(Ne)jednakost: Reč plata, ipak, nije ženskog roda
Za svaki evro koji zarade muškarci u Srbiji, žene sa sličnim kvalifikacijama zarađuju 0,86 evrocenti. To znači da je prilagođeni rodni jaz u zaradama procenjen na 14 odsto. Zbog toga što ne koristi potencijal i talenat celokupnog stanovništva, ekonomija propušta mogućnost za veću proizvodnju – kaže u razgovoru za „Blic“ Marija Davalos, viši ekonomista za pitanja siromaštva i nejednakosti u Svetskoj banci.
Prosek za Zapadni Balkan je 18 procenata ukupnog gubitka prihoda po glavi stanovnika zbog rodne neravnopravnosti na tržištu rada, dok je gubitak za Srbiju 16,2 procenata. Ona ukazuje da su podaci dobijeni na osnovu pokazatelja tržišta rada i pretpostavlja da su muškarci i žene jednaki u pogledu njihovog talenta, ali da se žene suočavaju sa ograničenjima kada žele da postanu preduzetnice, da primaju slične plate kao muškarci i, šire, da čak i učestvuju na tržištu rada. Sve to, ističe Davalos, dovodi do smanjenja onoga što bi ekonomija mogla da proizvodi.
Ekspert Svetske banke upozorava i da smo ispod standarda i proseka EU.
Idealna situacija je ona u kojoj muškarci i žene imaju jednake mogućnosti da se zaposle ili da postanu preduzetnici. Drugim rečima, ne treba da postoji ništa što opterećuje jednu grupu više u odnosu na drugu i što ograničava njihovu sposobnost da vode produktivan život. To još uvek nije slučaj u regionu. Zemlje na Zapadnom Balkanu se suočavaju sa sličnim izazovima kada je reč o pristupu žena ekonomskim mogućnostima. Iako postoje razlike između zemalja u obimu isključenosti sa tržišta rada, mnogi pokretači su slični. Rodni jaz postoji u mnogim zemljama u Evropi, njegova veličina varira od zemlje do zemlje, a na Zapadnom Balkanu je značajna. U Srbiji je učešće žena u radnoj snazi oko 11 procenata ispod proseka u EU, tako da je rodni jaz značajan u poređenju sa drugim evropskim zemljama.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay
