Kako nas „neočekivani priliv“ navodi na katastrofalne finansijske poteze?

Mnogi od nas su barem jednom u životu maštali o tome kako negde postoji zaboravljeni račun, neisplaćeni honorar ili nasledstvo za koje i ne znamo da nam pripada. Iako to deluje kao scenarijo iz filmova, realnost pokazuje da se širom sveta, usled promena adresa, preduzeća ili zaboravljenih dividendi, na milionima računa nalaze milijarde nepreuzetih sredstava.

Samo u SAD, prema podacima zvaničnih finansijskih asocijacija, iznos nepreuzete imovine, koja uključuje neuncasirane čekove, zaboravljene povrate poreza, neaktivne brokerske račune i osiguranja, meri se desetinama milijardi dolara, prenosi CNBC.

Međutim, pronalazak tog novca tek je polovina posla. Finansijski terapeuti upozoravaju da nenadani novac aktivira specifične psihološke mehanizme koji nas često navode na neracionalne odluke.

Foto: Unsplash/Curated Lifestyle

Zašto sa „pronađenim“ novcem postupamo drugačije?

Iako je novac u svojoj osnovi zamenjiv – svaki evro ili dolar vredi isto bez obzira na poreklo, naša percepcija se drastično menja kada dođemo do novca koji nismo planirali u redovnom budžetu.

Stručnjaci izdvajaju dve najčešće psihološke zamke:

„Labavo“ mentalno računovodstvo: Nenadani dobitak ili povrat novca u našoj glavi dobija etiketu „besplatnog novca za zabavu“. Dok redovnu platu pažljivo raspoređujemo na račune, štednju i investicije, neočekivani novac najčešće potrošimo na impulzivne kupovine, tehniku ili luksuz.

Simboličko vezivanje za račun (Efekat posedovanja): Na drugoj strani spektra su situacije kada pronađeni račun ili nasledstvo dobiju preveliko emocionalno značenje. Na primer, kada neko nasledi deonice jedne kompanije od dede, često odbija da ih proda i diverzifikuje portfolio samo zato što ih posmatra kao uspomenu, iako to finansijski nije najrazumniji potez.

Zašto milenijalci masovno beže u sela sa manje od 10.000 stanovnika?

Kako preuzeti kontrolu nad finansijskim „iznenađenjima“?

Finansijski savetnici ističu da nema ničeg lošeg u tome da deo pronađenog ili neplaniranog novca potrošite na sebe, ali naglašavaju da bi on prvenstveno trebalo da posluži za ostvarivanje dugoročnih ciljeva.

Zlatni saveti za upravljanje neočekivanim prilivom:

• Unapred dodelite namenu računu: Ako unapred imate definisane fondove (npr. „fonda za hitne slučajeve“, „fonds za penziju“ ili „fonds za putovanja“), svaki neočekivani priliv lakše ćete usmeriti tamo gde vam je najpotrebniji.
• Proverite i proveravajte: Ukoliko ste radili u inostranstvu ili sarađivali sa stranim kompanijama, uvek proverite zvanične registre nepreuzete imovine na državnim portalima.
• Budite strpljivi sa procedurama: Za dokazivanje vlasništva nad starim računima i deviznim doznakama uvek je potrebna detaljna dokumentacija i potvrda identiteta.

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/Freepik