Kupovna nemoć Srbije

Kupovna moć prosečnog srpskog domaćinstva je manja od polovine evropskog proseka i iznosi 45 odsto od kupovnih mogućnosti u Evropskoj uniji.

Ovo pokazuju poslednji podaci Eurostata i odnose se na 2016. godinu. Isto istraživanje pokazuje da po materijalnom dobrostanju za nama zaostaju još samo u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji.

U Bugarskoj je kupovna moć na 53 odsto, Hrvatskoj 59, Rumuniji 63 i Sloveniji 75 odsto evropskog proseka. Evropske uobičajene mogućnosti, između ostalih, premašuju u Luksemburgu za 32, Nemačkoj 22 i Austriji 18 odsto.

Pokazatelj kupovne moći u Srbiji u odnosu na Evropsku uniju nije nimalo iznenađujući, smatra ekonomista Dragovan Milićević. Potrošnja je proteklih godina smanjena za dve milijarde evra. Manje se kupuju čak i osnovne životne namirnice poput hleba, jaja i mlečnih proizvoda.

Prihodi domaćinstva u 2016. godini prema zvaničnoj statistici, i u novcu i u naturi, iznosili su 59.624 dinara. I bili su manji od ukupne potrošnje, koja je procenjena na 60.720 dinara.

Kakav nam je standard najbolje se vidi iz činjenice da nam je potrebna jedna i po prosečna zarada da bi se podmirila prosečna potrošačka korpa, ocenjuje ekonomista Saša Đogović.

Kvalitet života se vidi i iz toga da na naše egzistencijalne potrebe, hranu, struju, grejanje, izdvajamo više od polovine prosečnih primanja tročlane porodice.

Ali još je alarmantniji podatak da više trošimo na alkohol i duvan, oko 4,5 odsto, nego na obrazovanje – oko jedna odsto. Na zdravstvo dajemo koliko na alkohol i duvan.

[preporucene_vesti ids=“268524″]

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay