Kako da ostanete MOTIVISANI, čak i kada morate da radite u SLOBODNO VREME?

Kako i kada radimo menja se iz korena. Podaci američkog istraživanja iz 2018. pokazuju da 30 odsto zaposlenih, sa punim radnim vremenom, radi i vikendom i praznicima. Čak i kada zvanično imaju slobodne dane, to ne znači da oni ne rade.

Štaviše, nedavni globalni prelazak na rad od kuće, prouzrokovan krizom Covid-19, mogao bi još više da pogorša situaciju: kako formalne granice koje razdvajaju rad od nerada postaju još više zamagljene, zaposleni mogu naići na probleme u vezi sa određivanjem koje vreme je namenjeno za rad, a koje nije.

Mnogi ljudi pretpostavljaju da bi fleksibilnost u radu trebalo da pojača motivaciju. Mogućnost pravljenja sopstvenog rasporeda trebalo bi da nas osposobi za organizovanje svog dana kako bismo maksimizovali produktivnost na poslu, što dalje znači da bi ljudi mogli da budu motivisaniji ukoliko rade vikendom i praznicima. Pored toga, istraživanje pokazuje da kada ste zauzete (za razliku od toga da ne radite ništa) može učiniti da se osećate produktivnijim, a osećaj da radite kada niko drugi ne radi može povećati vašu motivaciju.

Međutim, istraživanje Harvard Business Review-a  otkriva da se često kao tačno ispostavi potpuno suprotno. Podaci pokazuju da rad tokom slobodnog vremena stvara unutrašnji sukob između težnje ličnim i profesionalnim ciljevima, vodeći ljude da manje uživaju u svom poslu. Ipak, sprovodeći ovo istraživanje, otkriveno je i rešenje problema: prekrajanje slobodnog vremena kao „radnog vremena“ može pomoći ljudima da zadrže unutrašnju motivaciju za svoj rad.

Kako rad tokom slobodnog vremena utiče na unutrašnju motivaciju?

Kako bi odgovorili na ovo pitanje, analizirani su podaci nacionalnog reprezentativnog uzorka od 1.298 zaposlenih u SAD. Zaposleni su naveli da li su radili nekoliko vikenda ili su radili samo od ponedeljka do petka.

Otkriveno je da su u proseku ljudi koji su radili nekoliko vikenda osećali manju motivaciju za rad. S obzirom na to da je ovo bilo korelaciono, moguće je da postoje i drugi faktori koji mogu uticati na motivaciju, kao što je rad na nižem položaju.

Kako bi dodatno ispitali odnos između radnog vremena i unutrašnje motivacije, izvedena su četiri dodatna eksperimenta sa odraslim osobama koje rade vikendom i sa učenicima koji uče tokom školskih praznika. Rezultati su pokazali da rad za vreme slobodnog vremena smanjuje unutrašnju motivaciju ljudi za njihov rad. Na primer, kada su studenti morali da uče za vreme kada su drugi odmarali ili putovali, osećali su se  suštinski manje motivisani za učenje.

Zašto rad za vreme slobodnog vremena podriva unutrašnju motivaciju?

Slično tome koliko ljudi ponedeljak smatra „jedinim“ početkom sedmice, ljudi uglavnom kategorizuju svoje vreme kao vreme za posao ili slobodno vreme. Kada se bave poslom tokom vremena koje smatraju slobodnim vremenom, poput vikenda, doživljavaju sukob između svojih očekivanja i stvarnosti, pa kao rezultat toga smatraju da je njihova angažovanost manje produktivna i manje smislena.

Šta treba da radite ako morate da radite u slobodno vreme?

Nažalost, u mnogim poslovima, povremeni rad vikendom i praznicima je neizbežan. Dakle, šta možete da učinite da ostanete motivisani kad morate da radite tokom slobodnog vremena? Istraživači koji su sproveli studiju HBR-a pronašli su strategiju koja je pomogla studentima koji uči tokom prolećne pauze i zaposlenima koji rade subotom da zadrže svoju unutrašnju motivaciju: kategorizovati vreme kao „radno vreme“.

Na primer, u jednoj studiji određenoj grupi ljudi koji rade subotom rečeno je sledeće: „Ljudi obično koriste vikende da bi nadoknadili posao ili da bi napredovali u svom poslu“, a drugoj grupi: „Ljudi obično koriste vikende da se opuste i odmore od posla“.

Podaci govore da je, iako su obe grupe radile za vreme slobodnog vremena, prva grupa je osećala više interesovanja i angažovanosti u svojim radnim ciljevima, jer su članovi prve grupe razmišljali o vremenu kao vremenu za posao (nasuprot vremenu za opuštanje).

Da li rad tokom slobodnog vremena podriva svu radnu motivaciju?

Unutrašnja motivacija nije jedina vrsta motivacije koja inspiriše ljude da rade. Ljudi takođe rade zbog spoljne motivacije (tj. primaju platu kako bi izdržavali porodicu itd.). I dok rad za vreme slobodnog vremena negativno utiče na unutrašnju motivaciju za rad, pomenuta studija nije pronašla nikakve dokaze da to utiče na spoljnu motivaciju ljudi. Iako sukob ciljeva povezan sa radom vikendom ili praznicima potkopava našu sposobnost pronalaženja volje za poslom, on ne menja vrednost plate ili sigurnost posla.

Zaključak je jasan: na to koliko uživamo u poslu koji radimo ne utiče samo vrsta aktivnosti kojom se bavimo, već i kada se bavimo tim aktivnostima. Ako morate da radite u slobodno vreme, pokušajte da ga mentalno kategorišete kao radno vreme kako biste sebi pomogli da zadržite motivaciju. Menadžeri takođe mogu da podrže svoje zaposlene podstičući ih da ne rade tokom slobodnog vremena, jer podaci istraživanja sugerišu da rad za vreme slobodnog vremena može potkopati unutrašnju motivaciju i na taj način smanjiti napor koji zaposleni ulažu u svoj posao. Umeti kako da ostanete motivisani oduvek je bilo važno, ali kako pandemija prisiljava mnoge zaposlene da rade na daljinu i opterećuje ih dodatnim zahtevima u vezi sa organizovanjem njihovog vremena, ove strategije će biti posebno ključne kako bi se osiguralo da vi i vaš tim ostanete što produktivniji i angažovaniji.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay