Ko uliva poverenje, a ko izaziva sumnju: Veliko istraživanje rangiralo 20 profesija
Istraživanje u 31 zemlji pokazalo je kojim profesijama ljudi najviše veruju, ali i prema kojima imaju najveću rezervu. Novinari su u donjoj polovini liste, dok su poslovni lideri prošli nešto bolje od političara, ali i dalje nemaju naročito visok nivo poverenja.
Kome danas verujemo, a čije reči uzimamo sa rezervom? Odgovor na to pitanje otkriva istraživanje Ipsos Global Trustworthiness Index 2026, koje je obuhvatilo 23.537 odraslih ispitanika u 31 zemlji. Rezultati pokazuju da se na vrhu liste nalaze profesije povezane sa znanjem, zdravljem i obrazovanjem, dok su političari, influenseri i državni ministri među grupama koje uživaju najmanje poverenje javnosti.
Na prvom mestu su lekari, sa neto indeksom poverenja od 43 procentna poena. Odmah iza njih nalaze se naučnici sa 42, dok su nastavnici i profesori na trećem mestu sa 37 poena. Ove tri profesije zauzimaju prva tri mesta u čak 27 od 31 ispitane zemlje.
Razlika između prvoplasiranih i ostatka liste prilično je velika. Oružane snage nalaze se na četvrtom mestu, ali sa 16 poena, što je čak 21 poen manje u odnosu na nastavnike. Među profesijama koje imaju pozitivan saldo poverenja nalaze se i lični treneri (+10), tehnološki preduzetnici (+6), sudije (+5) i policajci (+5).
Advokati su tačno na nuli, što znači da je udeo onih koji im veruju jednak udelu onih koji im ne veruju.
Političari na poslednjem mestu, influenseri odmah iznad njih
Na drugom kraju liste nalaze se profesije i grupe koje su najčešće predmet nepoverenja. Poslednje mesto zauzimaju političari, sa neto indeksom od minus 48 procentnih poena. Samo 13 odsto ispitanika smatra ih pouzdanim, dok čak 61 odsto ima suprotno mišljenje.
Nešto bolje, ali i dalje veoma loše, prošli su influenseri na društvenim mrežama, sa minus 44 poena. Državni ministri zauzimaju treće mesto odozdo, sa minus 37.
Nisko poverenje beleže i rukovodioci u oglašavanju (-26), dok su novinari i bankari izjednačeni sa minus 10 poena. Poslovni lideri nalaze se na minus osam, što pokazuje da ni poslovni sektor ne uživa naročito visok nivo poverenja javnosti.
Zanimljivo je da se razlika između lekara i političara, na suprotnim krajevima liste, proteže na čak 91 procentni poen.
Nije isto biti državni službenik i ministar
Istraživanje otkriva i zanimljive razlike između profesija koje pripadaju istim institucijama ili sektorima. Tako državni službenici imaju indeks poverenja od minus devet, dok su državni ministri na minus 37. Razlika od 28 poena sugeriše da građani prave jasnu razliku između administracije i političkog rukovodstva.
Sličan jaz postoji i u medijima. Voditelji televizijskih vesti imaju minus tri poena, što je nešto bolji rezultat od novinara, koji su na minus 10. Influenceri su, međutim, daleko ispod obe grupe, sa minus 44 poena.
Kako se meri poverenje?
Ipsos je od ispitanika tražio da procene da li određene profesije i grupe u njihovoj zemlji smatraju pouzdanim ili nepouzdanim.
Neto indeks poverenja dobija se oduzimanjem procenta ispitanika koji neku grupu smatraju nepouzdanom od procenta onih koji joj veruju. Pozitivan rezultat znači da je poverenje veće od nepoverenja, dok negativan ukazuje na suprotan odnos. To, dakle, nije procenat ljudi koji veruju određenoj profesiji, već razlika između dve grupe odgovora.
Podaci predstavljaju prosečne rezultate za 31 zemlju, pri čemu su sve zemlje jednako ponderisane, a ne prema broju stanovnika. Istraživanje je sprovedeno od 19. juna do 3. jula 2026. godine
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/rawpixel.com
