Kad znanje preraste biznis: Jelenina vizija je povezala prirodu, obrazovanje i ljude
Postoje ljudi čiji profesionalni put teško može da se svrsta u jednu oblast. Nauka, preduzetništvo, ekologija i humanitarni rad najčešće funkcionišu kao odvojeni svetovi, ali kod dr Jelene Milovanović oni čine jednu zaokruženu priču.
Kao osnivačica i CEO kompanije BioEridan, već godinama razvija inovacije u oblasti biotehnologije i longevity nauke. Istovremeno, kroz ERIDAN Foundation, čija je predsednica, svoje znanje i energiju usmerava na projekte zaštite životne sredine, obrazovanja dece i podrške zajednicama kojima je pomoć najpotrebnija.
Pošumljavanje Fruške gore, akcije čišćenja reka, izgradnja škole u Keniji i planovi za nove humanitarne projekte pokazuju da odgovornost ne mora da ostane deo poslovnih strategija i velikih planova. Ona može da se pretvori u dela koja ostavljaju vidljiv trag. Upravo o toj ideji, ali i o budućnosti BioEridana, razgovarali smo sa dr Jelenom Milovanović.
Uspeh je dobio širi smisao
Nakon godina provedenih u razvoju kompanije BioEridan i radu na inovacijama u biotehnologiji, pojavila se potreba da profesionalna dostignuća prerastu okvire poslovnog sveta. Tako je nastala ERIDAN Foundation, organizacija čiji je cilj da poveže znanje, odgovornost i konkretan društveni angažman.
„ERIDAN Foundation nastala je iz uverenja da uspeh ima pravu vrednost tek kada ga podelite sa zajednicom. Kroz BioEridan godinama sam radila na razvoju inovativnih rešenja u biotehnologiji, ali sam vremenom shvatila da želim da svoj doprinos proširim i van poslovnog sveta. Fondacija predstavlja prirodan nastavak tog puta, mesto gde znanje, odgovornost i želja za promenom dobijaju konkretnu primenu“, govori Jelena za BIZLife.
Iza ideje fondacije nalazi se jednostavno, ali snažno uverenje da svako može da ostavi trag. Ne kroz velike parole, već kroz aktivnosti koje menjaju svakodnevicu ljudi i zajednica.
Zašto su priroda i obrazovanje najvažnija ulaganja?
Među brojnim društvenim temama kojima je fondacija mogla da se bavi, izbor je pao na dve oblasti koje dr Milovanović smatra ključnim za budućnost svakog društva: zaštitu životne sredine i obrazovanje.
„Ako želimo bolje društvo, moramo istovremeno da ulažemo u prirodu i u ljude. Životna sredina određuje kvalitet života svih nas, dok obrazovanje pruža deci priliku da sutra budu nosioci pozitivnih promena“, rekla nam je Jelena.
Ta povezanost, kako ističe, često se zanemaruje. Međutim, upravo deca koja odrastaju sa razvijenom svešću o značaju prirode postaju generacije koje će donositi odgovornije odluke i graditi zdravije zajednice.
Zbog toga su ove dve oblasti od samog početka postavljene u središte rada fondacije.
Jelenin startap iz Srbije potpisao stratešku investiciju: Žene u nauci i inovacijama na samom vrhu
Više od 5.000 novih razloga za optimizam
Jedan od prvih velikih projekata ERIDAN Foundation bilo je pošumljavanje Fruške gore, tokom kojeg je posađeno više od 5.000 stabala.
Iako sama brojka privlači pažnju, dr Milovanović smatra da je najveća vrednost ove akcije bila u ljudima koji su učestvovali.
„Pošumljavanje Fruške gore bilo je mnogo više od sadnje stabala. Okupili smo veliki broj ljudi koji su želeli da svojim radom doprinesu prirodi i pokažu da promene počinju konkretnim delima.“
Svako posađeno drvo za nju predstavlja simbol odgovornosti prema budućim generacijama, ali i dokaz da zajednički angažman može da donese rezultate koji ostaju vidljivi godinama, pa i decenijama.
