Pet najčešćih oblika astme (VIDEO)
Astma je bolest koja zahvata disajne puteve, koji se prostiru od nosa i usta do pluća. Okidači astme dovode do zapaljenja disajnih puteva, koji otiču i izazivaju sužavanje bronhija, zbog čega dolazi do otežanog disanja. Prilikom napada astme u bronhijama se stvara i sluz, koja dodatno otežava disanje. Iako različite vrste astme imaju isti „tok“, uzroci zapaljenja mogu biti različiti.
1.Astma sa suvim kašljem
Ljudi često ne shvataju da je kašalj simptom astme, i to jedan od najčešćih. Međutim, kod nekih astmatičara kašalj je ujedno i jedini simptom, a to je posebna vrsta astme koja se naziva „astma sa suvim kašljem“.
2. Aspirinska astma
Takođe poznato kao AERD – respiratorno oboljenje izazvano aspirinom – je medicinsko stanje koje izaziva astmu, stalne nazalne polipe (male izrasline u nosu), i osetljivost na aspirin i druge nesteroidne antizapaljenske lekove (NSAID). Simptomi su isti kao kod bronhijalne astme, s tim što osobe koje boluju od AERD mogu da imaju i povećano nazalno zapušenje, osip, bolove u stomaku i povraćanje. Ova vrsta astme obično se javlja kod odraslih osoba, starosti između 20 i 50 godina, a tačan uzrok njenog nastanka još uvek nije utvrđen.
3. Astma izazvana fizičkom aktivnošću
Ako vam se simptomi astme, poput kašlja, zviždanja u plućima, osećaja teskobe u plućima i velikog zamora, javljaju samo kada se bavite nekom fizičkom aktivnošću, onda bolujete od bronhokonstrikcije ili astme izazvane fizičkom aktivnošću, i neophodno je da se odmah javite vašem pulmologu, koji će vam možda prepisati korišćenje inhalatora pre početka fizičke aktivnosti kako biste otvorili ili relaksirali disajne puteve, ili antizapaljenski lek koji ćete uzimati stalno kako biste umirili zapaljenje bronhija, ili neku drugu terapiju koja će vam olakšati bavljenje fizičkom aktivnošću.
4. Profesionalna astma
Neki ljudi rade u okruženju koje može da izazove simptome astme. U tom slučaju osobe ili već imaju astmu pa im se simptomi javljaju samo kad su na poslu, ili se astma javila zbog okruženja na poslu zbog izloženosti određenim iritantima. S obzirom da većina ljudi ne može da da otkaz na poslu i promeni profesiju tako lako, bilo bi dobro da bar koriste masku za disanje, i da redovno uzimaju prepisanu antizapaljensku terapiju koja će omogućiti normalno funkcionisanje disajnih puteva.
5. Astma izazvana stresom
Kod nekih ljudi fizičko ispoljavanje jakih emocija, poput vikanja i plakanja, može da izazove simptome astme. Sve se svodi na to kako dišete prilikom ispoljavanja ovih emocija, jer kada ubrzano dišete kada ste pod stesom ili ljuti, dolazi do sužavanja bronhija, što dovodi do simptoma astme. Iako mislite da je ovaj oblik astme možda bezazlen i da možete da kontrolišete svoje emocije, neophodno je da se javite pulmologu, koji će vam prepisati terapiju pomoću koje ćete moći da iskazujete sva svoja osećanja, sa mnogo ređim i blažim simptomima astme.
Bez obzira koju vrstu astme imate, vašim disajnim putevima je potrebna pomoć, i neophodno je da posetite pulmologa.
Svaki problem sa disanjem treba ozbiljno shvatiti, i neophodno je da se javite pulmologu jer simptomi mogu da ukazuju na neka ozbiljna oboljenja. Mnogi ljudi pribegavaju narodnim lekovima i lečenju kašlja „na svoju ruku“, misleći da će time rešiti uzrok problema.
„Astma se leči isključivo antizapaljenskom terapijom, jer uzrok simpotma astme, među kojima je i kašalj, nije obična prehlada već zapaljenje bronhija. Ljudi takođe greše jer uzimaju terapiju samo kad im se javi simptom, i tako misle da će rešiti problem. Što je opet pogrešno, jer i kada se jave simptomi poput kašlja, zviždanja u plućima, stezanja ili noćnog kašlja, treba da se nastavi sa antizapaljenskom terapijom, odnosno da se tretira uzrok, a ne simptom astme“, naglašava dr prof. dr Branimir Nestorović, načelnik pulmologije na beogradskoj Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
