Pored toga što otpad trajno zagađuje prirodu, reke, podzemne vode, zemljište, vazduh i utiče na zdravlje ljudi, procenjuje se da Srbija godišnje gubi više od sto 100 miliona evra zato što ne reciklira dovoljno otpad.

Reciklaža

Da bi se uspostavio sistem reciklaže, mogu da se primene dobro poznata rešenja iz zemalja koje su rešile taj problem s otpadom i koriste ga kao energent ili kao sirovinu za reciklažu. Vilotijević ističe da količina mešanog komunalnog otpada koja se nalazi na teritoriji Beograda sukcesivno raste.

Šta su mokre i suve frakcije?

Navodi da je lokalnim planom iz 2012. godine predviđeno da se razdvajaju mokre i suve frakcije.

„Mokre frakcije je sve ono što se nalazi u našim kantama, što odlažemo, to je mešani komunalni otpad. Suva frakcija je sve ono što se reciklira sa strane, pet ambalaža, staklo, papir. To je ono što već postoji“, objasnila je ona.

Takođe, naglašava da je Sekretarijat za zaštitu životne sredine u lokalnom planu predvideo određene transfer stanice gde će se taj mešani komunalni otpad dodatno razvrstavati i od njega će se dobijati određena količina koja će se koristiti za gorivo. Količina koja ne može da se koristi ni za šta drugo biće deponovana na novoj sanitarnoj deponiji „Vinča“, dok će se određeni deo koristiti za biogas.

Reciklaža (Pixels)

„U obavezi smo da do 2030. godine to i završimo. Godišnje se u odnosu na prethodnu godinu količina recikliranog otpada povećava za 20 do 25 odsto. Međutim, ukupna količina otpada nije dovoljno reciklirana“, ocenjuje Vilotijevićeva.

Ističe i da u Beogradu postoje reciklažni centri i ostrva, ali i plan postavljanja podzemnih kontejnera za primarnu selekciju.

Svake godine se na deponiju „Vinča“ dopremi više od pola miliona tona otpada. Donedavno je bila i jedna od najneuređenijih deponija u Evropi. Međutim, postrojenje, odnosno spalionica odakle će se dobijati toplotna energija i struja uskoro bi trebalo da počne s radom.