Istraživanje: Ulaganja u osnaživanje žena u Srbiji rastu, kompanije donirale više od 560.000 evra između 2015. i 2021.

Trag fondacija je u saradnji sa Catalyst Balkans predstavila rezultate poslednjeg istraživanja, koje je trajalo od 2015. do 2021, na temu društveno odgovornog poslovanja u oblasti osnaživanja žena. U anketi je učestvovalo 59 kompanija i malih i srednjih preduzeća. U periodu od sedam godina kompanije, preduzeća i korporativne fondacije u Srbiji su donirale više od 560.000 evra u svrhu osnaživanja žena.

Dok je u prvoj posmatranoj godini donirana suma iznosila tek nešto manje od 20.000 evra, u prethodnoj godini Catalyst Balkans je kroz medijski kliping zabeležio više od 200.000 doniranih evra.

Dobijeni podaci ohrabruju jer je iz godine u godinu vidljiv trend porasta davanja kompanija u svrhu osnaživanja žena po broju donacija, ali i po doniranim sumama. Autori izveštaja su Vuk Vuković, koji je predstavio rezultate, i Maja Gligorić.

„Otprilike je udesetostručen iznos koji smo zabeležili od skoro 20.000 evra do više od 200.000 evra. To su okvirne cifre jer govorimo o izvoru podataka iz medija, a znamo da ne prenose uvek sve ili nekad malo više“, napomenuo je Vuković.

Osim trenda porasta ulaganja anketiranih poslovnih subjekata, ohrabruje i rast zainteresovanosti kompanija za ove teme, prema rečima direktorke Trag fondacije Biljane Dakić Đorđević.

„Na početku smo imali svega 10-ak zainteresovanih anketiranih subjekata da bi u poslednjoj anketi učešće uzelo skoro 60 kompanija i malih i srednjih preduzeća“, napomenula je ona.

Biljana Dakić Đorđević, Trag fondacija, osnaživanje žena – istraživanje (Jakov Simović)

Kompanije i mala i srednja preduzeća su aktivne ne samo spolja, već i interno. Sve više usvajaju kulturu i protokole rodne ravnopravnosti u kući o čemu svedoči podatak da je čak 93 posto anketiranih interno regulisalo aspekte rodne ravnopravnosti, a čak 60 posto aktivno sprovodi aktivnosti u svrhu osnaživanja žena, uključujući mere koje su usmerene ka suzbijanju seksualnog uznemiravanja i politikama koje testiraju rodni jaz u platama, karijernu zaštitu i podršku roditeljstvu, pa čak i uvođene kvota za pozicije na mestima odlučivanja, dodala je.

Postojanje CSR pozicije u kompanijama

Jedno od pitanja u anketi je bilo: „Da li u vašoj kompaniji postoji pozicija za CSR?“ Oko 2/3 je navelo da postoji.

U tri od četiri CSR pozicije rukovode žene i oko 2/3 neprofitnog sektora čine one. Kompanije (59) koje imaju strategiju društveno odgovornog poslovanja, u kojima su na čelu ovih pozicija žene, rodna ravnopravnost je uključena.

„U ovih 59 je 41 odsto koji nemaju. 41 odsto anketiranih kompanija, koje su već izdvojene kao donatori u Srbiji, nemaju strategiju društveno odgovornog poslovanja. Skoro trećina anketiranih koje već jesu donatori, 32 odsto kompanija, nemaju poziciju za društveno odgovorno poslovanje“, naveo je Vuković.

Učestalost donacija za žensko osnaživanje

Kada se dodatno posmatra i učestalost donacija, uočljivo je da je pitanje osnaživanja žena sve češće deo CSR agende kompanija.

Kada gledamo po broju instanci doniranja, odnosno jedinstvenih kampanja akcija doniranja, desio se jasan rast od 32 i poslednje godine na čak 50 akcija doniranja.

„To je skoro oko 560.000 evra u ovih sedam godina u odnosu na sva davanja poslovnog sektora za bilo koje teme koja čine manje od 1 posto. Jedna u 100 donacija je usmerena na osnaživanje žena“, istakao je Vuković.

Vuk Vuković, Catalyst Balkans, istraživanje osnaživanje žena (Jakov Simović)

Najveći primaoci i donatori za osnaživanje žena su beogradske opštine, Novi Sad i Vrnjačka Banja.

Skoro polovinu tih donacija poslovni sektor šalje javnim institucijama, jer želi da bude u dobrim odnosima sa donosiocima odluka budući da oni donose regulativu koja utiče na poslovanje kompanije.

Partnerstvo poslovnog i neprofitnog sektora bitno

Čak 2/3 kampanja se sprovode putem organizacija civilnog društva. Kada je reč o osnaživanju žena, ono praktično ne postoji bez neprofitnog sektora, rekao je Vuković.

Posebno je ohrabrujuća prepoznata vrednost saradnje i partnerstava između poslovnog i neprofitnog sektora u oblasti podrške ženskim pravima.

„Čak 90 posto anketiranih izražava da im je saradnja sa neprofitnim sektorom izuzetno bitna za zajednicu u kojoj posluju“, istakla je direktorka Trag fondacije Biljana Dakić Đorđević.

Rodna ravnopravnost ili/i osnaživanje žena

Kada je reč o donacijama i korporativnoj filantropiji, teško je razdvojiti rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena. U slučaju da se oslanjamo na medijske izveštaje, oni ne razdvajaju da li je osnaživanje žena u širem ili užem smislu i da li je reč konkretno o nekom aspektu rodne ravnopravnosti, primetio je autor izveštaja Vuković.

„Mi smo pristupili najšire moguće. Prvo smo filtrirali sve podatke o donacijama u Srbiji zabeležene u korist ženske populacije uopšte u poslovnom sektoru. Zatim smo filtirali po onome što mi smatramo osnaživanjem žena. Tu pre svega mislimo na strateška davanja. Nismo uzimali donacije koje se tiču pojedine osobe, npr. njeno lečenje. Isključili smo slične stvari. Reč je o donacijama koje se u širem smislu tiču ženskog pitanja“, objasnio je on.

Borba protiv rodno zasnovanog nasilja

Dominantna kategorija je borba protiv rodno zasnovanog nasilja u poslednje tri godine, potom ekonomsko osnaživanje i zdravstvo.

Budući da je borba protiv rodno zasnovanog nasilja najčešća tema, sigurne kuće su i najčešći primaoci pomoći.

Najveći broj akcija ili kampanja je generisala borba protiv rodno zasnovanog nasilja za svih sedam godina.

Ekonomsko osnaživanje je imalo ubedljivo najveći udeo davanja u prve četiri godine da bi u naredne tri godine tema zdravstva dominirala, naveo je Vuković.

„Zbog toga je udeo ekonomskog osnaživanja 22 posto kada je reč o kampanjama. Sva ukupna davanja su rasla. Tako je i ovo, samo procentualno u odnosu na druge oblasti ga je bilo manje. Zdravstvo je užasno poraslo, ali ovde je reč i o opštem trendu filantropije u Srbiji. Fondacija Budi human je prikupila čak 23 miliona evra, što je uglavnom za lečenje“, dodao je on.

Ekonomsko osnaživanje i podrška specifično ženskim oboljenjima

Trag fondacija je napravila podelu na ekonomsko osnaživanje i na podršku specifično ženskim oboljenjima.

Posebno su izdvojili podršku devojčicama. U prvom talasu prikupljanja podataka primetili su određene kampanje i donacije za ovu temu, koja je prema Vukovom mišljenju, posebno zanimljiva, važna i nedovoljno promovisana u javnosti.

Loši primeri iz prakse

U godišnjem izveštaju ravnopravnosti koji podnosi Kancelarija poverenice za ravnopravnost svake godine Narodnoj skupštini obiluju nemili primeri iz prakse, naročito iz oblasti kršenja radnih prava žena.

„Ove godine još uvek čekamo na izjednačavanje prava mama preduzetnica sa pravima drugih zaposlenih žena koje su majke. U Srbiji svake godine više od 30 žena izgubi život u partnerskom ili porodičnom nasilju. Sve su ovo pitanja koje je važno adresirati i sistemski ih rešavati. Zato su nam potrebni podaci, korporativni primeri i dobre prakse“, napomenula je Dakić Đorđević.

Zašto je važno ovo istraživanje?

Iako je svakodnevna praksa kada je reč o ženskim pravima, rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena složena, institucionalni okvir je nedorečen, a potreba za sistemskim rešenjima uz neophodnost ulaganja znanja i resursa je kontinuirana.

„Rodna ravnopravnost je jedna od ključnih tekovina savremenog sveta, stanje stvari prema kome planiramo, a potrebno bi bilo i da merimo status opšteg razvoja jednog društva. Činjenica je da su svi podaci od UN izveštaja o ljudskom razvoju do različitih indeksa koje prikupljaju organizacije kao što su OECD i Svetski ekonomski forum takvi da pokazuju da je rodna ravnopravnost preduslov da jedno društvo ostvari svoj pun potencijal i da ima prosperitetan i održiv razvoj“, objasnila je Dakić Đorđević.

Ulaganja ipak nedovoljna

Sanja Popović iz Udruženja poslovnih žena gleda malo manje optimistično na cifre donacija, imajući u vidu da su u pitanju velike multinacionalne korporacije.

„Za sve aspekte od nasilja do podrške devojčicama i ženama u ruralu, na neki način je očekivano jer vidimo da su žene marginalizovana grupa na tržištu rada u ekonomskom životu zemlje“, rekla je ona.

Kako je dodala, moramo da govorimo o održivosti ženskog preduzetništva, ali o tome kako da kompanije naprave strategije da učine žene preduzetnice iz svojih sredina održivim i da ih uključe u svoj eko sistem.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije Brankica Janković takođe smatra da ima prostora da se još malo više uloži novac u osnaživanje žena, ali da ulaganje bude bolje usmeravano.

„Meni je upečatljivo to što je većina žena zaposlena na pozicijama društveno odgovornog poslovanja. Ohrabrio me je podatak da poslodavci kažu da su spremni da daju prednost ženi koja ima više od 45 godina, jer one će tu ostati. Zvučalo je frustrirajuće da one neće nigde“, rekla je ona.

Dragana Radošević iz Asocijacije All for All isto misli da je malo donacija bez obzira na to što je vidan rast. Prema njenim rečima, od 2015. godine rodna ravnopravnost na globalnom nivou je na margini, tako da opet treba da se vratimo na neku pozitivu kod nas.

„Što se tiče održivosti za rodnu ravnopravnost, smatram da bi trebalo više ulagati u edukaciju i informaciju. Kroz naš rad preduzetnice su istakle da im je to najvažnije“, zaključila je ona.

Podsećamo, najvažnije podatke iz izveštaja Trag fondacija je ranije predstavila na Nacionalnoj konferenciji o filantropiji koju sada već tradicionalno organizuje krajem svake godine.

Već dve godine zaredom Trag fondacija je imala priliku da dodeli specijalnu Virtus nagradu za doprinos rodnoj ravnopravnosti šampionima u ovoj oblasti. I neka druga udruženja kao što je Udruženje poslovnih žena takođe dodeljuju nagrade u ovoj oblasti.

Izvor: BIZLife

Foto: Jakov Simović