Sauter bi se svega odrekao pre nego kvaliteta

Sauter je kompanija koja je na ovim prostorima prisutna više od 50 godina. Dva projekta po kojima je postala prepoznatljiva bili su hotel „Jugoslavija”, kao i rad na tada najvećem automatizovanom sistemu u ovom delu Evrope, na Vojnomedicinskoj akademiji.

Pitali smo Mladena Vukanca, generalnog menadžera kompanije Sauter u Srbiji da li se ljudi iznenade kada se pomenu ova dva projekta.

„Retko ko. Sauter je značajno ime u našoj struci. Naša kompanija je decenijama unazad čvrsto opredeljena za srpsko tržište, kome je uvek poklanjala posebnu pažnju. Projekat iz 1980. godine, kao što je automatizacija kompleksa Vojnomedicinske akademije, jeste nešto na šta smo izuzetno ponosni. Takvi projekti najbolje prikazuju tradiciju koju imamo u našoj zemlji.

Zanimljiv je podatak da u našoj kancelariji u Beogradu, ali i u centrali u Bazelu, još uvek rade kolege koje su učestvovale u realizaciji projekta VMA i često pričaju o utiscima koje je na njih ostavio Beograd tog doba. Ta decenijama prikupljana znanja i iskustva neprocenjiv su kapital za naše kompanije. Ovom kapitalu je doprineo i odnos prema zaposlenima, a kada su zaposleni na prvom mestu, uspeh je gotovo neizbežan. VMA je bio, svakako, jedan od najznačajnijih projekata iz vremena bivše Jugoslavije.

Sauter postoji sto godina. Da li je danas takvim kompanijama teže da uđu u nove procese, nove tehnologije od takozvanih startap kompanija ili je, možda, lakše? Kako to funkcioniše u Sauteru na globalnom nivou?

Da bi se dao odgovor na ovo pitanje, najpre bi trebalo definisati šta je startap kompanija, jer se kod nas taj pojam često meša sa kompanijama koje tek započinju biznis, bez obzira na profil kompanije. Pojam startap je tipično vezan za inovacije u modernim tehnologijama, gde, recimo, samo nekoliko ljudi može da opslužuje jako veliki broj klijenata. Priznaćete da malo koji klasičan biznis to zaista i može. Uspešan startap biznis je inovativan i beleži vrtoglav rast nekoliko godina i posle toga se često prodaje. Uz sve to ga često prati visok nivo rizika.

Kada bih napravio poređenje naše kompanije sa jednom takvom startap kompanijom, rekao bih da se radi o dva potpuno različita pristupa poslovanju.

Sauter je svetski brend u oblasti automatizacije zgrada i, kao takav, prepoznatljiv je na globalnom tržištu. Naša fabrika je već više od sto godina locirana u švajcarskom gradu Bazelu, dakle, na istom mestu.

Ključne reči koje opisuju naš pristup biznisu jesu: postojanost, pouzdan kvalitet i stabilnost.

Sa druge strane, naše poslovanje je, takođe, tesno povezano sa inovacijama i modernim tehnologijama, koje su deo naše svakodnevice. Istina je da su globalnim kompanijama često potrebni meseci i godine da se prilagode i usvoje nove tehnologije. Međutim, Sauter ovu trku uspešno savladava, jer je specijalizovan za usku oblast. Dakle, naši resursi i čitav razvoj usmereni su u jednom pravcu i mi moramo da budemo u samom vrhu u pružanju kvalitetnih rešenja da bismo opstali na globalnom tržištu. Mi nemamo neku rezervnu oblast poslovanja, koja bi nam omogućila prihode u slučaju da ne ispunimo ciljeve naše osnovne delatnosti. To neko može da prepozna kao slabost, međutim, ja to vidim kao našu snagu, jer nam daje veću fleksibilnost i brzu prilagodljivost u razvoju i implementaciji modernih tehnoloških rešenja.

Sauter je u Srbiji direktno prisutan već skoro 30 godina. Koje su to bile prelomne godine za kompaniju?

Ako pričamo o poslovanju Sautera u Srbiji, onda su to sigurno počeci devedesetih godina, kada je bilo potrebno pronaći neka druga tržišta kako bismo opstali na našem tržištu. Tih godina smo koristili mogućnosti da pratimo naše velike građevinske kompanije na njihovim projektima u inostranstvu, pre svega u Rusiji. Istovremeno smo ulagali u edukaciju u našoj zemlji, kako zaposlenih, tako i inženjerskih kadrova partnerskih kompanija. Svi koji bolje poznaju Sauter iz tog vremena znaju da smo organizovali autobuse koji bi vozili na relaciji Beograd–Bazel naše tada istaknute projektante na razne tipove obuka i nadogradnju njihovog već obimnog znanja. To ulaganje iz vremena devedesetih, a kada je malo ko ulagao u našu zemlju, našu kompaniju pozicioniralo je na vodeće mesto iz oblasti automatizacije zgrada. U periodu teških sankcija devedesetih uspevali smo da realizujemo projekte kao što su automatizacija podzemne železničke stanice kod Vukovog spomenika ili, tada grandiozne, poslovne zgrade „NIS” u Novom Sadu. Ako me pitate kako smo to uspeli uprkos sankcijama, to ovom prilikom ne mogu da vam odgovorim. Recimo da smo bili snalažljivi i inovativni, što se od inženjera i očekuje.

