OpenAI tvrdi da je njegov novi model dostigao ljudski nivo inteligencije: Koliko je ovo realno?
OpenAI-jev o3 sistem postigao je 85 odsto na ARC-AGI testu, što je znatno iznad prethodnog najboljeg rezultata veštačke inteligencije od 55 odsto i u rangu sa prosečnim ljudskim rezultatom.
Novi model veštačke inteligencije (AI) upravo je postigao rezultate na ljudskom nivou na testu osmišljenom za merenje „opšte inteligencije“.
Takođe je ostvario visok rezultat na veoma zahtevnom testu iz matematike.
ChatGPT, AI, veštačka inteligencija (Freepik)
Stvaranje veštačke opšte inteligencije (AGI) je glavni cilj svih vodećih istraživačkih laboratorija za veštačku inteligenciju. Na prvi pogled, čini se da je OpenAI napravio značajan korak ka ostvarenju ovog cilja.
Iako skepticizam i dalje postoji, mnogi istraživači i developeri veštačke inteligencije osećaju da se nešto promenilo. Za mnoge, mogućnost AGI-ja sada deluje realnije, hitnije i bliže nego što su očekivali. Da li su u pravu?
Generalizacija i inteligencija
Da bismo razumeli značaj rezultata o3 sistema, potrebno je razumeti suštinu ARC-AGI testa. Tehnički gledano, ovaj test meri „efikasnost uzorka“ AI sistema u prilagođavanju novim situacijama – odnosno, koliko primera nove situacije sistem mora da vidi da bi shvatio kako ona funkcioniše.
AI sistem poput ChatGPT-a (GPT-4) nije posebno efikasan kada je u pitanju korišćenje malog broja primera. On je „treniran“ na milionima primera ljudskog teksta, konstruisanjem verovatnosnih „pravila“ o tome koje kombinacije reči su najverovatnije.
Openai, AI (Pexels)
Rezultat je prilično dobar u obavljanju uobičajenih zadataka. Međutim, kod neuobičajenih zadataka AI se lošije snalazi, jer ima manje podataka (manje primera) za takve situacije, piše Gizmodo.
Sve dok AI sistemi ne budu mogli da uče iz malog broja primera i prilagođavaju se uz veću efikasnost uzorka, njihova primena će ostati ograničena na veoma repetitivne poslove i zadatke gde su povremeni neuspesi prihvatljivi.
Sposobnost tačnog rešavanja prethodno nepoznatih ili novih problema uz ograničen broj primera podataka poznata je kao sposobnost generalizacije. Ova sposobnost se široko smatra neophodnim, pa čak i osnovnim elementom inteligencije.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik/Pexels
