Kad dečački san dosegne Holivud
Još kao dečak želeo je da sa bioskopskog zida donese kući plakat omiljenog filma. Danas njegove ilustracije krase kolekcionarska izdanja filmskih klasika koja stižu do publike širom sveta. Put Stevana Aleksića vodio je od scenografije i ilustracije do profesure i pisanja, a u središtu svih tih oblasti ostala je ista potreba – da kroz sliku i priču sačuva atmosferu jednog vremena i emociju koju umetnost budi.
Više od decenije ilustruje filmske plakate, a od 2022. godine sarađuje sa nemačkom kompanijom Retro Gold 63, za koju je uradio više od 50 omota kolekcionarskih izdanja. Svoj ilustratorski rad predstavlja i kroz stranicu Stevan Aleksić Art, dok kroz Stevanovu beležnicu čuva uspomene na detinjstvo, porodicu i Beograd. Istovremeno, kao profesor Fakulteta savremenih umetnosti prenosi iskustvo mlađim generacijama.
Od ljubavi prema filmu do međunarodne saradnje
Kada je, pre desetak godina, počeo da ilustruje plakate kultnih jugoslovenskih filmova, nije očekivao da će njegovi radovi pronaći put do međunarodne publike. Počeo je iz ljubavi prema domaćoj kinematografiji, želeći da ostvarenja koja su obeležila njegovo odrastanje dobiju novu likovnu interpretaciju. Tako je nastala serija od više od stotinu ilustracija, među kojima su i plakati za filmove „Šmeker”, „Crni bombarder”, „Poslednji krug u Monci” i „Leptirica”.
Kasnije se posvetio i stranim akcionim i borilačkim klasicima osamdesetih i devedesetih godina. Prekretnica je bila kada je Žan-Klod van Dam podelio njegove ilustracije za filmove „Kik-bokser” i „Lavlje srce” na svojim zvaničnim profilima. Ubrzo je usledio poziv kompanije Retro Gold 63, a prvi omot koji je Aleksić za nju uradio bio je za film „The Quest”.
„Kao dečak sam želeo da sa bioskopskog zida donesem kući plakat omiljenog filma. Danas neko na drugom kraju sveta želi da u svojoj kolekciji ima izdanje filma sa mojom ilustracijom. Upravo mi je ta veza najlepša u čitavoj priči. Međunarodni uspeh doneo je nove mogućnosti i odgovornost, a početna ljubav prema filmu ostala je jednako snažna”, kaže Aleksić.
Njegov rad obuhvatio je filmove sa Žan-Klodom van Damom, Čakom Norisom, Džekijem Čenom, Stivenom Sigalom i Dolfom Lundgrenom, ali i brojne druge naslove koji su obeležili popularnu kulturu. Među važnim iskustvima izdvaja i učešće u kampanji Diznijevog studija za animirani film „Baz Svetlosni”. Posredstvom distributerske kuće MegaCom Film izabran je među deset umetnika koji su ilustrovali plakate za odbrojavanje do premijere.
Rad je prolazio kroz tri kruga komentara i korekcija Diznijevog tima, sve do konačnog odobrenja. To iskustvo pokazalo mu je koliko su, uz autorski izraz, važni razumevanje zadatka, saradnja i profesionalna odgovornost. Veruje da umetnici iz Srbije mogu da pronađu mesto i u projektima najvećih svetskih studija, ali da je za to važno razvijati prepoznatljiv rukopis i pronaći oblast kojoj žele da se posvete.
Između autorskog izraza i očekivanja publike
Proces izrade filmskog plakata počinje mnogo pre prvog poteza olovkom. Aleksić ponovo gleda film, istražuje stara izdanja i fotografije, izdvaja karakteristične kadrove i izraze lica, a zatim gradi kompoziciju, atmosferu i paletu boja. Posebno mu je važno da prepozna ono po čemu publika pamti određenog junaka, bilo da je reč o pogledu, držanju ili harizmi.
Ilustruje digitalno, koristeći grafičku tablu i olovku, ali zadržava estetiku klasičnog, slikanog filmskog plakata. Samo crtanje i kolorisanje najčešće traju od sedam do deset dana, a ponekad i duže. Prostor za lično tumačenje zavisi od projekta: kod ilustracija domaćih klasika polazi od sopstvenog doživljaja filma, dok naručeni radovi podrazumevaju i poštovanje zahteva klijenta.
„Kada samoinicijativno pravim omaž nekom jugoslovenskom klasiku, polazim od sopstvenog odnosa prema filmu. Kod naručenih ilustracija postoji i odgovornost prema zamisli naručioca i publici kojoj je izdanje namenjeno. Autorski prostor pronalazim u kompoziciji, koloritu, atmosferi i načinu na koji povezujem likove”, objašnjava Aleksić.
U razumevanju publike pomaže mu i to što je kolekcionar. Fascinacija omotima VHS kaseta iz detinjstva danas se pretvorila u profesionalni rad namenjen ljudima koji pažljivo biraju izdanja omiljenih filmova. Ipak, projekti koji su mu emotivno najbliži često nose i najveću odgovornost. Kada se vraća ostvarenjima uz koja je odrastao, želi da ilustracija bude dostojna uspomena koje za njih vezuje.
Uspomene kao druga vrsta stvaralaštva
Dok filmskim plakatima tumači već ispričane priče, kroz Stevanovu beležnicu Aleksić polazi od sopstvenog života, porodične istorije i sveta u kojem je odrastao. U njoj su njegovi bližnji, ljudi iz komšiluka, mesta i događaji koji bi lako mogli da ostanu zaboravljeni.
Godinama prikuplja fotografije, stare reklame, snimke i druge tragove svakodnevice osamdesetih godina u SFR Jugoslaviji. Povezuje ih sa tekstom i muzikom, stvarajući prostor u kojem se susreću pisanje, slika i montaža. Ponekad je dovoljna fotografija ulice ili ambalaža nekog proizvoda da pokrene priču o čitavoj porodici.
„Pišem o svojoj baki, a nekoga podsetim na njegovu. To mi, kao autoru, pruža poseban osećaj smisla: jedna moja uspomena nastavlja da živi kroz tuđe prepoznavanje. Najdragocenije mi je što tako nastaje bliskost među ljudima koji se nikada nisu upoznali”, kaže Aleksić.
Upravo će Stevanova beležnica uskoro dobiti i štampano izdanje, njegovu prvu knjigu, zbirku priča o detinjstvu, odrastanju, Beogradu i Jugoslaviji.
Uz pripremu knjige nastavlja rad na filmskim omotima i plakatima, a voleo bi da dosadašnje ilustracije predstavi na novoj izložbi. Među dugoročnim planovima posebno mesto ima ideja o ateljeu-muzeju, u kojem bi njegova kolekcija originalnih filmskih plakata, filmskih izdanja, knjiga i predmeta iz prošlosti bila dostupna posetiocima.
Njegov profesionalni dan i dalje ispunjavaju predavanja, razgovori sa studentima, ilustracije, dogovori sa izdavačima i pisanje. Sve te obaveze povezuje disciplina, koju je, kako kaže, usvojio još u detinjstvu, ali i radoznalost koja ga podstiče da istražuje različite načine pripovedanja. Bilo da crta filmskog junaka ili zapisuje porodičnu uspomenu, polazi od istog uverenja: dobar rad ne nastaje samo iz veštine, već i iz ličnog odnosa prema onome što želi da prenese drugima.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Privatna arhiva
