„Ratovi zvezda“ nisu najbolja sci-fi trilogija? Kažu da ih ovih PET saga nadmašuje

Malo filmskih trilogija ostavilo je trag u popularnoj kulturi poput originalne sage „Ratovi zvezda“ Džordža Lukasa. Filmovi objavljeni između 1977. i 1983. godine promenili su način na koji se snimaju blokbasteri, pretvorili specijalne efekte u jedan od ključnih aduta velikih produkcija i publici predstavili neke od najpoznatijih likova u istoriji filma.

Luk Skajvoker, Dart Vejder, Han Solo i princeza Leja postali su deo globalne pop kulture, dok se uticaj franšize proširio na film, televiziju, video-igre i gotovo svaki drugi oblik zabave.

Ipak, uticaj i kvalitet nisu uvek ista stvar.

Originalna trilogija „Ratova zvezda“ i danas je izuzetno zabavna, ali je njena priča relativno jednostavna. Likovi su arhetipski, teme široke, a naučna fantastika u velikoj meri počiva na elementima epske avanture i fantastike.

Upravo zato, neke druge trilogije uspele su da žanr odvedu korak dalje – kroz složenije priče, ambicioznije teme, tehničke inovacije ili bolje povezane narative.

„Matriks“ – naučna fantastika koja tera publiku da razmišlja

Kada se „Matriks“ pojavio 1999. godine, delovalo je kao da je naučna fantastika odjednom zakoračila nekoliko decenija u budućnost. Sestre Vačovski spojile su sajberpank, filozofiju, uticaje japanske animacije i revolucionarne vizuelne efekte u film kakav publika do tada nije videla.

Čuvene „bullet time“ scene i danas izgledaju impresivno, ali najveća snaga trilogije nije samo u njenoj vizuelnoj inovativnosti.

U središtu priče nalaze se pitanja slobodne volje, identiteta, stvarnosti, vere i odnosa između čoveka i tehnologije. Neoova priča nije samo borba protiv zlog sistema. Ona je pokušaj da se razume priroda stvarnosti i postojanja.

Nastavci su podelili publiku, ali su istovremeno nastavili da šire mitologiju i otvaraju nova pitanja. Dok „Ratovi zvezda“ uglavnom počivaju na jasnoj borbi dobra i zla, „Matriks“ od gledalaca traži da preispituju ono što vide.

HBO MAX najavljuje podkaste o omiljenim filmovima i serijama

Trilogija o Spajdermenu Sema Rejmija

Iako se superherojski filmovi ne doživljavaju uvek kao naučna fantastika, trilogija o Spajdermenu Sema Rejmija sadrži brojne elemente žanra – od genetskog inženjeringa i napredne tehnologije do naučnih eksperimenata koji dovode do katastrofalnih posledica.

Filmovi su, baš kao i „Ratovi zvezda“, promenili Holivud.

Foto: Unsplash/Muhd Asyraaf

Dok je Lukasova saga inspirisala brojne imitacije, Rejmijev „Spajdermen“ postavio je formulu za velike superherojske blokbastere koji su decenijama dominirali bioskopima. Bez uspeha ovog serijala, moderna era superherojske kinematografije verovatno bi izgledala potpuno drugačije.

Kvalitet filmova nije ujednačen. „Spajdermen 2“ smatra se remek-delom i najboljim filmom trilogije, dok je treći deo znatno slabije ocenjen. Ipak, drugi film je toliko snažan da značajno podiže ukupni utisak o čitavoj trilogiji.

Emotivna priča, akcione scene i razvoj likova i danas se smatraju jednim od najboljih primera superherojske kinematografije.

Originalna trilogija „Pobesnelog Maksa“ – svet koji se menja pred očima publike

Originalna trilogija „Pobesnelog Maksa“ jedna je od najprepoznatljivijih naučnofantastičnih saga ikada snimljenih.

Džordž Miler vodi publiku od prepoznatljive, ali mračne bliske budućnosti u prvom filmu, preko postapokaliptične pustoši u „Drumskom ratniku“, do neobičnih plemenskih društava u „Beyond Thunderdome“.

Posebno je zanimljivo to što se svet svakim filmom prirodno razvija. Umesto da ponavlja istu formulu, Miler postepeno širi priču i povećava njene razmere.

Svaki film ima sopstveni identitet: prvi je mračni triler o osveti, „Drumski ratnik“ je akcioni spektakl, dok se treći deo više bavi mitologijom i pokušajem izgradnje novog društva.

Upravo zbog toga, trilogija pokazuje kako svet jedne priče može da se razvija bez gubitka koherentnosti.

„Avatar“ – tehnologija koja pomera granice

Franšiza „Avatar“ Džejmsa Kamerona trenutno ima tri filma, a već je ostvarila ogroman komercijalni uspeh. „Avatar“, „Avatar: Put vode“ i „Avatar: Vatra i pepeo“ privukli su milione gledalaca širom sveta i još jednom pokazali Kameronovu sposobnost da pomera granice filmske tehnologije.

Kao i „Ratovi zvezda“ 1977. godine, „Avatar“ je promenio očekivanja publike kada je reč o vizuelnim efektima. Međutim, Kameron je uspeo da taj poduhvat ponovi više puta.

Svaki novi film donosi nove tehnološke inovacije, ali istovremeno širi svet Pandore, njene kulture, ekosisteme i sukobe.

Prednost ove franšize je i u tome što je priča od početka zamišljena kao dugoročna celina. Odnosi između likova razvijaju se kroz godine, a narativ je unapred pažljivo planiran.

U poređenju sa „Ratovima zvezda“, čija se priča tokom decenija često menjala i nadograđivala, „Avatar“ deluje kao mnogo koherentnija i unapred osmišljena celina.

„Povratak u budućnost“ – trilogija bez suvišnih zaokreta

Trilogija „Povratak u budućnost“ uspela je ono što je izuzetno teško postići: da kroz tri filma ispriča zaokruženu priču, a da nijedan deo ne deluje kao da je naknadno smišljen.

Avanture Martija Mekflaja kroz vreme međusobno su čvrsto povezane, a svaki nastavak prirodno se nadovezuje na ono što se dogodilo ranije.

Prvi film mnogi smatraju snažnijim od bilo kog pojedinačnog dela originalne trilogije „Ratova zvezda“. Scenario je precizno konstruisan, a detalji koji na početku deluju nevažno kasnije dobijaju veliki značaj.

Nastavci dodatno proširuju vremensku liniju, ali bez oslanjanja na beskrajne promene kontinuiteta i naknadna objašnjenja. Umesto toga, komplikacije nastaju iz pravila koja je sama priča već postavila.

Više od četiri decenije kasnije, „Povratak u budućnost“ i dalje se smatra jednom od najuspešnijih trilogija u istoriji kinematografije i primerom serijalizovanog pripovedanja sa kojim „Ratovi zvezda“ teško mogu da se mere.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Taha