Luksuz sa beogradskim potpisom

Jedan studentski posao pre više od dvadeset godina bio je dovoljan da odredi profesionalni put Dine Vukićević. Od trenutka kada je prvi put zakoračila u hotel, fascinacija ljudima, dinamikom i pažnjom posvećenom detaljima nije prestala – vodila ju je kroz rad sa vodećim svetskim brendovima, nesvakidašnje susrete sa globalnim zvezdama i projekte poput holivudskog filma „Glass Onion”, gde se njeno ime našlo u posebnoj zahvalnici producenata.

Danas Dina spaja bogato međunarodno iskustvo sa autentičnim beogradskim gostoprimstvom, verujući da se najveći uspeh u poslu meri emocijom i poverenjem koje ostavljate iza sebe. O filozofiji neočekivane pažnje, liderstvu bez mikromenadžmenta i tome šta Beogradu donosi dolazak jednog od najprestižnijih svetskih luksuznih brendova, razgovarali smo za magazin BIZLife sa Dinom Vukićević direktorkom prodaje i distribucije u hotelu „The St. Regis Belgrade”.

Iza svake uspešne karijere stoje važne odluke, značajni susreti i iskustva koja nas oblikuju. Kako je započela vaša priča u svetu hotelijerstva i koji su trenuci tokom više od dve decenije rada sa međunarodnim luksuznim brendovima ostavili najdublji trag na vas?

‒ Moja priča u hotelijerstvu počela je sasvim slučajno, kada nisam ni slutila da će jedan studentski posao odrediti moj profesionalni put. I danas se sećam osećaja kada sam prvi put zakoračila u hotel, kao da se preda mnom otvorio potpuno novi svet. Fasciniralo me je gotovo sve – posebna atmosfera, ljudi iz različitih krajeva sveta, dinamika, komunikacija sa gostima i pažnja posvećena svakom detalju.

Tokom godina imala sam privilegiju da radim sa izuzetnim ljudima i budem deo prestižnih međunarodnih luksuznih brendova. Ipak, neka od najvrednijih iskustava stekla sam kao gost, boraveći u prelepim hotelima širom sveta. Verujem da luksuzno hotelijerstvo istinski razumemo tek kada sami doživimo iskustvo koje želimo da pružimo drugima. Tada shvatimo koliko pažnja, emocija i naizgled mali detalji mogu da naprave ogromnu razliku.

Mnogo toga se od tada promenilo, ali radoznalost i uzbuđenje sa početka karijere nikada me nisu napustili. I možda je upravo u tome najlepši deo moje priče. Nisam planski izabrala hotelijerstvo – ono je, na neki način, pronašlo mene.

Hotelijerstvo je prvenstveno posao sa ljudima, a iza svakog gosta i svakog susreta krije se neka priča. Kada se osvrnete na svoju karijeru, postoji li neki poseban trenutak, neobičan zahtev gosta ili susret koji vas je iskreno dirnuo, nasmejao ili podsetio na to zašto ste zavoleli ovaj posao?

‒ Posle više od dvadeset godina u hotelijerstvu, mislim da bih komotno mogla da napišem knjigu o svim neobičnim situacijama i susretima koje sam doživela.

Pamtim period kada smo istovremeno ugostili članove grupe „The Rolling Stones” i izvođače sa festivala EXIT. Susret Mika Džegera i Snupa Doga u hotelskom lobiju bio je trenutak kao iz filma. Sećam se i gošće koju sam smirivala kada smo se zajedno našle u liftu sa Kristijanom Ronaldom.

Ipak, jedna od najdražih profesionalnih uspomena u vezi je sa snimanjem filma „Glass Onion: A Knives Out Mystery”. Moj tim i ja organizovali smo dvomesečni boravak holivudskih glumaca A-liste i filmske ekipe. Bio je to izuzetno zahtevan projekat, sa kompleksnom logistikom i visokim očekivanjima. Nekoliko meseci kasnije, pozvao me je glavni producent i rekao da producenti, kao i g. Danijel Krejg, žele da mi zahvale u odjavnoj špici. Tako se moje ime našlo u delu „Special Thanks To”. Bio je to poseban trenutak zbog saznanja da je neko prepoznao sav trud, posvećenost i veliku ljubav prema ovom poslu.

Naravno, tu su i brojni susreti sa poznatim ličnostima, neke zaista neobične situacije i priče koje ću ipak zadržati za sebe. Diskrecija je, na kraju, jedan od najvažnijih delova našeg posla. Svakako, postoje i susreti koje ću zauvek nositi u srcu.

Kaže se da se pravi luksuz ne ogleda u onome što gost vidi, već u tome kako se oseća. Koliko je danas važno prepoznati nečije želje i pre nego što ih izgovori i koliko upravo mali, neočekivani gestovi mogu da pretvore jedan boravak u uspomenu koja traje godinama?

‒ Danas se besprekoran enterijer, izuzetna gastronomija i vrhunska usluga podrazumevaju. Ono što zaista pravi razliku jeste koliko smo uspeli da razumemo potrebe gosta, predvidimo njegove želje i stvorimo osećaj potpune udobnosti i bezbrižnosti. Da ništa ne mora da traži, da ga ništa ne opterećuje i da može u potpunosti da se posveti razlogu zbog kojeg je došao. A iznad svega, da se oseća posebno, da prepozna iskrenu pažnju i oseti da je svaki detalj osmišljen upravo za njega.

Veliki sam pobornik filozofije Unreasonable Hospitality, koju je Vil Gidara sjajno opisao u svojoj istoimenoj knjizi. Suština je, zapravo, vrlo jednostavna – nije uvek potrebno potrošiti više novca, već posvetiti više pažnje i stvoriti posebne trenutke koji će prerasti u nezaboravne uspomene, one koje će gosti zauvek pamtiti i povezivati sa boravkom u vašem hotelu. Treba samo pažljivo slušati goste, jer nam oni kroz sasvim neformalan razgovor otkrivaju šta bi ih zaista obradovalo. Zamislite kada bi svaki sektor hotela svakog dana odabrao samo dva ili tri gosta i zapitao se: šta danas možemo da uradimo da ovoj osobi zaista ulepšamo dan?

I ne mislim samo na VIP goste. Najlepša iznenađenja nastaju iz iskrene pažnje i ljubavi prema poslu i ljudima. Smatram da je upravo u tome suština pravog luksuza – da se neko oseti viđenim, važnim i posebnim, bez obzira na cenu koju je platio ili tip sobe koju je rezervisao.

Kakva je vaša filozofija liderstva i na koji način unutar tima gradite kulturu u kojoj se podstiče izvrsnost, ali i autentičnost?

‒ Moja filozofija liderstva zasniva se na principu vođenja ličnim primerom. Verujem da lider svojim primerom mora da pokaže ono što očekuje od drugih.

Ne volim mikromenadžment, ali želim da na početku budem veoma uključena, da prenesem znanje, pokažem pristup poslu i postavim standarde. Moj cilj je da vremenom osnažim ljude da samostalno donose odluke, preuzimaju odgovornost i razvijaju sopstveni stil.

Kada biram ljude za svoj tim, prvenstveno tražim dobre ljude. Znanje i veštine mogu da se steknu, ali karakter, integritet i odnos prema drugima mnogo se teže uče.

Želim da verujem da moj tim prepoznaje da ih ne vodim samo iskustvom i znanjem, već i srcem. A oni mi to vraćaju na najlepši mogući način – posvećenošću, strašću prema poslu, poverenjem i međusobnim poštovanjem.

Dolazak brenda „St. Regis” doneo je potpuno novu dimenziju na ugostiteljsku mapu Beograda i regiona. Koliki je izazov pozicionirati ovako prestižno ime na domaćem tržištu i šta to govori o potencijalima Beograda kao destinacije?

‒ Dolazak brenda „St. Regis” u Beograd za mene je mnogo više od otvaranja još jednog luksuznog hotela. To je važan strateški korak u pozicioniranju našeg grada na svetskoj mapi luksuznih destinacija.

Na međunarodnim sajmovima često srećemo partnere koji odlično poznaju „St. Regis”, njegovu tradiciju i standarde, ali o Beogradu i Srbiji kao destinaciji ne znaju mnogo. Upravo tu vidim naš najveći izazov, ali i ogromnu priliku – da snagu i prepoznatljivost međunarodnog brenda povežemo sa autentičnim lokalnim iskustvom, našom istorijom, kulturom, gastronomijom i gostoprimstvom.

Nadam se da će dolazak novih međunarodnih luksuznih hotelskih brendova dodatno podstaći takav pristup, jer luksuzni turizam ima mnogo širi ekonomski značaj od samog hotelijerstva. Doprinosi razvoju lokalnih biznisa, kulture i imidža čitave destinacije.

Šta je ono što mladi ljudi na početku karijere najčešće preskoče ili pogrešno shvate kada je reč o radu u luksuznom sektoru?

‒ Hotelijerstvo je životni zanat. Što ga duže učite, što više različitih situacija prođete i ljudi upoznate, postajete veći profesionalci. A učenje, zapravo, nikada ne prestaje, što je najlepše od svega. Rad u luksuznom brendu kao što je „St. Regis”, unutar najvećeg hotelijerskog sistema „Marriott International”, otvara potpuno novu dimenziju profesionalnog razvoja. Vrlo brzo shvatite da je sve što ste do tada naučili samo osnova za ono što sledi.

Možda i najvažnije, jednom kada osetite šta znači raditi na tom nivou, i sami sebi postavljate mnogo više standarde. Ne samo u poslu već i u načinu na koji razmišljate, komunicirate i pristupate ljudima. Posebno u prodaji – ne prodajete samo sobu, cenu ili uslugu, već iskustvo, emociju i poverenje. Treba razumeti gosta, njegova očekivanja i razloge zbog kojih bira baš vas za svoj boravak, venčanje, proslavu rođendana svog deteta ili bilo koji specijalan trenutak.

Mladima bih savetovala da budu ambiciozni, ali i strpljivi. Da ne jure samo titule, već znanje. Kada imate znanje, iskustvo i pravi odnos prema poslu, titule će doći.

Posle više od dvadeset godina, bezbroj gostiju, susreta, izazova i uspeha, šta je ono što vas i danas iznova raduje kada uđete u hotel? Kada budete pogledali unazad na sve što ste izgradili, šta biste voleli da ostane kao vaš najvažniji trag, ne samo u hotelijerstvu već i u životima ljudi sa kojima ste delili taj put?

‒ Posle više od dvadeset godina, mene i dalje raduju gotovo iste stvari kao kada sam prvi put zakoračila u hotel. Ta posebna energija, ljudi, dinamika i činjenica da nijedan dan nije isti.

Oduvek sam bila zaljubljena u hotele kao prostore koji imaju svoju dušu, karakter i priču. U njihovu arhitekturu, dizajn, atmosferu lobija, istoriju i nasleđe. Posebno me inspiriše način na koji tradicija, rituali i storiteling oživljavaju identitet jednog brenda.

Hotel za mene nikada nije bio samo zgrada u kojoj ljudi borave. On je jedan mali svet za sebe, sa sopstvenom energijom, emocijama i pričama. A kada godinama radite u takvom okruženju, postajete deo tog sveta, gradite ga i nosite sa sobom. Imala sam sreću da tokom karijere učim od izuzetnih ljudi i volela bih da deo tog znanja, iskustva i energije prenesem i na druge, kao i da im pomognem da zavole ovaj posao onako kako sam ga ja zavolela pre više od dvadeset godina.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Nebojša Babić