Nestaje li posao od 8h? Ova generacija bi mogla dokrajčiti radno vreme od 9-17h

Završava li se radni dan nakon što je radno vreme gotovo ili nakon što je obavljen sav posao? Šta sve mora da stane u jedan dan osim posla? Što je zakon godišnji? To je tema serijala koji je hrvatski Telegram napravio na osnovu razgovora sa 100 milenijalaca iz cele Hrvatske.

„Jutrom, između 7.00 i 9.00, glavne saobraćajnice skoro svih većih gradova začepljene su gužvom. Kolone automobila, sporo i živčano, kreću iz rezidencijalnih četvrti prema poslovnim zonama. Ulice se, potom, u narednih osam sati ponovno umire, da bi se ista stvar, samo u suprotnom smeru, ponovila između 16 i 18 sati.

Jutarnja i popodnevna špica deo su bioritma svake urbane sredine, pojave potpuno normalne i samorazumljive. Ipak, za sve veći broj putnika koji učestvuju u stvaranju nervoznih kolona, te su gužve, kao i monolitno osmosatno radno vreme koje ih je izazvalo, arhaični ostaci poslovanja iz dvadesetog veka poput, na primer, kartonskih podsetnica koje se i dalje uporno štampaju, ali nikada ne dele.

Prema nekim procenama, do 2030. godine radni ritam “od 9 do 17” mogao bi da u potpunosti nestane. Za generaciju milenijalaca, koja je u poslednjih nekoliko godina postala najbrojnija generacija unutar globalne radne snage, reč “posao”, sve se manje odnosi na konkretnu, fizičku lokaciju. Velikoj većini, radni alati dopuštaju da rade bilo kada i bilo gde, a tako se prema poslu i odnose. Recimo, 42 odsto mladih radnika oseća potrebu i obavezu da proveri poslovni mail i kada su na godišnjem odmoru.

Priroda rada bitno je drugačija nego što je bila pre samo petnaestak godina, a novim se trendovima prilagođavaju i poslodavci. Čak i u velikim, tradicionalnim industrijama, progresivne kompanije otvorene su ka fleksibilnijem odnosu spram radnog vremena, kliznim dolascima i odlascima, povremenom radu od kuće, slobodnim danima koji omogućavaju bolju ravnotežu spram posla i ostatka života.

Sloboda da bar donekle samostalno upravljaju svojim vremenom kroz razgovor sa splitskim milenijalcima pokazala se kao jedna od bitnijih stavki u njihovim stavovima o odnosu posla i vremena. Prema prošlogodišnjem Deloitteovom istraživanju sprovedenom na više od 10.000 milenijalca iz 36 zemalja, 50 odsto ispitanih fleksibilnost je označilo kao važnu pri odabiru poslodavca. Posebno je indikativno to što fleksibilnost snažno korelira s lojalnošću. Preciznije, ako mladi mogu bar donekle sami određivati kada će, gde i koliko raditi, teže će se odlučiti za promenu radnog mesta.

Duje Roje ima 27 godina i donedavno je radio kao programer u jednom splitskom startupu. Otišao je kako bi s još nekolicinom kolega pokrenuo vlastiti projekt, kompaniju koja će se baviti sistemom  naplate za benzinske pumpe na osnovi čitanja registracija. Pre je radio osmosatno radno vreme, dok danas sam upravlja time koliko će i gde raditi. “Nekako mi se čini da sada imam puno više vremena u poređenju sa stalnim radnim odnosom. I ne mislim da radim manje nego pre, nego sam odlučujem kada ću i što raditi. Sada su mi nekako svi dani isti, uopštev više ne razlikujem nedjelju od srede”, govori Duje…“

Izvor: Telegram.hr

Foto: Pixabay