Put od fudbalera reprezentacije Španije do konzole
Postoje mesta u svetu fudbala koja ne priznaju zakone instant uspeha. Jedno od njih je Bilbao, baskijski grad u kojem je fudbalski klub Atletik Bilbao pitanje identiteta, krvi i nasleđa, gde se igrači ne kupuju u višemilionskim transferima, već stvaraju kao čuvari tradicije. Duže od decenije, srce tog sistema na mitskom San Mamesu bio je Ander Ituraspe – smiren, analitičan i nepokolebljivo lojalan vezista koji je fudbal čitao kao otvorenu knjigu.
Čovek koji je pod Marselom Bijelsom redefinisao pojam taktičke inteligencije i 2012. godine utišao Old Traford u antologijskoj pobedi nad Mančester junajtedom danas vodi neke drugačije bitke. Ipak, naš susret sa njim u Baru, na velikom e-sport turniru u okviru „Montenegro Future Festivala”, razbio je sve predrasude o tome šta vrhunski sportista radi nakon što skine kopačke.
Pred nama nije sedeo penzionisani as koji ubija slobodno vreme, već čovek koji je svoju „drugu mladost” pronašao u e-fudbalu, donoseći u virtuelnu arenu onaj isti asketski fokus kojim je nekada krotio napade španske La lige. U razgovoru za BIZLife, Ituraspe otkriva kako se profesionalni instinkt prilagođava digitalnom interfejsu i zašto je put od trave do konzole za njega bio prirodna evolucija, a ne slučajan beg.
Nasleđe koje je počelo uz „Winning Eleven”
Za generacije koje su odrastale devedesetih i dvehiljaditih, jedan naziv budi posebnu nostalgiju – „Winning Eleven”. Dok su mnogi mislili da je to samo razonoda za decu, za Andera je to bila baza.
„Ja sam počeo veoma rano. Igrao sam ’Winning Eleven’, pa kasnije PES… Praktično, ceo život sam uz PlayStation”, priznaje Ituraspe.
Fascinantna je činjenica da digitalni svet za njega nije bio beg od realnosti, već njen sastavni deo, čak i na vrhuncu profesionalne karijere.
„Dok sam bio profesionalni fudbaler, PlayStation je uvek bio tu. Voleo sam to. Nakon što sam se povukao sa terena, odjednom se stvorio vakuum u vremenu koji sam morao da popunim. Kako u meni i dalje čuči taj takmičarski nerv, koji me je i doveo do reprezentacije Španije, nivo moje igre je počeo da raste. Što sam više igrao, postajao sam bolji. Prirodno”, ističe Ituraspe.
Stadion San Mamés
Biznis, hobi ili nešto treće?
Kada neko ko je igrao pred 50.000 ljudi uđe u svet e-sporta, prvo pitanje koje se postavlja jeste da li je to nova karijera. Ituraspe je tu prilično iskren, bez pokušaja da ulepša stvarnost modernim frazama o „industriji budućnosti”.
„Gledam na ovo kao na hobi u kojem istinski uživam. Volim da se takmičim na najvišem nivou, ali to je to. Ne verujem da ovde ima mesta za nešto više od toga, barem ne u ovom trenutku”, kaže on i dodaje da u Evropi e-fudbal trenutno ne generiše novac od kojeg bi moglo da se živi. „Zato se ovim ne bavim profesionalno u onom smislu u kojem sam se bavio fudbalom. Sve se desilo slučajno.”
Pritisak koji ne menja agregatno stanje
Mnogi će pomisliti da je nakon utakmica na Realovom Santjago Bernabeu pritisak na jednom e-sport turniru smešan i zanemarljiv. Ipak, Ander nas ispravlja i ističe da je pritisak – pritisak, te da je samo okruženje drugačije.
„Ima pritiska, i te kako. Pogotovo na ovim turnirima uživo, gde igraš oči u oči sa rivalom. To je zahtevno, traži od tebe da budeš prisutan u sekundi. Ali ja volim taj osećaj. Naučio sam da živim sa pritiskom kroz fudbal, tako da mi on ne smeta – on me pokreće.”
Upravo je to ono što fascinira kod Ituraspea. On nije „penzionisani fudbaler koji ubija vreme”. On je sportista koji je svoje lekcije iz života uspeo da upakuje u digitalni format.
„Šta sam preneo sa terena na konzolu? Pre svega, tu potrebu da od sebe uvek tražim maksimum. Želju da se poboljšam, da kritikujem sopstvenu igru i da se takmičim do poslednjeg daha. To je jedina stvar koja se može stopostotno preneti iz jednog sveta u drugi”, objašnjava Ander za BIZLife.
Može li se nazad u „školsku klupu”?
Iako danas mnogi pričaju o e-sportu kao o „drugoj šansi” za sportiste, Ituraspe spušta loptu na zemlju. Svestan je da je talenat koji imaju današnji e-sportisti na visokom nivou i da nije lako uskočiti u taj voz.
„Mnogi fudbaleri igraju igrice, ali nivo koji je potreban da bi se neko zaista posvetio e-sportu neverovatno je visok. To je komplikovan svet. Ne verujem da ćemo gledati masovne prelaske iz kopački u svet e-sporta. Za mene je ovo bio splet okolnosti, slučajnost koja mi je omogućila da ponovo osetim onaj miris takmičenja.”
Dok smo završavali razgovor, Ander se vratio svojim saigračima iz reprezentacije. Gledajući ga tako smirenog i fokusiranog, shvatite da format, zapravo, nije bitan. Bilo da je u pitanju zeleni tepih Bilbaa ili digitalni travnjak e-fudbala, klasa ostaje klasa. A Ituraspe je, bez sumnje, klasa koja je pronašla način da ostane u igri.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin/Jovan Kragović
Foto: Jovan Kragović; Josip Ivanković / Unsplash
