Hrana na tržištu Srbije od danas će morati obavezno da ima deklaraciju na kojoj će jasno biti istaknut nivo šećera, masti, soli i ostalih sastojaka, a novina je i to da će meso morati da ima jasno naznačeno poreklo.

To je regulisano dopunom Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji počinje da važi od danas.

Najveći deo pravilnika odnosi se na energetske vrednosti i količine masti, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli, u njemu je navedeno da svi sastojci proizvoda moraju biti navedeni, a ako su deo namirnica složeni sastojci (majonez, hleb, biskvit) tada i njihovi delovi moraju biti posebno označeni.

Količina sastojka će biti obavezan element, tako da će, na primer, potrošači znati koliko tačno jagoda ima u jogurtu sa jagodom, ribe u ribljim štapićima, ali i koliko ima kupine u soku koji na ambalaži ima sliku tog voća.

Količinu tih sastojaka proizvođači će morati da daju na 100 grama ili 100 mililitara proizvoda. Sve te informacije moraju biti na istoj strani ambalaže, odnosno u jednom vidnom polju potrošača.

Ubuduće će prisustvo alergena u namirnicama morati da bude naznačeno, ali je ostavljena sloboda na koji način, odnosno bojom, stilom ili vrstom slova će biti naglašeno da proizvod sadrži žitarice, mleko, jezgrasto voće, jaja ili druge alergene sa definisane liste.

Ukoliko proizvod ima manje od 20 miligrama gutena po kilogramu, onda može da nosi oznaku da je „bez glutena“.

Pravilnikom nije definisana upotreba marketinških termina „sveže“, „prirodno“, „tradicionalno“, ali je preporučeno da njihova upotreba ne dovodi potrošače u zabludu.

Isti problem je, kako je danas rečeno, i sa oznakom „posno“, jer ne postoji nacionalni standard šta se pod tim terminom podrazumeva.