Sapun od kozijeg mleka: Od babinog recepta, do preporuke dermatologa
Iz ljubavi prema kozama i uz starinski bakin recept, Kikinđanin Željko Zeljković je pre više od decenije i po započeo proizvodnju sapuna od kozijeg mleka, rešavajući problem plasmana mleka koje nije moglo da pronađe put do tržišta.
Kada se pojavila prepreka sa prodajom kozjeg mleka, jer mlekare nisu bile zainteresovane, a količine su bile suviše male za industrijsku preradu ali prevelike za prodaju sirovog mleka, Zeljković je počeo da traga za alternativama. Rešenje je pronašao u ideji da kozje mleko iskoristi u proizvodnji domaćeg, prirodnog sapuna.
„Tragajući za proizvodima gde bi se moglo iskoristiti kozje mleko, došao sam na ideju da kod starog babinog recepta umesto vode u proizvodnji sapuna koristim kozje mleko,“ objašnjava Zeljković, prisećajući se kako je recept star generacijama dobio novu, savremenu primenu.
Njegovo verovanje u kvalitet sapuna bilo je čvrsto od samog početka, jer je upravo on sam prvi korisnik ovog proizvoda. Godinama se borio sa ekcemima na rukama koje industrijski sapuni nisu mogli da izleče, ali je nakon korišćenja sapuna od kozjeg mleka i jestivih ulja primetio potpuni oporavak.
“Shvatio sam da mi u stvari smeta sintetika koja se koristi u industrijskoj proizvodnji sredstava za higijenu. Prirodne dodatke koje sam ubacio u sapun su dodatno poboljšale kvalitet sapuna.“ – objašnjava naš sagovornik i dodaje: „Minimalna cena koju sam odredio na samom početku je bila faktor koji je ohrabrio korisnike da probaju sapun, a znao sam na osnovu ličnog iskustva I povratnih informacija od osoba koje su imale slične probleme da će biti stalni korisnici“.
Tako je započet put ovog sapuna, koji danas, posle sedamnaest godina, broji preko dva miliona prodatih komada. Kako bi osigurao kontinuiranu proizvodnju sapuna tokom cele godine, Zeljković je napravio značajan korak u partnerstvu za nabavku mleka:
”Morao sam da, kako se kaže moderno, ’autsorsujem’ proizvodnju mleka i pronađem pouzdanog partnera koji ima kapacitete da mi obezbedi kozje mleko. S obzirom na to da su koze sjarene tokom zime, odnosno od novembra do marta kada se ne muzu, morao sam da mleko zamrzavam. Na ovaj način imam obezbeđene sirovine za sapune tokom cele godine. Moj snabdevač je po ugledu na mene takođe napravio veliki zamrzivač, tako da ukoliko bi se pojavila potreba za povećanjem proizvodnje, mleka uvek imamo.“
Iako je sapun brzo pronašao svoje mesto kod potrošača, Zeljković se suočava i sa izazovima nelojalne konkurencije. U industriji prirodne kozmetike pojavili su se proizvodi koji samo u tragovima sadrže kozje mleko, ali se reklamiraju kao da im je to glavni sastojak.
“Tržište prepozna pravi kvalitet, pa tako i kod sapuna od kozjeg mleka. Možete nekoga prevariti jednom ali ne i više puta, a pogotovu ne možete varati sedamnaest godina. Naši sapuni su kontrolisani u Zavodu za javno zdravlje u Kikindi, u Nemačkoj u Hamburgu, u Hrvatskoj, u Sloveniji, Mađarskoj i Slovačkoj. Da biste izvezli kozmetički proizvod u zemlje Evropske unije, morate da dobijete CPNP broj. Taj broj se dobije kada licencirani farmaceut iz EU zemlje uradi testiranje i analizu kozmetičkog proizvoda. Na osnovu tog broja proizvod može da se stavi u promet. Mi imamo urađene analize i elaborate u svim navedenim zemljama.” – objašnjava Željko Zeljković.
“Mi smo prva registrovana sapundžijska radnja za ručno rađene sapune u Srbiji nakon drugog svetskog rata.” – s ponosom ističe naš sagovornik i dodaje: “Puno je bilo reportaža o našoj proizvodnji gde su mnogi pomislili da je to posao gde se može na brzinu zaraditi veliki novac. Istom brzinom su se takve proizvodnje i gasile. Jednostavnom računicom kojom se rashodna i prihodna strana uporede može se zaključiti da bez masovne proizvodnje nema računa da se ulazi u ovaj posao. Tada mnogi posežu za nekim nečasnim radnjama, pri čemu rizikuju da ugroze nečije zdravlje ili da korisnike dovedu u zabludu da koriste sapun od kozjeg mleka.”
Na početku karijere, Zeljković je imao i ideju da okupi odgajivače koza i ovaca iz Kikinde i okoline kroz Udruženje kozara. Cilj je bio da zajedno lakše pronađu partnere za otkup mleka, mesa i kože. Međutim, ubrzo se suočio sa otporom i nerazumevanjem unutar udruženja, što je crpelo njegove resurse i energiju.
“Međutim ljudska sujeta, neznanje i egoizam je doveo da se ubrzo udruženje ugasilo i skoro svi članovi su prestali vremenom da se bave odgojem koza i ovaca. Probao sam da neke mlađe edukujem, da ih savetujem da ne ulaze prebrzo u proširenje stada dok ne obezbede tržište, kao i da se više posvete mesnim rasama koza koje su na tržištu Balkana veoma tražene, a nema ih. Napisao sam i jedan mali biznis plan sa proizvodnim i ekonomskim pokazateljima, gde je računica jasna da na 100 koza mesnate rase može da se ostvari preko 1000 eura mesečne zarade, bez puno truda, jer nema svakodnevne muže. Delim to svima nesebično ali do sada niko nije ni pokušao. Nisam u tome uspeo i to mi je možda najveća žal.”
Danas Zeljkovićev sapun od kozijeg mleka može se pronaći u gotovo svim prodavnicama zdrave hrane i apotekama u Srbiji, kao i na njihovim webshop stranicama ili društvenim mrežama:
“Nema kontinenta na koji nije stigao naš sapun. Obično ga naši ljudi ponesu ali ima dosta primera da su turisti obilazeći našu zemlju kupovali sapun i odneli u svoju domovinu. Imali smo izvoz na Tajvan, poslali smo uzorke u Kinu i Japan na zahtev potencijalnih klijenata. Izvezli smo na Kanarska ostrva, zemlje EU i zemlje bivše Jugoslavije.”
Željko kaže da je posebno ponosan je na recenzije korisnika, među kojima mu najviše znače one roditelja čije bebe imaju probleme sa ekcemom i alergijama na sintetičke sapune, a ističe i to da jedan njegov poznanik, koji je lekar dermatolog, sapun redovno kupuje za sopstvenu upotrebu ali ih preporučuje i pacijentima. Kao priznanje za dugogodišnji trud i posvećenost kvalitetu, trenutno radi na proširenju plasmana svojih sapuna na nova tržišta.
“Trenutno radimo sapune za naše domaće i za Slovačko tržište gde je uvoznik jedan mlad i vredan momak, koji je uspeo da plasira sapune u njihovu najveću kozmetičku trgovinu, a očekujemo da proširi trgovinu i na Češku. Takođe je nakon ukidanja zabrane kupovine robe iz Srbije i dugogodišnji partner iz Uroševca sa Kosova I Metohije poručio je veću količinu, pa moramo da radimo i prekovremeno.” – objašnjava naš sagovornik.
Inače, Željko Zeljković je oženjen, otac dve ćerke, odavno je postao i deda, ali mlad duhom i energijom, on nikad nema mira kada je reče o biznis idejama. Kako kaže, od samog starta je bio uveren da će sapundžijski zanat uspeti, pa je svojevremeno napustio siguran i dobar državni posao u Telekomu, gde je radio komercijalista za regionalno tržište Vojvodine. I oni koji ga lično poznaju, znaju da je večiti optimista I pozitivac, pa zato ni ne čudi da je u tom duhu i sa nama priveo razgovor kraju rečima “Ne žalimo se, samo neka nas zdravlje služi.”
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: Privatna arhiva