od ekvivalentnog klaud rešenja u tom periodu. To nisu procene – to su stvarni brojevi iz stvarnih projekata. A očekuje se rast cena u narednom periodu.

Na primer, kada preduzeće dođe do obima od 50 miliona API poziva mesečno, razlika u troškovima između klaud i lokalno hostovanog pristupa postaje dramatična.

Klaud rešenja GPT-5.4 klase koštaju između dva i po i četiri miliona evra godišnje – iznos koji raste sa svakom novom primenom. Nasuprot tome, open weight modeli, kao što su DeepSeek V3.2 ili Qwen3 235B, dostižu iste performanse, ali na sopstvenoj infrastrukturi koštaju od 400 do 700 hiljada dolara godišnje. Uz jednokratnu investiciju od oko 300 hiljada dolara za sopstveni orkestracioni sloj, povrat investicije se dostiže već u 14. mesecu, a od treće godine ušteda prelazi dva miliona evra godišnje, i to trajno.

Finansijski direktor zna tačno šta plaća i kada. A svi modeli koji se razvijaju i sve što sistem uči ostaje u vlasništvu klijenta. Nema zavisnosti od dobavljača, nema rizika promene cenovnika, nema iznenađenja na kraju meseca.

• Vaš tim: 200 stručnjaka, prosečna starost 34 godine, 53 odsto žena. Kako zadržavate talente u Srbiji?

Ovo je, možda, najteže i najvažnije pitanje u celom razgovoru. Sve što smo izgradili – KVARK.ai, TubeIQ, izvedeni projekti, klijenti – ništa od toga ne postoji bez ljudi koji to rade.

Generacija Z danas čini veliki deo naše radne snage i bio bi greh ne biti iskren – oni imaju potpuno drugačija očekivanja od onoga što je moja generacija podrazumevala kao „normalan posao”. Za njih ravnoteža između posla i života nije pogodnost koju poslodavac nudi – to je osnovni uslov. Smisao posla nije im manje važan od plate. U početku, priznajem, to mi nije uvek bilo lako da razumem. Ja sam odrastao na radu u kancelariji, na ličnom odnosu sa kolegama, na prisustvu. Ali naučio sam da, ako se ne prilagodiš, izgubiš svoje najbolje ljude.

Ono što smo shvatili jeste da model upravljanja zasnovan na naređivanju i kontroli ne funkcioniše za profil ljudi koje privlačimo i želimo da zadržimo. Mlad čovek koji može da reši arhitektonski problem za koji starijem inženjeru treba dan – ne želi šefa koji nadgleda svaki njegov korak. Želi problem koji ga izaziva i prostor da ga reši na svoj način. Zato smo gradili kulturu gde odgovornost dolazi brzo. Ako si spreman, ne čekaš. Čak 36 odsto naših ljudi karijeru je počelo u Egzakti – to nije slučajnost, to je posledica toga što mladi ovde vide da napredovanje nije igra čekanja.

A kada je AI ušao u svakodnevni rad, desilo se nešto zanimljivo. Mlađi deo tima nije čekao uputstvo – oni su prvi počeli da eksperimentišu, da uče, da primenjuju. Tu smo uveli ono što se u svetu zove obrnuto mentorstvo – mlađe kolege edukuju starije o novim alatima i načinima rada. Kod nas to nije program na papiru, to se dešava prirodno, svaki dan. Stariji konsultant uči od mlađeg inženjera kako da koristi AI u pripremi analize. To je, možda, najlepša stvar koja se desila u kompaniji u poslednje dve-tri godine.

Ta kombinacija iskusnih koji su doneli znanje spolja i onih koji su ga gradili iznutra čini snagu naše organizacije. Teško se kopira. Tim čini 53 odsto žena, 92 odsto zaposlenih ima visoko obrazovanje, a 35 odsto MBA diplomu, uz prosečnu starost od 34 godine. To je tim koji može da razgovara i sa ministrom finansija i sa sistemskim arhitektom istog jutra – i da razume i jednog i drugog. To je za nas suštinska prednost.

• Gde vidite Egzaktu za pet godina?

Vidim kompaniju koja je postala referentna tačka za postavljanje suverenog AI-ja u Evropi i na Bliskom istoku. Ne kao prodavca koji nudi alate, nego kao strateškog partnera koji institucijama isporučuje kompletnu transformaciju – od konsultacije, preko implementacije, do AI fabrike koja ostaje njihova.

Iskreno, koliko me zanima gde ćemo biti za pet godina, podjednako me zanima kako ćemo tamo stići. Brzina tehnoloških promena je takva da veštine koje danas imate neće biti dovoljne za pet godina, ili čak manje. To važi za naše klijente, ali važi i za nas. Kompanija koja stane u učenju – staje i u relevantnosti. Kod nas se to ne sme desiti, a mislim da ne sme da se desi nijednoj ozbiljnoj kompaniji.

• Na kraju, kako se u jednoj osobi spajaju Harley-Davidson i suverena AI infrastruktura?

Teško je to objasniti nekome ko nije zaražen tim virusom. A virus je prava reč – kada vas jednom uhvati, nema leka.

Ima nešto što se dešava kada sednete na Harley, upalite motor i krenete. Zvuk, vibracija, put ispred vas. U tom trenutku nestaju mejlovi, nestaju odluke koje čekaju, nestaju projekti koji kasne. To je vrsta slobode koju vrlo malo stvari u životu može da pruži. To je onaj adrenalin koji traži svako ko vozi, samo što ga ne bi uvek tako nazvao.

Ali tu je i druga strana, koja možda može da iznenadi ljude koji ne poznaju Harley-Davidson kulturu. Harley nije motor za one koji žele da rizikuju – to je motor za one koji žele da stignu. Masivan, stabilan, projektovan da traje. Kada imam tri dečaka kod kuće koji čekaju tatu, ta stabilnost nije nevažna stvar – upravo suprotno. Svaki put kada krenem, znam da je ovo motor koji ne prašta grubost, ali koji te čuva ako si pažljiv. Postoji neka filozofija u tome – sloboda i odgovornost nisu suprotnosti, mogu da žive zajedno.

Moja tri dečaka gledaju taj motor sa mešavinom straha i fascinacije. Isto onako kako ja gledam na neke poslovne odluke koje smo doneli. Znaš da nosi rizik, znaš da zahteva poštovanje, ali znaš i zašto to radiš.

Oni koji su zaraženi istim virusom razumeće ovo bez daljeg objašnjenja. Oni koji nisu – neće, što je potpuno u redu. Neke stvari nisu za svakoga i upravo zato su vredne.

Paralela sa poslom postoji i nije nameštena. Harley je simbol nezavisnosti. Mi prodajemo digitalnu nezavisnost – kompanijama, institucijama i državama koje ne žele da budu zavisne od tuđih AI platformi i tuđih servera. Ko ne izgradi sopstvenu AI infrastrukturu – postaje zavisan od onih koji jesu. To je geopolitička realnost 21. veka, isto kao što je energetska zavisnost bila realnost 20. Koliko će kompanija, institucija i vlada to na vreme shvatiti – ostaje da se vidi.

Drugo, Harley nije motor na koji se seda bez iskustva. Nije to prvi motor, nije drugi – to je motor za koji se odlučuješ kada si sve ostalo već vozio i prošao. Kada si pao, naučio, skupio kilometre i razumeo šta znači poštovati mašinu ispod sebe. Kad si sazreo. Iskusni vozači to znaju. Mladi koji sednu na Harley bez tog puta brzo shvate da im motor ne prašta greške.

Sa AI-jem je potpuno isto. Svi danas žele da skoče direktno na najveću mašinu, bez znanja, bez iskustva, bez razumevanja šta se dešava ispod haube. I onda se čude zašto piloti propadaju, zašto troškovi eksplodiraju, zašto sistem donosi odluke koje niko nije predvideo. Ni AI, kao ni Harley, ne prašta neznanje.

Ono što mi donosimo klijentima nije samo tehnologija – to je dvadeset godina iskustva u razumevanju kako institucije zaista funkcionišu, šta ih koči i šta im treba. To se ne kupuje na prezentaciji. To se stiče isključivo radom, projektom po projektom, godinom po godinom. Baš kao što se i kilometri na motoru skupljaju jedino vožnjom – nema prečice. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Branko Sujić