Nobelovac poručio Hrvatskoj: Ne žurite s uvođenjem evra, to može biti loše
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic rekao je da bi Hrvatska trebalo da pričeka sa uvođenjem evra jer bi, kako tvrdi, šteta mogla biti veća od prednosti zbog šokova koji se događaju u svetu, a različito utiču na zemlje.
“To je otvoreno pitanje”, rekao je Stiglic u Briselu gde učestvuje na 8. Kohezijskom forumu.
“Iz ekonomskog ugla gledanja, potencijalni benefiti (od uvođenja evra) mnogo su ograničeniji od potencijalnih troškova. Postoje argumenti zašto bi trebalo pričekati s ulaskom u evrozonu. Ali, o tim stvarima odlučuje politika”, izjavio je on, a preneo Poslovni dnevnik.
Papirne novčanice Evra
“U konačnoj smo fazi da Hrvatska pristupi evrozoni. Hrvatska će biti spremna za uvođenje evra 1. januara iduće godine (2023.)”, izjavio je Plenković u sredu u Madridu nakon sastanka sa španskim premijerom Pedrom Sančezom.
Evro je valuta u 19 od 27 država Evropske unije, a neke poput Švedske godinama odbijaju da je uvedu, smatrajući da je nacionalna valuta neophodna za upravljanje ekonomskom politikom. Stiglic u svojoj knjizi „Evro“ kritikuje zajedničku valutu evro i način na koji je ona uvedena.
Bivši glavni ekonomista Svetske banke, rekao je u avgustu 2020. godine kako Hrvatska „apsolutno ne bi trebala uvesti evro“.
Krize drugačije utiču na zemlje
„Evro oduzima dva važna instrumenta neophodna u prilagođavanju privrede na šokove. Oduzima (zemlji) mogućnost promene kursa, te joj oduzima monetarnu politiku, a time i mogućnost menjanja kamatnih stopa“, rekao je tada. U međuvremenu je malo ublažio gledište.
„Postoje neke prednosti, stvari su bolje nego što su bile pre nekoliko godina jer je više fleksibilnosti“, rekao je u petak misleći na 750 milijardi evra koje su zemlje članice prikupile izdavanjem evroobveznica i koje mogu iskoristiti za oporavak svojih privreda.
Novac, kovanice
„U planu nisu ni mere štednje, što je istorijska promena u odnosu kako evrozona funkcioniše“, rekao je Stiglic.
„No još uvek je puno problema. Kao što sam naveo u svojoj knjizi potrebno je imati bankovnu uniju sa zajedničkim osiguranjem depozita. Potrebno je i više fleksibilnosti u Paktu o rastu i stabilnosti. O tim promenama se raspravlja, ali jako sporo“, dodao je.
Stiglic godinama govori kako iste krize različito utiču na pojedine zemlje i da zato monetarna politika koja odgovara zemljama poput Nemačke ili Holandije ne odgovara nužno i onima poput Hrvatske ili Španije.
„Šokovi u svetu, poput ovoga s pandemijom, utiču različito na pojedine na zemlje. Stoga ulazak u jedinstveno valutno područje, a koje nije potpuno institucionalizirano, izaziva sumnju da će koristi biti veće od troškova (štete) kada zemlja postane članica (tog zajedničkog valutnog područja)“, izjavio je Stiglic.
Dobitnik Nobelove nagrade iz 2001. godine je napomenuo kako ulazak u evrozonu „oduzima zemlji fleksibilnost“ koju ima dok upravlja vlastitom monetarnom politikom.
„Kada su zemlje u očajnoj privrednoj situaciji, a imaju jedinstvenu kamatnu stopu, one ostaju bez fleksibilnosti (kojom bi podstakle rast svojih privreda). To zato uvek izaziva zabrinutost oko uvođenja zajedničke valute“, rekao je.
Joseph Stiglitz
Stiglic kritikovao NBH
Stiglic, profesor na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, godine 2015. je tokom posete splitskom univerzitetu kritikovao HNB. Utvrdio je da je HNB fokusirana na održavanje niske inflacije čime zanemaruje zapošljavanje i rast, te se negativno izrazio o kreditima u švajcarskim francima i stranoj valuti koji su se nudili hrvatskim građanima.
Hrvatska i Bugarska su u julu 2020. godine ušle u evropski kursni mehanizam (ERM II). Njega neki nazivaju „čekaonicom za evro“, što je ključan korak u procesu uvođenja evra. Središnji paritet hrvatske kune utvrđen je na 7,53 kune za jedan euro.
Članica EU koja želi uvesti evro mora najmanje dve godine provesti u mehanizmu ERM II pre nego što uvede zajedničku europsku valutu. To znači da Hrvatska može računati na ulazak u evrozonu najranije u januaru 2023. godine.
Pre toga treba zadovoljiti kriterijume nominalne konvergencije. To jest „mastriške kriterijume“, koji se odnose na stabilnost kursa, stabilnost cena, stabilnost kamatnih stopa, uz dva važna indikatora koja se tiču javnih finansija – deficit proračuna i javni dug.
SKANDAL sa hrvatskim evrom: Kuna „ukradena“ sa fotografije? (VIDEO)
Izvor: HINA
Foto: PIXABAY/YT SCRN
