Nemačke kompanije spremne da zapošljavaju, ali kako naći radnike
Nemačka privreda je godinu počela sa nešto više optimizma, što se odrazilo i na tržište rada, a kompanije koje je anketirao ekonomski institut Ifo najavile su da su spremnije da zapošljavaju.
Barometar zaposlenosti instituta porastao je od decembra do januara sa 99,6 na na 100,2 poena.
U industrijskim sektorima traže se novi radnici, posebno u mašinstvu i elektroindustriji, rekli su istraživači Ifo.
I u sektoru usluga novi radnici su više dobrodošli, posebno u IT kompanijama, gde su mnoga radna mesta prazna. U maloprodaji su planovi zapošljavanja i otpuštanja radnika podjednako zastupljeni.
Građevinski sektor očekuje da će ove godine nuditi više posla uprkos poskupljenjima, podizanju kreditnih kamatnih stopa i otkazanim projektima.
Useljavanje radnika ne rešava problem
Broj nepopunjenih radnih mesta u nemačkoj privredi u decembru je pao na 533.000, sa 573.000 tri meseca ranije. Uprkos padu, firme i dalje nisu pronašle kvalifikovane ljude za 43,8 odsto oglašenih slobodnih radnih mesta, ocenjuje Institut za nemačku privredu (IW).
Pritom, što je veći zahtev poslodavca u smislu kvalifikacija, utoliko mu je teže pronaći kandidata za posao, navodi IW u studiji uz ocenu da je bez brzih mera zaoštravanje problema na duži rok neizbežno.
Posebno je teško stanje u sektorima zdravstva, obrazovanja i socijalnog staranja. Nemačkoj nedostaje i građevinara, arhitekata, geodeta, obrazovanih u prirodnim naukama, IT eksperata i radnika za eksploataciju sirovina i proizvodnju.
Velika je tražnja i za mašinovođama – na primer, u septembru se za 100 slobodnih radnih javilo samo 13 kandidata odgovarajućih kvalifikacija.
Bez hitnih promena, stanje će se zaoštriti odlaskom mnogoljudne generacije bejbi-bumera u penziju. U Nemačkoj, to su ljudi generacije 1955-65. koji su već počeli da se povlače.
Nemačka privreda neće moći prazninu koja ostaje iza bejbi-bumera da popuni ni useljavanjem radnika, upozorava IW, pozivajući na izmenu pravila, pa i pomeranje starosne granice za penziju.
„Sada zaposleni u penziju u proseku odlaze sa 64 godine,“ rekao je autor studije Aleksandar Burštede, opisujući zadržavanje starijih ljudi na poslu kao ključnu polugu za rešavanje deficita. „Ako to samo malo pomerimo, mnogo ćemo dobiti.“
„Ugrubo, to je tri puta važnije od useljavanja,“ dodao je on.
Izvor: dpa
Foto: Pixabay
