Profesionalizam nema rod
Piše: Marija Branovački, Senior HR Consultant i Partner u kompaniji Atria Group
Od trenutka kada sam, pre petnaest godina, zakoračila u poslovni svet, pa do danas – imala sam priliku da se susretnem sa različitim mitovima i dilemama u vezi sa pozicijom žene u biznisu. Da li je to prednost ili mana? Da li nam olakšava ili otežava put? Da li smo ravnopravni i pružaju li nam se iste mogućnosti?
Moje ime je Marija Branovački. Po osnovnom obrazovanju sam doktor medicine, a poslednjih pet godina se aktivno bavim biznis koučingom i konsaltingom u vezi sa razvojem profesionalaca, pre svega u poslovnom okruženju. U radu sa klijentima susrećem se sa njihovim vrednostima, stavovima, uverenjima, kao i internim sukobima različitih životnih uloga (identiteta), pogotovo u određenim životnim fazama. Rekla bih da tema žena ili muškarac u biznisu, takođe, pripada ovde.
Ono što moje dosadašnje iskustvo pokazuje jeste da profesionalizam nema rod. Bilo da ste muškarac ili žena, to vam ne daje prednost niti vam je kamen spoticanja u karijeri, osim ukoliko vi sami imate uverenje da je to tako.
Sigurno poznajete neku vrlo uspešnu ženu ili ne baš tako uspešnog muškarca i obrnuto, što je dokaz da nema pravila. Definicija uspeha ima mnogo dimenzija koje su univerzalne. Pre svega, profesionalac ima snažnu viziju ili ideju šta želi da postigne u karijeri i životu. Ako ste svoj cilj dobro i jasno postavili, sledeći korak je da se identifikujete sa tom ulogom ili ulogama. Njih podržava čitav sistem vrednosti i uverenja. Ako kažete sebi: Ja ne mogu da napredujem dalje od ove pozicije jer sam žena, verovatno je da će to postati vaša apsolutna istina, pa će vam niz strategija i akcija koje preduzimate pokazati da ste u pravu. Samosabotiranje je jedan od čestih faktora neuspeha i odustajanja: Ja to ne mogu, ne zaslužujem, nedostižno mi je, neće mi dozvoliti itd.
Ovo su česte teme koučing sesija koje nemaju veze sa polom. Više ih možemo definisati kao izgovore koje sebi dajemo na putu racionalizacije onoga u šta podsvesno verujemo.
Imala sam priliku da radim sa klijentkinjom koja je stalno govorila da par godina ne može da pronađe posao „jer niko neće da zapošljava žene”. Kada sam je pitala na koliko je intervjua otišla u poslednjih godinu dana, prvo se zamislila, a onda odgovorila da je, zapravo, otišla na tri razgovora. Za sve ostale prijave, kojih je bilo par desetina, verovala je da nema šanse da je prime jer je žena. Dakle, njena trenutna situacija je direktna posledica njenih akcija (ili izostanka akcija) i odluka koje je donela držeći se čvrsto uverenja da joj je nešto nedostupno, a ne toga što je neko zaista sprečava u tome.
Pre nego što sami sebi oduzmete dozvolu za sledeći korak u karijeri, možda bi bilo korisno da se malo okrenete oko sebe i pogledate primere koji dokazuju suprotno, a svoju energiju, vreme i ostale resurse usmerite ka izgradnji sebe kao profesionalca, bez deklarisanja u bilo kom ograničavajućem smislu. Ono čime treba da budete vođeni jesu vaša vizija i cilj. Kako biste bili sigurni da ste na pravom putu, možete postaviti sebi sledeća pitanja:
- Šta je ono što stvarno želim da postignem?
- Zašto mi je važno da baš to postignem?
- Na koje sve načine to mogu da postignem?
- Šta bi mogle biti potencijalne prepreke na putu do cilja i kako ću ih prevazići?
- Po čemu ću znati da sam uspeo/la?
Sumirano, proverite u šta zapravo duboko verujete – to može biti vaša podrška ili zadrška na putu ka uspehu, nezavisno od pola kome pripadate.
Izvor: BIZLife magazin
