Ruske banke i bogataše zahvatila „zlatna groznica“
Rusija je naglo povećala kupovinu zlata i u tom smislu obara svetske rekorde, predstavljajući danas najvećeg svetskog kupca i trećeg po veličini proizvođača zlata.
„Zlatna groznica“ je zahvatila ruske banke i bogataše. Ta politika ima za cilj zaštitu ruske ekonomije u slučaju krizne situacije, ali i od sankcija.
Prošle godine ruske banke su kupile 205.155 tona zlata, što je za 4,7 odsto više nego 2016, a što je oko 67 odsto ukupnog zlata proizvedenog u Rusiji. U poređenju sa 2013. godinom to je povećanje od 13 odsto.
Najveći kupci su tri vodeće banke sa državnim kapitalom: VTB banka, Sberbanka i Gasprombanka. VTB je kupila 63,9 tona. Ona je s prvog mesta potisnula Sberbanku, koja je pazarila 43 tone zlata, a Gasprombanka je kupila 38,1 tonu.
Veći deo kupljenog zlata banke su preprodale Centralnoj banci Rusije, koja na taj način popunjava zlatne rezerve. Centralna banka Rusije je tako povećala zlatne rezerve za 223,95 tona i postala je svetski rekorder.
Po obimu zlatnih rezervi Rusija je gotovo stigla Kinu, koja zauzima peto mesto na svetskoj rejting listi sa 1.842 tone zlata.
„Za banke, ovo je dobar posao. One kreditiraju rudarske kompanije koje vraćaju kredite uz zlato koje izvade. Zatim ga banke prodaju Centralnoj banci“, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija Rusije.
Ruski bankari kažu da se banke, posebno državne, plaše da njihova aktiva u inostranstvu može da bude zamrznuta u slučaju širenja sankcija, pa da je to jedan od razloga zašto kupuju zlato. Osim toga, stručnjaci navode i profitabilnost.
„Cena zlata stalno raste, prošle i pretprošle godine je porasla za oko 7-8 odsto u dolarskom iznosu. Profitabilnost je očigledno veća od profitabilnosti deviznih rezervi“, kaže za Sputnjik vice-predsednik Zlatnog monetnog doma Aleksej Vjazovski.
Ruski ekspert kaže da zlato kupuju i ruski biznismeni, koji bi mogli da se nađu na udaru američkih sankcija. „Ako kupite zlato i ako ga čuvate negde u Moskvi, američke vlasti neće moći da ga zaplene ili blokiraju“, objašnjava Vjazovski.
Osim toga, povećavajući udeo zlata u deviznim rezervama, Centralna banka Rusije smanjuje udeo dolara i evra.
Inače, osim što je najveći svetski kupac zlata, Rusija je i treći po veličini proizvođač. Rusija proizvodi oko 300 tona zlata godišnje, a po tom pokazatelju zaostaje samo za Kinom i Australijom.
Izvor: Sputnjik
Foto: Pixabay
