Savršena lica koja ne postoje: Kako AI menja sliku mladih o sopstvenom telu

Veštačka inteligencija sve češće se koristi za kreiranje ljudi koji izgledaju kao stvarni modeli, influenseri ili glumci. Njihove fotografije pojavljuju se u reklamama i na društvenim mrežama, a granica između stvarnog i veštački generisanog sadržaja postaje sve teža za uočavanje.

To otvara i jedno važno pitanje: šta se događa kada se mladi počnu upoređivati sa ljudima koji zapravo ne postoje?

Stručnjaci upozoravaju da bi AI-generisane fotografije mogle dodatno da pojačaju pritisak oko izgleda i telesne slike, posebno kod mladih koji su već osetljivi na sadržaje sa društvenih mreža.

Mia Perumal, 19-godišnja studentkinja Univerziteta u Kardifu koja se oporavila od poremećaja u ishrani, kaže da bi joj dostupnost ovakve tehnologije u periodu kada se borila sa bolešću veoma teško pala.

Ona posebno upozorava na to što je danas sve teže proceniti da li je fotografija koju vidimo stvarna ili ju je generisala veštačka inteligencija, kako piše BBC.

„Telo iz snova“ koje ne postoji

Perumal kaže da su joj algoritmi društvenih mreža već sa 12 godina prikazivali sadržaje koji su negativno uticali na njenu sliku o telu. Danas primećuje sve više AI-generisanih likova koji odgovaraju veoma uskim standardima lepote – izrazito su mršavi, imaju besprekoran ten i fizičke karakteristike koje je u stvarnosti teško postići.

Posebno je zabrinjava što takve fotografije mogu da vide veoma mladi korisnici.

Ispod pojedinih objava, kaže, nailazila je na komentare devojčica koje pitaju za plan vežbanja i pišu da žele da izgledaju kao AI-generisane osobe sa fotografije.

Problem je u tome što takav izgled nije samo teško dostižan, već može biti potpuno nerealan.

„Lako je reći da je to samo AI i da nije stvarno, ali kod poremećaja u ishrani razum ne pomaže“, navodi Perumal, uz poruku mladima da budu oprezni i da preispituju sadržaj koji gledaju.

Novi pritisak za generaciju koja odrasta uz društvene mreže

Pitanje telesnog izgleda nije novo. I pre društvenih mreža mladi su se upoređivali sa modelima iz časopisa, glumcima i sportistima.

Razlika je u tome što danas takav sadržaj stiže direktno na telefon, u velikim količinama i praktično bez pauze. Uz to, fotografije više ne moraju ni da predstavljaju stvarne ljude.

Kelly Watts, 41-godišnja majka, priseća se da je kao tinejdžerka često upoređivala svoj izgled sa ljudima koje je viđala u časopisima. Danas strahuje da bi njen 11-godišnji sin mogao da se suoči sa još većim pritiskom.

Kao stručnjakinja koja radi u marketingu, Watts kaže da AI-generisane vizuale sve češće primećuje u poslovnom sadržaju, često bez jasne oznake da su napravljeni uz pomoć veštačke inteligencije.

Njen sin još nema profile na društvenim mrežama, ali koristi YouTube i već primećuje fizičke razlike među vršnjacima. Njegova majka se zbog toga pita kakav će uticaj na decu imati slike ljudi koji izgledaju savršeno, a zapravo ne postoje.

„Zašto bismo se uopšte želeli upoređivati sa robotom umesto sa čovekom?“, pita Watts.

Zašto je poređenje sa AI modelima posebno problematično?

Ljudi se prirodno upoređuju sa drugima. Međutim, standardi lepote koji se pojavljuju u medijima često predstavljaju veoma uzak i selektovan prikaz izgleda.

Phillippa Diedrichs, profesorka psihologije u Centru za istraživanje izgleda na Univerzitetu UWE Bristol, objašnjava da se problem dodatno komplikuje kada se ljudi upoređuju sa digitalno konstruisanim slikama.

Za razliku od stvarnih ljudi, AI modeli mogu biti kreirani tako da nemaju gotovo nijednu „nesavršenost“ koja je normalna u stvarnom životu. Koža može biti bez pora i nepravilnosti, proporcije mogu biti idealizovane, a telo oblikovano prema zadatim kriterijumima.

Kada osoba takvu sliku počne da doživljava kao standard, može da zaključi da sa njom nešto nije u redu zato što ne izgleda isto.

