Rok da se izborimo sa KORONAVIRUSOM? „Proleće sledeće godine“

Epidemiolog i redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji Zoran Radovanović ocenio je da su potrebne dve do tri sezone bi se zarazna bolest poput koronavirusa „ukrotila“ u jednoj sredini i da mu proleće naredne godine zvuči kao razumna procena roka u kojem bi društvo moglo da se izbori sa tim virusom.

U intervjuu za list Nedeljnik, Radovanović je rekao da će se u tom periodu zaraziti veliki broj građana Srbije, ali da još nije poznato koliki procenat njih će imati nevidljivu, odnosno toliko blagu infekciju bez simptoma da neće ni potražiti pomoć lekara.

„Među građanima koji dobiju temperaturu i počnu suvo da kašlju, uz druge prateće simptome poput malaksalosti, jedna petina će biti dovoljno ozbiljno bolesna da za njih dolazi u obzir bolničko lečenje, a od tih – četvrtina će biti upućena na respirator. Uz svu nezahvalnost prognoziranja, to bi značilo da će možda za 5.000 do 10.000 građana život zavisiti od ‘veštačkih pluća’. Upravo zato se insistira na razvlačenju epidemijske krive“, rekao je on.

Radovanović je dodao da prema kineskom iskustvu, odojčad i deca do devet godina ne umiru od koronavirusa, dok je u populaciji do 40 godina smrtnost oko 0,2 odsto, odnosno umire jedan od 500 bolesnika. Za građane koji imaju 80 godina, taj broj se penje na oko 15 odsto.

„Rizik oboljevanja je praktično isti među muškarcima i ženama, ali žene imaju veću šansu da prežive bolest ako se zaraze. Kineski izvori ukazuju na stope umiranja od 2,8 odsto za muškarce i 1,7 odsto za žene“, rekao je on i dodao da nema naznaka da bi infekcija, ako se preživi, ostavila trajne posledice.

On je rekao da i decu taj virus pogađa sa sličnom učestalošću kao i odrasle a da je jedina razlika u tome što kod njih zaraza često prođe blago ili čak neprimetno.

„Prestanak rada škola ima smisla samo u sklopu drugih mera koje neće dozvoliti da se omladina masovno okuplja po kladionicama i kafićima. Međutim, za rast i razvoj je neophodna fizička aktivnost, a za mentalno zdravlje i druženje, ali uz potrebne mere opreza. Dakle, park – da. Prepunjeni prostori, bilo u zatvorenom ili na otvorenom – ne“, rekao je on.

Epidemiolog je rekao da je veoma važno da ljudi održavaju razmak od bar jednog metra, da izbegavaju osobe koje kašlju i kijaju, a da podjednak značaj ima pranje ruku.

„Rukovanje valja zameniti naklonom ili sličnim učtivim gestom druželjubivosti. Ni zagađene predmete, ako se ne mora, ne treba dodirivati. Ovo, naravno, ne znači da se odbije kusur ili da se ne dodiruje šipka u autobusu pa da se padne i polome kosti“, rekao je on.

Radovanović je rekao da ima veliko uvažavanje za epidemiologe i infektologe u Srbiji, ali da ih žali zbog okolnosti u kojima rade. „Verujem u naše zdravstvene radnike ali ne i u zdravstveni sistem, na način kako je ustrojen i kako funkcioniše“, rekao je on.

Sve informacije o koronavirusu možete pronaći u posebnoj rubrici na našem sajtu COVID-19.

Izvor: Beta/Nedeljnik

Foto: YT/Screenshot