On je rekao da su rešenja za plaćanje poreza dobili oni koji su slali ili dobijali novac iz inostranstva, koji su radili na brodu, na naftnim platformama, popravljali avione, ali da ima najviše onih koji rade preko interneta.

„Mi smo tim povodom tražili hitan sastanak sa Poreskom upravom i Ministatrstvom finansija, a oni se još uvek nisu odazvali“, rekao je Pogačar.

Istakao je da je problem u tome što njihova prava koja su zahtevali i koja je trebalo da uđu u novi Zakon o porezu na dohodak građana, nisu ostvarena.

Predsednik Udruzenja radnika na internetu Miran Pogačar (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC/DS)

„To su prava za porodiljsko i trudničko, visina poreza i ono što je najbitnije, čak i da ljudi hoće da plaćaju, ne znaju kako. Poreska uprava nije objasnila niti iznela šta ljudi treba da rade“, rekao je Pogačar.

Rekao je da su cifre koje su stigle na računima različite u zavisnosti od toga koliko je ko zarađivao prethodnih godina, ali je najveći problem nastao od kada je dobijeno „prelazno rešenje za influensere po pitanju naplate poreza jer je ono važilo i za unapred i za unazad“.

„Sada kada su promenili sistem naplate, onda dolazi do opterećenja i do 30-40 odsto, kada se plaća i ono što je zaostalo prethodnih godina i trenutno. Poreska je obračunala da je za period unazad prema prelaznom rešenju potrebno platiti oko 530 evra neoporezivo“, rekao je Pogačar.

U Srbiji između 50 i 100 hiljada frilensera

Kako je naveo, u Srbiji postoji između 50 i 100 hiljada frilensera, ali se ne zna koliko ih ima registrovanih, kao i da se mnogi ne registruju „jer se boje Poreske uprave“.

Istakao je da su mnogi od njih, kada Zakon o porezu na dohodak građana nije bio vidljiv za frilensere, odlazili u Poresku upravu kako bi se informisali kako da izmire obaveze, ali da često nisu dobijali informacije kako to da učine.

„Ljudi su ranije dobijali informaciju da nema zakona, da se porez ne plaća, da ne postoji način, da ne moraju da ga plate. Da ove informacije nisu tačne, to se ne bi dešavalo hiljadama ljudi. Par pojedinaca može da obmanjuje javnost, ali ne i ovoliki broj ljudi“, rekao je Pogačar za Betu.

Od 1. januara 2023. godine stupio je na snagu Zakon o porezu na dohodak građana kojim je predviđeno da frilenseri mogu da porez plaćaju prema jednom od dva modela oporezivanja.

BEOGRAD, 16. 1. 2021. – Protest ljudi koji, kroz internet, rade iz Srbije za poslodavce u inostranstvu (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIC/EV)

Prvim modelom obuhvaćeni su svi frilenseri koji zarađuju do 96.000 dinara kvartalno i oni neće plaćati nikakve poreze i doprinose, osim zdravstvenog osiguranja koje će iznositi 1.400 dinara mesečno.

Ukoliko pojedinac koji odabere prvi model pređe tih 96.000 dinara, biće u obavezi da plaća penziono i invalidsko osiguranje (PIO), zdravstveno i porez na dohodak.

Drugi model predviđen je za frilensere koji imaju učestalija i veća primanja, gde neoporezivi deo iznosi 19.300 dinara mesečno, odnosno 57.900 kvartalno, dok će se od bruto prihoda oduzimati 34 odsto normiranih troškova, odnosno troškove poslovanja, struje, interneta.

Na preostali iznos plaćaće se 10 odsto poreza na dohodak, zdravstveno i PIO.