Radar osmišljen u Beogradu u borbi protiv afričkih pirata i terorista
Bake i deke verovatno su vam pričali kako su se, u vreme rata, svake večeri, uz najavu “Dobro veče, ovde radio London”, okupljali oko radio prijemnika kako bi čuli o pobedama savezničkih snaga protiv nacista.
Očevi i majke sigurno su vam pričali o “Radio Luksembrugu”, jedinom mestu gde se kasnih šezdesetih i početkom sedamdesetih u socijalističkoj SFRJ mogla čuti rock i jazz muzika. Radio stanica sa koje su naši rokeri sa gitarama u rukama odmah skidali hitove Dorsa, Dip Parpla, Bitlsa, Stonsa… Pamte oni i veliki kratko-talasni centar Radio Beograda u okolini prestonice odakle je na svaku tačku zemljine kugle stizao signal našeg radija.
A oni mlađi pamte scene iz serije Černobil, kada se u ovom sablasnom gradu, nakon nuklearne eksplozije, pojavljuje visoki zid prepletan metalnim šipkama i antenama – čuvena „Duga“, ruski radarski bezbednosni sistem.
Ono što je zajedničko za sve ove priče raznih generacije su – kratki talasi!
Iako su kratki talasi omogućili da signal stigne do gotovo svake tačke zemljine kuge, pod udarom novih tehologija, digitalizacije, interneta i razvoja savremenih algoritama – korišćenje i istraživanje kratkih talasa krajem sedamdesetih godina otišlo je u zaborav. Za sada!
Srpska pamet, afrička nafta i renesansa kratkih talasa
Danas, tehnološki napredak sve teže nalazi odgovore na brojne bezbednosne izazove u sve nesigurnijem svetu u kome živimo. To se vrlo jasno vidi u zaštiti granica pomorskih zemalja, gde ogromne površine, koje je izuzetno teško štititi postaju lak plen za razne vrsta kriminala.
Nigerija, zemlja sa 200 miliona stanovnika do skora nije bila u stanju da zaustavi novu pirateriju na svojim obalama u kojoj se kralo i do 10 odsto ukupne proizvodnje nafte i transporta ove sirovine godišnje! Izuzetno veliki materijalni i ljudski resursi neophodni su da bi se obezbedile pomorske granice i sprečili teroristi u Africi i na Bliskom Istoku kada sa mora krenu ka obali u nelegalne akcije. Upadi u teritorijalne vode i krađa ribe koštaju Argentinu, Indiju, Indoneziju, i mnoge druge zemlje desetine milijardi dolara na godišnjem nivou.
Taj moderni pomorski rebus uspešno su rešili – srpski naučnici! Baš uz pomoć onih zaboravljenih kratkih talasa!
Stručnjaci beogradskog “Vlatacom instituta” koje predvodi dr. Vladimir Cizelj, osmislili su i proizveli jedinstveni radar koji uz pomoć kratkih talasa, u sprezi sa novim tehologijama, može da detektuje brodove iza linije horizonta.
Domet 360 kilometara!
U poređenju sa standardnim radarima, Vlatakomov “Over the horizon” radar (OTH) ima sedam puta veći domet, čak do 360 km zahvaljujući upravo kratkim talasima. Ovaj radar otkriva morske krijumčare koji na velikim udaljenostima od kopna vrše kriminal.
“Nešto što je pre 10 godina bilo nezamislivo mi smo danas uspeli. Naš Institut je sopstvenim znanjem i kreativnošću razvio radarski sistem za detekciju brodova iza horizonta koji već duže od 3 godine funkcioniše u Nigeriji” kaže dr. Vladimir Cizelj.
Prvi čovek Vlatacom Instituta objašnjava i kako njihov jedinstveni sistem radi i kako uspeva da otkrije krijumčare daleko od obala:
Kratki talasi imaju komponentu koja se prostire pravolinijski, ali ima i komponentu koja se prostire površinski i prati zakrivljenost zemljine kugle. Tu komponentu, zajedno sa drugim moćnim informacionim tehologijama i posebno razvijenim algoritmima koristimo za detekciju brodova na vodi iza linije horizonta, na daljinama čak od 360 km! Zemlje koje koriste ovaj sistem zaštite, prijavljuju znatno povećanje sigurnosti eksluzivne ekonomske zone, to jest vodene teritorije koje njima pripadaju, kao i drastično smanjene nivoa kriminalnih aktivnosti i postignutu potpunu sigurnost kao i značajne ekonomske efekte za državu.
On dodaje da Vlatakomov OTH radar efikasno spečava najrasprostranjeniji vid šverca nafte u Nigeriji, u kome velikim tankerima kad pređu liniju horizonta, koja je na oko 50km od obale i tako postanu nevidljivi za standardne radare, prilaze manji brodovi i pretaču naftu. Šteta u novcu koju ova zemlja trpi je bila ogromna, jer na ovaj način „nestane“ čak 10 odsto ukupne proizvodnje nafte”, navodi dr Cizelj.
default
I teroristi u mreži Vlatakomovog radara
Ali, nisu samo šverceri nafte na udaru Vlatakomovog radara. Cizelj kaže da je sledeći cilj usavršavanja ovog radarskog sistema još ambiciozniji.
„Moji saradnici i ja smo otpočeli da razvijamo novi algoritam koji uzima u obzir i analizira tragove čamaca, tako da ćemo moći da otkrivamo i mnogo manje objekte od tankera i velikih brodova, na primer – gumene čamce, na daljinama do 80km. Nema potrebe objašnjavati šta će ovo značiti za sprečavanje terorizma, piraterije ili za kontrolu i rano uočavanje migrantskih pomorskih ruta“, kaže dr Cizelj.
Izvoz pameti a ne mozgova!
Upravo ovo je moto i istinska ideja vodilja u firmi Vlatacom, prvom i jedinom akreditovanom privatnom istraživačkom i razvojnom institutu u Srbiji koji zapošljava 20 doktora nauka i 47 mastera od ukupno 150 zaposlenih. Svi oni godinama uspešno rade i takmiče se gotovo isključivo na stranim tržištima u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.
“Over the horizon” (OTH) radar samo je jedan u nizu inovativnih rešenja u portfoliju Instuta koji predvođen dr. Vladimirom Cizeljom pored proizvodnog i istraživačkog rada, uporno zastupa i dokazuje ideju da je pravi razvoj u Srbiji moguć samo doslednim ulaganjem i okupljanjem domaće pameti.
Izvor: BIZLife
Foto: Promo
