Folksvagen, vodeći brod nemačke industrije u krizi, objavio je da je u trećem kvartalu imao alarmantne rezultate poslovanja, te plan drastične štednje u pripremi izgleda još važnije.
Ta najveća evropska automobilska grupacija zabeležila je pad neto profita od čak 63,7 odsto u periodu od jula do kraja septembra, na 1,58 milijardi evra u trećem kvartalu, zbog visokih troškova i pada prodaje u Kini, njenom najvećem tržištu.
„Moramo pojačati napore da ostanemo konkurentni. I moramo da delujemo sada. Svako odlaganje bi bilo neodgovorno“, rekao je tokom onlajn konferencije Arno Antlic, glavni finansijski direktor te grupe.
Folksvagen radi na najznačajnijem planu restrukturiranja u svojoj istoriji sa desetinama hiljada radnih mesta u opasnosti. Druga pregovaračka sednica počela je u sredu sa predstavnicima sindikata koji su odlučni, ne prezajući ni od štrajkova, da spreče zatvaranje fabrika u Nemačkoj, što bi bilo prvo u 87-godišnjoj istoriji te grupe.
Folksvagen pati od pada prodaje, posebno u Kini, gde grupa ostvaruje trećinu svoje prodaje i gde lokalni proizvođači električnih automobila jedu njegov udeo na tržištu.
Sa smanjenjem ukupnog obima prodaje od sedam odsto u trećem kvartalu, rast u Severnoj Americi (+6,4 odsto) nije uspeo da nadoknadi značajan pad od 15 odsto u Kini.
Prodaja električnih modela je takođe opala za 10 odsto u trećem kvartalu.
U prvih devet meseci ove godine, neto profit grupe je opao za 30 odsto, a operativni profit za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Smanjenje plata za 10 odsto efikasnije od zatvaranja fabrika?
Folksvagen je takođe pretrpeo uticaj „cene restrukturiranja“, posebno zbog predstojećeg zatvaranja fabrike Audi u Belgiji i povećanja fiksnih troškova, navodi se u saopštenju.
Prodaja vrhunskih automobila Porše i Audi, a i najprofitabilnijih, opala je, dok je profitabilnost istorijskog VW brenda, s nižim cenama, „na pola koplja“.
„Hitno je značajno smanjiti troškove i postići povećanje efikasnosti“, rekao je Antlic, dok je grupa u septembru objavila da priprema plan uštede bez presedana.
Prema pisanju privrednog dnevnog lista Handelsblat na osnovu internih dokumenata, samo smanjenje plata zaposlenih za 10 odsto omogućilo bi proizvođaču da uštedi skoro 800 miliona evra godišnje, mnogo više nego od zatvaranja fabrika.
Posle perioda obaveznog socijalnog dijaloga koji počinje u decembru, mogući su štrajkovi kod najvećeg nemačkog industrijskog poslodavca.
