„Phygital” revolucija: Zašto je tradicionalni sport nevidljiv novim generacijama?
Uoči predstojećeg Montenegro Future Festivala (MFF) u Baru, koji će ugostiti vodeće svetske inovatore, organizatori su podelili ekskluzivan uvid u viziju Markusa Mejera, čoveka koji iz korena menja industriju zabave. Kao lider kompanije Force of Disruption GmbH, Mejer kreira formate u kojima se briše linija između fizičkog sporta i gejminga, najavljujući eru u kojoj gledalac više nije samo posmatrač, on postaje srce same igre.
- Kroz rad u kompaniji Force of Disruption GmbH, Markuse, oblikujete nove formate na preseku sporta, gejminga i medija. Šta vidite kao sledeću veliku promenu u interaktivnoj zabavi?
Sledeća promena je potpuno brisanje granice između posmatrača i učesnika. Decenijama je zabava bila stvar konzumacije – gledali ste, kliktali, reagovali. Ono što sada dolazi je „fullstack” participacija: ljudi više ne prate takmičenje, oni jesu takmičenje.
Ovu evoluciju pratim iznutra više od 20 godina. Bio sam među prvima koji su uveli esport na evropsku televiziju – na kanalu Sport1 smo prvi put u ovom regionu prikazali League of Legends, Virtuelnu Bundesligu i 24/7 esport kanal. Tada je izazov bio učiniti digitalno takmičenje razumljivim širokoj publici. Danas je izazov suštinski drugačiji: radi se o tome kako da se digitalni i fizički identitet stope u jedno jedinstveno takmičarsko iskustvo.
Kroz Force of Disruption već deceniju povezujem industriju, maloprodaju i sport putem gamifikacije, savetujući brendove kao što su ISPO, IAA Mobility, IFA i Gamescom. THE TRCK GmbH i PULSE Series su bili logičan korak: prestati sa savetovanjem o konvergenciji i sam izgraditi infrastrukturu za nju.
Od strasti do institucije: Vlad Marinescu o esportu kao globalnom pokretu
- Vaš koncept THE TRCK predstavlja novu generaciju „phygital” sportova. Kako ovaj model redefiniše način na koji se ljudi bave fizičkom aktivnošću i takmičenjem?
PULSE Series rešava strukturni problem: fizički i digitalni svetovi mladih ljudi do sada su tekli paralelno, bez mosta koji ih spaja. Šesnaestogodišnjak ima svoj gejming identitet, društveni rang, prisustvo na strimingu – ali onog trenutka kada kroči u sportski objekat, sve to nestaje. Nema podataka, nema profila, nema napretka.
PULSE Series gradi taj most. Svaki meč stvara Player ID, statistiku u realnom vremenu i rang-liste – istovremeno fizičke i digitalne. U hibridnom fudbalu, na primer, timovi se takmiče u fizičkoj fazi 5 na 5 na terenu i digitalnoj fazi 2 na 2 na konzoli; oba rezultata se spajaju u jedan. Isti princip primenjujemo na košarku, padel i ples.
Ne tražimo od sportista da postanu gejmeri, niti od gejmera da postanu sportisti. Kreiramo novu kategoriju u kojoj su oba identiteta validna i nagrađena u jedinstvenom takmičarskom formatu – standardizovanom, pogodnom za striming i skalabilnom putem naše SportsBox jedinice koja se može postaviti na bilo koju lokaciju.
- Koliko je važno kreirati imerzivne formate zasnovane na iskustvu za novu generaciju navijača?
To nije samo važno – to je jedini održiv put. Generacije Z i Alfa ne konzumiraju sport kao prethodnici. Oni žele da budu viđeni, rangirani i da dele svoj uspeh. Utakmica od 90 minuta bez digitalnog sloja podataka i društvenog autputa za njih je praktično nevidljiva.
Uz PULSE Series, svaki događaj je istovremeno i takmičenje i „mašina za sadržaj”. Mečevi u realnom vremenu proizvode materijal za lajvstrim, klipove sa najboljim momentima i ličnu statistiku. Iskustvo se ne gradi oko događaja – događaj jeste iskustvo. To iz korena menja ekonomiju sportske infrastrukture: svaka SportsBox jedinica generiše kontinuirani sadržaj i podatke, a ne samo jednokratni događaj.
- Gamifikacija postaje moćan alat u svim industrijama. Kako ona može transformisati obrazovanje, zdravstvo i stil života?
Gamifikacija funkcioniše kada je izgrađena na stvarnoj arhitekturi motivacije, a ne samo na bedževima i poenima. U PULSE Series koristimo Octalysis okvir Ju-kai Čoua kao naučnu osnovu: epski smisao, društveni uticaj, napredak, nepredvidivost – to su unutrašnji pokretači koji teraju ljude da se vraćaju iz nedelje u nedelju.
Ista mehanika koja tera tinejdžera da trenira dva puta nedeljno kako bi se popeo na rang-listi može motivisati studenta da ostane fokusiran na učenje ili pacijenta da se pridržava protokola rehabilitacije. Ključno je razumeti da su spoljne nagrade krhke. Održivo angažovanje dolazi iz unutrašnjih procesa koji se mogu ciljano dizajnirati. To je izazov naše ere. Mi to prvo rešavamo u sportu, ali potencijal za prenos u obrazovanje i zdravstvo je jasno zacrtan u našim planovima.
- Kao govornik na Montenegro Future Festivalu, koju ključnu poruku želite da prenesete o budućnosti „phygital” sporta i konvergenciji tehnologije i stvarnog sveta?
Fizički i digitalni svetovi nisu u sukobu – oni čekaju da budu integrisani. Predugo su sportska infrastruktura i gejming kultura razvijani u izolovanim silosima, ignorišući međusobne prednosti. Sledeća generacija takmičarskih formata biće podrazumevano hibridna: merljiva, podložna strimingu, vođena podacima i utemeljena na stvarnom fizičkom naporu.
Ovo nije trend, već strukturalna promena u tome kako se ljudska bića angažuju u izazovima, grade identitet i zajednicu. Moja poruka na festivalu je jednostavna: infrastruktura za „phygital” sport postoji već danas. Pitanje više nije da li će doći do ove konvergencije – već ko će postaviti standarde. Mi ih postavljamo.
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: MFF