Na koje projekte je kompanija Sauter Srbija najviše ponosna?

Takvih projekata je zaista mnogo i teško je izdvojiti neke određene projekte. Projekat automatizacije „Beogradske arene” je za nas, svakako, značajan. Automatizovali smo i zgradu Vlade Srbije, u Nemanjinoj ulici. Najveći tržni centri, kao što su „Ušće” i „Delta City”, takođe su bili veliki izazov za nas. Poslovni centri „Ušće”, „Savograd”, „VIG plaza”, „Terazije plato B2”, te zatim noviji projekti poslovnih zgrada, kao sto su „Navigator”, „Sirius”, „Lidl”, „Societe Generale” i „Banka Intesa”, dokaz su kontinuiteta koji imamo u oblasti automatizacije poslovnih objekata.

Ne treba da zanemarimo automatizacije fabrika, kao što su „DIN Philip Morris”, „Hemofarm” u Šapcu, „Grundfos” fabrike, te najnovije projekte „Zumtobel”, „Essex” i fabriku „ZF” u Pančevu, kao projekat na kome upravo sada radimo.

Prva „Ikea” u našoj zemlji takođe se nadzire i njom se upravlja preko Sauter sistema, zatim šoping centar „Rajićeva”, „Naučno-tehnološki park Zvezdara” u Beogradu, te hoteli, kao što su „Square Nine”, „Hyatt Regency”, „Holiday Inn”. Naša referentna lista sadrži preko 300 projekata i svaki od njih za nas ima neki poseban značaj i budi lepe uspomene, ali su mnogi od njih bili zahtevni u svakom pogledu.

Vi ste u kompaniju došli iz Termoinženjeringa, velike firme. Kako je protekla ta „tranzicija”? Šta je bila najveća promena?

Dragoceno je svako iskustvo koje dobijete tokom karijere. Iskustvo koje sam ja dobio u kompaniji Termoinženjering, iz koje sam pre 14 godina prešao u Sauter, svakako je značajno.

Sećanja na rad u toj kompaniji uvek povezujem sa posvećenim radom, insistiranjem na kvalitetu, upornošću, odgovornošću i kolegijalnosti, koju sam, radeći tamo, stekao. Sve dobro što sam tu naučio preneo sam u novu kompaniju i prilagodio uočenim potrebama i odgovornostima novog radnog okruženja. Rekao bih da je najveća promena bila velika odgovornost, koja je došla preuzimanjem poslovanja jedne takve kompanije kao što je Sauter Srbija. Sauter je tada već imao dugu tradiciju u našoj zemlji i važio je za veoma uspešnu kompaniju, a ja sam bio tek na početku četvrte decenije života. Ukazano poverenje je bilo potrebno opravdati neprekidnim dokazivanjem kroz nove rezultate. Ni danas nije drugačije.

Ono na čemu kompanija radi prethodnih godina jeste takozvana zelena gradnja. Jedan ste od osnivača Saveta zelene gradnje Srbije (Serbia Green Building Council). Kakav je zadatak tog saveta i kakav je njegov cilj?

Savet je neprofitna organizacija i deo svetske organizacije „World Green Building Council”, koja promoviše koncept zelene gradnje. Sauter Srbija je jedan od osnivača Saveta zelene gradnje Srbije, u kom sam obavljao funkciju potpredsednika gotovo četiri godine. Nažalost, brojne obaveze u kompaniji Sauter mi nisu dozvoljavale da se posvetim Savetu onako kako sam smatrao da bi trebalo. Sauter me je u jednom momentu imenovao za regionalnog direktora, čija je dužnost da se stara o poslovanju zemalja regiona jugoistočne Evrope. To je bio trenutak kada sam morao da odustanem od angažovanja u Savetu zelene gradnje Srbije.

Sauter u Srbiji je, svakako, ostao veoma dosledan globalnoj misiji kompanije, koja u svom fokusu ima koncept zelene gradnje. Svaka zgrada sagrađena u našoj zemlji ostaće tu nekoliko sledećih decenija. Veoma je važno za celu zajednicu da zgrada doprinosi kvalitetu života, a ne da ga narušava, bilo unutar zgrade, bilo u svom okruženju. Princip zelene gradnje nije ništa drugo nego stroga kontrola poštovanja svih normi u građevinarstvu, a većina tih normi u našim zakonima već postoji, samo je potrebno da se one dosledno i primenjuju.

