Pred Srbijom „veliki izazovi“: Daleko smo od ciljeva održivog razvoja UN

Pred Srbijom je još puno posla kako bi ispunila ciljeve održivog razvoja i ona je u ovom trenutku po realizaciji tih 17 ciljeva Ujedinjenih nacija na 30. mestu od 34 evropske zemlje, navodi se u novom Izveštaju o ciljevima održivog razvoja u Evropi 2023/2024.

Prema izveštaju Mreže održivog razvoja (SDSN), u kojem su analizirani podaci iz 2022. godine, pred Srbijom u većini ekoloških i socijalnih pitanja stoje manji ili veći izazovi, i njen ukupni indeks realizacije ciljeva iznosi 62,45. U prethodnom izveštaju, koji se odnosio na 2020. godinu, indeks je bio 61,37, a 2018. 58,63.

Stagnacija i „veliki izazovi“ postoje, prema izveštaju, u oblasti zdravlja i blagostanja, čiste vode i sanitarne infrastrukture, ruralnom životu i u oblasti mira, pravde i snažnih institucija. „Veliki izazovi“ postoje i kada je reč o oblastima rada i ekonomskog razvoja, ali se tu beleži napredak.

Taj aspekt održivog razvoja obuhvata, između ostalih, i procenat ljudi čija je plata ispod granice koja predstavlja rizik od siromaštva, kupovnu moć domaćinstava, nezaposlenost među mladima i udeo mladih koji su na obuci ili praksi.

Siromaštvo i nejednakost

Napredak, ali i dalje i „veliki izazovi“, beleže se u oblasti održivih gradova i zajednica.

Umereni napredak uz „velike izazove“ postoji u oblasti obrazovanja, u prvom redu zbog ranog napuštanja školovanja ili stručne obuke, neučestvovanja u obrazovanju u ranom detinjstvu i ispodprosečnih performansi u matematici. U toj oblasti, kao „značajni izazovi“ se navode i uspeh na međunarodnim Pisa testovima i obrazovanje odraslih.

U izveštaju piše da „značajniji izazovi“ pred Srbijom stoje i u oblastima iskorenjivanja siromaštva, rodne ravnopravnosti, priuštive i čiste energije, smanjivanju nejednakosti, odgovornoj potrošnji i proizvodnji i klimatskoj akciji.

Najbolja kategorija je oblast partnerstva u postizanju ciljeva održivog razvoja, iako i tu ostaju „izazovi“.

Izveštaj je sačinila Mreža održivog razvoja (SDSN), koja je uspostavljena 2012. godine pod pokroviteljstvom generalnog sekretara UN, i ima za cilj da mobiliše globalne naučne i tehnološke potencijale za promociju praktičnih rešenja za održivi razvoj.

Bolji smo od S. Makedonije, Bugarske i Turske

U izveštaju evropskog ogranka SDSN, analizirani su zvanični podaci iz 34 zemlje, a na prva tri mesta sa rezultatom iznad 80 su Finska (80,64), Švedska (80,57) i Danska (80,04).

Među prvih deset po realizaciji ciljeva održivog razvoja slede Austrija, Norveška, Nemačka, Češka, Slovenija, Island i Estonija.

Na začelju, na 29. mestu je Rumunija (62,61), a iza Srbije Severna Makedonija (62,19), Kipar (61,02), Bugarska (59,48) i na poslednjem, 34. mestu Turska (57,14). U izveštaju nisu ocenjene niti rangirane Albanija, Bosna i Hercegovina, Lihtenštajn i Crna Gora.

U predgovoru za izveštaj, SDSN naglašava da najnoviji, peti po redu izveštaj pokazuje da pri sadašnjem tempu, u Evropi u oblasti održivog razvoja neće biti ispunjena trećina ciljeva koji su zacrtani do 2030. godine.

Izvor: Beta

Foto: BIZLife