Pedijatar: Malo vakcinisane dece, ogroman rizik od epidemije malih boginja

Broj vakcinisane dece MMR vakcinom stalno se smanjuje. Prošle godine je vakcinu koja štiti od malih boginja, rubeola i zaušaka primilo 74,8 odsto dece, što je malo, ako se zna da je za dobar kolektivni imunitet potrebno da bude zaštićeno 95 odsto dece.

Pedijatri upozoravaju da Srbija nikada nije imala ovako mali broj vakcinisane dece MMR vakcinom i da to predstavlja ogroman rizik od izbijanja epidemije malih boginja. Podsećaju na epidemiju koja je buknula 2017. godine, kada je zaraženo 5.800 ljudi, a umrlo je 15 osoba.

Inače, MMR vakcina se daje u dve doze – prvu dozu deca primaju u drugoj godini života, odnosno u 13. ili 14. meseci, a drugu pred polazak u školu.

„Nažalost u poslednje dve godine pao je obuhvat vakcinacijom ispod 80 odsto. U 2020. godini obuhvat je bio 78 odsto dok je 2021. godine 74,8 odsto. To je nedovoljno i na taj problem smo skretali pažnju više puta. Nismo imali epidemiju malih boginja zahvaljujući pandemiji virusa korona, jer su se građani pridržavali protivepidemijskih mera protiv kovida, posebno u zimskim i ranim prolećniom mesecima kada se morbili mogu javiti“, rekao je za Euronews Srbija predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis.

Navodi da je drugu dozu MMR vakcine u Srbiji prošle godine primilo 84 odsto dece, što je interesantno jer obično obuhvat pada sa drugim dozama. Jedno od objašnjenja, smatra on, je rigoroznija kontrola pred polazak u školu u skladu sa Zakonom o obaveznoj vakcinaciji.

MMR vakcina i autizam nemaju nikakve veze

Poverenje u MMR vakcinu poljuljano je 1997. godine zbog studije koja je objavio prof. Endru Vejkfild u časopisu Lancet gde je MMR vakcina povezana sa autizmom. U međuvremenu je ta teza više puta opovrgnuta, ali je nepoverenje nastavilo da raste.

„Engleska medicinska akademija je napravila detaljnu istragu. U prevaru su bile uključene farmaceutske kompanije, advokati. To je definisano kao složena medicinska prevara, a prof. Vejfild je isključen iz Medicinske akademije i izgubio pravo da se bavi medicinom. To treba da znaju ljudi koji se pozivaju na istraživanje da je vakcina protiv morbila uzrok autizma. Tačno je da se prvi znaci autizma pojavljuju u uzrastu kada se daje vakcina, te je koincidencija česta. Međutim, velika studija u Danskoj pokazala je da vakcinacija i autizam nemaju nikakve veze. Čak je studija u Japanu pokazala da je procenat dece sa autizmom manji kod vakcinisane dece nego kod nevakcinisane“, naveo je Konstantinidis.

On podseća na 2018. godinu gde je u jednoj oblasti u državi Njujork bila takva epidemija morbila da je zabranjem pristup javnim mestima deci koja nisu vakcinisana. Zbog smanjenog obuhvata vakcinacijom u riziku je sada i Srbija.

„Ne bih voleo da se moja prognoza obistini, ali apsolutno smo u najvećem riziku do sada od malih boginja od početka vakcinacije. Ovako mali procenat vakcinisanih nije bio ni u onim ratnim godinama, ni na samom početku vakcinacije protiv malih boginja“, rekao je doktor Konstantinidis.

Podsetimo, za roditelje koje ne vakcinišu decu predviđena je i novčana kazna od 30.000 do 150.000 dinara.

Izvor: 021, Euronews

Foto: Pixabay