Koliko je Srbija spremna za ovakav vid gradnje i gde se nalazi u odnosu na Evropu?

Srbija je, čini mi se, prepoznala prednosti zelene gradnje. Međutim, promocija jednog takvog koncepta mora uvek da bude prisutna. Naša zemlja mora da vodi računa o interesima investitora i da pokuša da obezbedi podsticaje za taj vid gradnje. Zelena zgrada, svakako, doprinosi ne samo uštedama energije, zdravijem okruženju i poboljšanju kvaliteta života ljudi – ona je i motor ekonomskog razvoja. Ako znamo da se zelenom gradnjom podstiču domaći proizvođači i lokalna radna snaga, onda svaka inicijativa u tom smislu može višestruko korisno da se vrati svima nama. Naša pozicija po pitanju zelene gradnje u odnosu u Evropu nije loša, ali svakako postoji mnogo prostora za napredak.

Šta je potrebno uraditi na zakonskom planu da bismo bili bliži EU?

EU je uređeno demokratsko društvo koje nam daje primer i smernice daljeg razvoja. Ukoliko me pitate šta je ono što bi svakako pomoglo u našem poslovanju, to je sigurno stroža kontrola poslovanja kompanija.

Sauter pruža kvalitet. Verujte, Sauter bi se svega odrekao pre nego kvaliteta. Verujem da je to utkano u koncept i način razmišljanja svih švajcarskih kompanija. Da bismo sačuvali kvalitet, potrebno je da imamo ravnopravnu tržišnu utakmicu. Kao primer, navodim postojanje kompanija koje još uvek dolaze iz takozvane sive zone. U takvim uslovima one su u povlašćenom položaju i u stanju su da nam konkurišu nižom cenom. Dakle, mi koji plaćamo sve obaveze, na neki način, opterećeni smo većim izdacima. Tako mi, pomažući našoj zajednici kroz plaćanje obaveza i dažbina, u stvari, odmažemo sebi, postajući nekonkurentni u takvoj netržišnoj utakmici.

Međutim, mi od tih principa ne možemo i ne želimo da odustanemo. Ne želimo ni da obaramo kvalitet naših proizvoda i usluga smanjujući cene unedogled nauštrb kvaliteta. Sve to je dosta teško u trenutnim uslovima i nadamo se da tom vremenu polako dolazi kraj.

Ako uništimo kvalitet i ne budemo u mogućnosti da adekvatno nagradimo zaposlene, koji su najveća vrednost svake kompanije, te ako naši stručnjaci svih profila napuste zemlju u potrazi za boljim uslovima rada, ostaćemo na mestu sa koga ćemo jako teško moći da se pomerimo još dugo.

Kvalitet može da opstane samo u uređenom društvu koje ima jednake ili slične principe koji vladaju u uređenim zemljama EU po strogim pravilima tržišne ekonomije. Takvu poslovnu klimu moramo i mi da izgradimo.

Koji su planovi kompanije u narednom periodu?

Radimo na završnoj fazi potpune digitalizacije naših proizvoda i usluga. „Internet of things” tehnologije će biti okosnica našeg poslovanja već u sledećoj godini. To će nam omogućiti još veću fleksibilnost i brzinu pružanja odgovora na zahteve tržišta, čime će se, svakako, povećati naša konkurentnost.

_____________________________________________________________

Šta ćete pamtiti u 2018. godini?

Nažalost, tempo kojim živimo ostavlja jako malo prostora za privatan život. Slaba je uteha kada pokušavate da sve kompenzujete tako što provedete godišnji odmor sa porodicom. Međutim, svi imamo svoje izbore. Ja sam zadovoljan dok gledam moja tri dečaka kako polako izrastaju u prave momke i svaki njihov uspeh je nešto što pamtim, pa je tako bilo i u ovoj godini.

Poslovna godina je bila uspešna. Sve planirane ciljeve smo ostvarili, a ono što ću svakako pamtiti jeste ostvarivanje tih ciljeva već krajem trećeg kvartala poslovne godine. To nije bio slučaj ranijih godina.

Šta očekujete od 2019. godine?

U sledećoj godini očekujemo ovaj veliki talas investicija, koji je već krenuo u građevinskom sektoru, i radujemo se tome. Pripremamo postojeće kapacitete za takav, veoma izvestan, scenario.

Međutim, da taj talas ne bi ostao usamljen i da ne bismo doživeli zastoj investicija za nekoliko godina, potrebno je da svi koji imaju uticaj na popravljanje poslovne klime rade na tome. Ovo je veoma važno za sve, a posebno za kompanije koje poštuju pravila zemlje u kojoj posluju i pružaju kvalitet, a nema nikakve dileme da je Sauter jedna od njih.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Sauter