OECD pali alarm: KORONAVIRUS kao KRIZA iz 2008.
U izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o stanju svetske ekonomije u kontekstu epidemije koronavirusa, ističe se da bi aktuelna situacija mogla imati vrlo negativan efekat na privredu.
Šta više, ističu da je koronavirus najveća pretnja svetskoj ekonomiji od finansijske krize 2008. godine.
Na početku izveštaja na 18 stranica se ističe da je koronavirus „već doneo veliku ljudsku patnju i ekonomske probleme“, te da je u pitanje dovedena perspektiva ekonomskog rasta.
Treba napomenuti da se izveštaj zasniva na danas već donekle zastarelim podacima, imajući u vidu brzinu širenja koronavirusa, što znači da bi izveštaj s najsvežijim podacima mogao biti još alarmantniji.
„Restrikcije kretanja ljudi, robe i usluga, kao i mere karantina, poput zatvaranja fabrika su oštro smanjili proizvodnju i domaću potražnju u Kini“, navodi OECD i dodaje da sve to sve više negativno utiče na ostatak svetske ekonomije.
Predviđa se da će globalni BDP rasti u 2020. godini za samo 2,4 posto, što je manje od 2,9 posto iz pošle godine, što OECD ocenjuje kao „ionako slab rast“, uz napomenu da je u prvom kvartalu ove godine zbog koronavirusa moguć i negativni rast.
Ako u Kini brzo ne dođe do nastavka proizvodnje, rezultat će biti „slabost u proizvodnim sektorima mnogih zemalja“.
„Dugotrajnija i intenzivnija epidemija koronavirusa koja bi se proširila po azijsko-pacifičkoj regiji, Evropi i Severnoj Americi značajno će oslabiti perspektivu rasta. U tom slučaju će globalni rast pasti na 1,5 posto, tj. prepoloviti se u odnosu na predviđanja pre pojave virusa“, stoji u izveštaju.
OECD stoga poziva svetske vlade da „deluju brzo“ u zaustavljanju širenja koronavirusa.
OECD preporučuje da se provodi monetarna politika koja treba podržati privredu i da je važno zadržati niske kamate. Dalje, preporučuju se javne investicije kako bi se pokrenuo ekonomski rast koji će usporiti zbog koronavirusa.
Ističe se da je ključno sačuvati radna mesta, na primer, pomoću uvođenja privremenog skraćenog radnog vremena, kao i da bi vlade trebalo da budu spremne na jednokratnu finansijsku pomoć domćinstvima.
Važno je osigurati i likvidnost malih i srednjih firmi i izbeći bankrot inače solventnih firmi koje su na udaru mera za zaustavljanje širenja virusa.
U slučaju najgoreg scenarija OECD poziva na tesnu globalnu saradnju.
Loše i manje loše
OECD predviđa dva scenarija razvoja događaja.
Optimističniji scenario predviđa da bi Kina ove godine mogla doživeti oštar privredni pad koji bi direktno uticao i na Japan, Koreju i Australiju, nakon čega bi usledio postepeni oporavak. U tom scenariju rast kineskog BDP bi u 2020. pao ispod pet odsto – prošle godine je iznosio 6,1 posto – te bi u 2021. opet porastao na 6,4 posto.
Druga opcija je domino scenario u kojem bi celi svet osetio značajan ekonomski pad, nakon čega bi sledio spori oporavak. U ovom drugom scenariju, koronavirusom bi bile zahvaćene zemlje koje proizvode 70 posto svetskog BDP.
Izvor: Index
Foto: Pixabay
