Kada kažemo pesnik, mislimo – JESENJIN: Njegovi stihovi čitani su i u svemiru
Kada ljudima kažete reč „pesnik“, velika većina će odgovoriti – Jesenjin. To i ne čudi. Jer, lepuškasti, mladi pesnik, Sergej Jesenjin (1895-1925), za samo 30 godina života je iza sebe ostavio ogromno delo – i po obimu, ali još više po značaju. Ruski pisac rođen je na današnji dan i jedan je od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesništvo
Pesme o domovini i rodnom kraju, „običnom“ životu, majci, isusovski teškom krstu koji na svojim leđima nose pesnici. O smislu i besmisleno teškoj životnoj patnji, o ljubavi. Njegovo delo, a još više njegov život su dokazi da smrt i ljubav nikada ne idu sami.
U dečjem časopisu „Mirok“ 1914. godine su prvi put objavljene pesme Jesenjina, poslednjeg pesnika sela, kako je sam sebe nazivao, čoveka čiji su stihovi čitani i u svemiru: Jurij Gagarin, pilot sovjetskog ratnog vazduhoplovstva i sovjetski kosmonaut, prvi čovek koji je otputovao u svemir, završavajući svoj herojski uzlet u svemirskom brodu čitao je Jesenjinove stihove.
Ovog tmurnog jesenjeg dana izdvajamo za vas neke od njegovih najupečatljivih stihova:
- Gotov sam već. I stupam. Bezbroj je flaša u stroju. Ja zapušače skupljam – da dušu zapušim svoju.
- I ja uvek kad zažmurim kažem: „Samo srce da oseti draž.“ Život vara, no i on nekada radostima ukrašava laž.
- U oluji i buri kraj nedaća svih, uz teške gubitke i tugu kletu, biti prirodan, nasmejan i tih najveća je umetnost na svetu.
- Život vam je varka s toplom čamom. Zato će nas uvek opčiniti iznova. Jer nam svojom grubom rukom samo piše kobno sudbonosna slova.
- Ko je ljubio, taj ne ljubi više. Izgorelog nikog ne zapali.
- Umreti nije ništa novo na ovom svetu, al’ ni živeti nije baš najnovije.
- Hteo bih se ljubiti, hteo bih da me neko grli, hteo bih nekoga gledati dok spava pored mene.
- Često sam odlazio. I okretao se i kažu tada poželiš da se nekad vratiš. I vraćao sam se. I ništa nije bilo isto, ni pejzaži, ni ljudi, ni ja. Shvatio sam ne treba se vraćati, ono što je bilo lepo neka zauvek ostane u snovima. Večno će trajati…
- Kad jednom prekineš, ne možeš više bez čvora nastaviti prekinutu nit.
- Sećanje je jedini svedok da si imao nekoga ko možda i nije bio tvoj.
- Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli…
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik