Kako se izrađuje luksuzni nakit: Ovo je priča juvelira Stefana Antića
Stefan Antić je priznati srpski juvelir iz Ćuprije, poznat po svom zanatskom umeću i strasti prema kreiranju jedinstvenih i sofisticiranih komada nakita. Njegovi radovi su spoj bogatstva detalja i lične vizije svakog klijenta, dok su mu je predanost u umetničkom radu donela ugled među kolekcionarima i ljubiteljima luksuza.
Stefan Antić, iskusni juvelir, u razgovoru za BIZLife osvetljava suštinu svog zanata, objašnjavajući da granica između zlatara i juvelira nije uvek jasna.
„U oba slučaja se bave izradom nakita od plemenitih metala, mada za juvelira smatramo da on pravi prestižniji nakit u koji su ugrađeni dijamanti i drago kamenje,” ističe Antić, ukazujući na nijanse koje definišu njegov posao.
Inače, njegov ulazak u svet zanatstva bio je, kako sam kaže, pomalo slučajan.
„Kao malog me je uvek zanimalo crtanje i umetnost, a kroz detinjstvo sam se igrao pored obojice deda sa alatima pošto su obojica bili zanatlije i izvrsni majstori,” priseća se. Sudbinski trenutak usledio je kada je u osnovnoj školi video poster umetničkih zanata. „Nikad pre, ni posle toga nije na mojoj osnovnoj školi stajao taj poster, što lično meni je jako zanimljiva činjenica. Tako sam upisao srednju školu, smer juvelir umetničkih predmeta.”
Praksa je ključna za uspeh, kaže Antić, podvlačeći koliko je važno neprestano usavršavanje: „Praksa u školi i uporedni rad kod mog majstora su mi pružili dobro početno znanje, dovoljno da budem sposoban da samostalno krenem da se bavim ovim poslom već od moje 19-te godine.”
Međutim, Stefan ne staje tu – zahvaljujući internetu i platformama poput YouTuba, pronalazi nove metode rada koje samostalno uvežbava. Na pitanje da li se više vidi kao umetnik ili preduzetnik, Antić odgovara skromno, ali odlučno:
„Radije se vidim kao moderni zanatlija i umetnik. Mada da bih vodio posao moram da pokazujem i preduzetničke sposobnosti, iako mi to ne pričinjava zadovoljstvo. Moji roditelji su se izuzetno ozbiljno bavili tekstilom i imali su prvu privatnu organizovanu proizvodnju u SFRJ, nalik nekoj društvenoj firmi u to vreme. Tako da sam tokom odrastanja često slušao o poslu, kako se odnosi prema poslu, prema klijentima, kako se raspolaže novcem… To je ušlo i podsvest.“
Najveći izazovi u juvelirskom zanatu su finansijski, jer su i oprema i materijali skupi. Pojedine kolege, kako kaže, umeju da budu zatvorene i teške za saradnju. To sve otežava mladim juvelirima-zlatarima, kaže Antić, naglašavajući koliko je važno imati podršku, posebno na početku karijere.
Za mlade koji razmišljaju o ulasku u zanat, njegova poruka je jasna: „Da ne ulaze u posao ako zaista nisu zaljubljeni u zanat. Prvih par godina mogu da budu teške i naporne, a one se preguraju samo ako volite zanat. Meni je od 2007. do 2014.bio jako težak finansijski period i da nije bilo porodice ne bih pregurao. Posle sam se pronašao u ugradnji dijamanata i izradi specifičnog nakita za kolege. To me je postavilo na noge. Sad već par godina ne radim više usluge kolegama već isključivo pravim nakit za svoje klijente, krajnje kupce.“
Budućnost juvelirstva u Srbiji, prema njegovom mišljenju, leži u ručnom radu i unikatnim komadima. „Zanatsko-umetnička proizvodnja malih serija ili unikatnih komada gde će proizvod biti vrhunske izrade, od vrhunskih materijala i vrhunskog dizajna, uvek će imati perspektivu,” zaključuje Antić, verujući da će takav pristup uvek naći svoje mesto na tržištu.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: Stefan Antić