Diedrichs upozorava da sistemi veštačke inteligencije mogu dodatno reprodukovati postojeće standarde lepote ukoliko se od njih ne traži veća raznolikost.

Ako se AI modeli treniraju i koriste na način koji favorizuje uske predstave o tome kako „idealna“ osoba treba da izgleda, postoji rizik da će takve predstave postati još prisutnije u digitalnom prostoru.

Diedrichs smatra da bi veštačka inteligencija mogla da se koristi i za prikazivanje većeg broja različitih ljudi, tela, boja kože, godina i fizičkih karakteristika. U tom slučaju tehnologija bi mogla da doprinese raznovrsnijem predstavljanju, umesto da ga dodatno sužava.

Kako prepoznati da je fotografija napravljena uz pomoć AI?

Prepoznavanje AI-generisanih fotografija postaje sve teže kako se tehnologija razvija. Ipak, određeni detalji ponekad mogu da budu znak da slika nije stvarna.

Stručnjaci navode neprirodnu teksturu kože, oči koje izgledaju neobično, probleme sa kosom ili odsustvo sitnih nepravilnosti koje postoje na stvarnim licima.

Na ove znakove više ne možemo da se oslonimo kao na pouzdan test. Generativni AI modeli brzo napreduju, pa fotografije mogu izgledati sve realističnije.

Zato je važnije razvijati digitalnu pismenost i naviku da zastanemo pre nego što poverujemo svemu što vidimo na ekranu.

Diedrichs savetuje da obratimo pažnju i na sopstvenu reakciju na sadržaj.

Ako nas neka fotografija inspiriše ili motiviše, to je jedno. Ali ako nakon gledanja određenog sadržaja počnemo da se osećamo nedovoljno dobro, nezadovoljno sopstvenim izgledom ili imamo potrebu da menjamo svoje telo da bismo dostigli prikazani standard, to može biti znak da bi trebalo smanjiti izloženost takvom sadržaju.

AI modeli ulaze i u modnu industriju

Uticaj AI-generisanih ljudi već se oseća i u oglašavanju i modi.

Istraživačice Zoe Lee i Hannah Marriott sa Poslovne škole Univerziteta u Kardifu proučavale su reakcije potrošača na AI-generisane modne modele i takozvane digitalne blizance – virtuelne verzije stvarnih modela.

Kompanije poput Balmaina, Levi’sa i H&M-a eksperimentisale su sa ovakvom tehnologijom. H&M je, na primer, 2025. godine radio sa stvarnim modelima na izradi njihovih digitalnih dvojnika, pri čemu su modeli zadržali kontrolu i vlasništvo nad svojim digitalnim verzijama.

Istraživanja potrošačkih reakcija, međutim, pokazuju da ljudi ne doživljavaju AI modele nužno isto kao stvarne ljude. Kada saznaju da je osoba na fotografiji generisana veštačkom inteligencijom, mogu da osete veću emocionalnu distancu prema sadržaju.

Jedan od razloga je jednostavan: AI model nema lično iskustvo koje stoji iza fotografije.

Da li će AI promeniti način na koji doživljavamo lepotu?

Veštačka inteligencija sama po sebi nije ni dobra ni loša za sliku koju imamo o sopstvenom telu. Mnogo zavisi od toga kako se koristi i kakve sadržaje proizvodi.

Ako se koristi za stvaranje još jednog niza gotovo identičnih, „savršenih“ ljudi, može dodatno da suzi predstavu o tome kako bi telo ili lice trebalo da izgledaju.

Ako se koristi za prikazivanje različitih ljudi i iskustava, može da proširi ono što vidimo u reklamama i na društvenim mrežama.

Za mlade je zato važno da nauče da razlikuju stvarnost od digitalno kreiranog sadržaja, ali i da razumeju da čak ni fotografije stvarnih ljudi na internetu ne predstavljaju nužno njihov stvarni izgled. Rasveta, šminka, poza, izbor kadra i obrada fotografije odavno su deo načina na koji se ljudi predstavljaju na internetu.

Zato možda nije najvažnije pitanje da li će mladi koristiti veštačku inteligenciju, već kakve će slike gledati dok odrastaju i koliko će biti sposobni da prepoznaju razliku između stvarnog čoveka i digitalno konstruisanog ideala.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZlife

Foto: Unsplash/Pablo Merchán Montes