Održivost počinje onda kada se završe razgovori
Pojmovi poput održivosti, društvene odgovornosti i zaštite životne sredine danas su prisutni gotovo svuda. Ipak, dr Milovanović smatra da je najveći izazov pretvoriti ih u praksu.
„Danas više nije dovoljno govoriti o odgovornosti. Potrebno je pokazati je kroz konkretne akcije. Svaka kompanija, organizacija ili pojedinac može da doprinese u skladu sa svojim mogućnostima.“
Prema njenom mišljenju, upravo zbir pojedinačnih doprinosa stvara najveće promene. Društvo ne menjaju ideje koje ostanu zapisane u strategijama, već ljudi koji odluče da ih sprovedu.
Jedna tona otpada kao podsetnik da posla još ima
Nakon pošumljavanja usledila je akcija čišćenja reke Save tokom koje je uklonjeno više od jedne tone otpada.
Slika koju su volonteri zatekli na terenu bila je snažan podsetnik koliko su izazovi u oblasti zaštite životne sredine i dalje veliki.
„Ta akcija me je još jednom podsetila koliko su ekološki izazovi ozbiljni, ali i koliko postoji spremnosti da ljudi budu deo rešenja kada im pružite priliku.“
Posebno ju je, kaže, iznenadila količina otpada.
„Kada to vidite uživo, shvatite koliko je problem ozbiljan. Ali isto tako vidite koliko jedan dan zajedničkog rada može da promeni stanje na terenu.“
Uprkos svemu, upravo u velikom odzivu volontera vidi razlog za optimizam i potvrdu da svest o očuvanju prirode polako raste.
Škola u Keniji i promena nečijeg života
Delovanje fondacije nije ostalo ograničeno na Srbiju. Jedan od projekata na koji je posebno ponosna jeste izgradnja škole u Keniji.
Ideja je nastala iz uverenja da je obrazovanje najvrednija investicija koju možemo da pružimo budućim generacijama.
„Kada pružite detetu priliku da uči, menjate ne samo njegov život već i budućnost cele zajednice. Upravo zato smo odlučili da podržimo izgradnju škole u Keniji.“
Boravak u toj zemlji ostavio je snažan lični utisak na dr Milovanović.
„Najveći utisak na mene ostavili su osmesi dece i njihova iskrena želja da uče. Uprkos izazovima sa kojima se svakodnevno suočavaju, njihova energija, zahvalnost i optimizam ostavljaju snažan trag.“
Susret sa lokalnom zajednicom, dodaje, još jednom ju je podsetio koliko prilike koje često smatramo podrazumevanim mogu nekome potpuno promeniti životni put.
Uspeh se meri ljudima koje pokrenete
Iako iza fondacije već stoji nekoliko značajnih projekata, dr Milovanović najvećim uspehom ne smatra broj posađenih stabala, količinu uklonjenog otpada niti izgrađene objekte.
„Najvećim uspehom smatram to što smo uspeli da pokrenemo ljude.“
Upravo u tome vidi najveću vrednost rada fondacije. Iza svakog projekta nalaze se pojedinci koji su odlučili da izdvoje svoje vreme, energiju i znanje kako bi postali deo rešenja.
„Ako smo inspirisali makar jednu osobu ili jednu kompaniju da se uključi i pokrene sopstvenu inicijativu, onda smo ostvarili mnogo više od jednog projekta.“
Sledeći korak je kultura odgovornosti
Planovi fondacije usmereni su na dalje jačanje aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, ali i razvoj novih humanitarnih projekata.
Za dr Milovanović ovo je posebno važna tema, budući da je doktorirala u oblasti ekologije i zaštite životne sredine.
„Nauka me je naučila koliko je ravnoteža ekosistema krhka, a život koliko je važno da znanje pretvorimo u konkretna dela.“
Nakon pošumljavanja Fruške gore i čišćenja Save, u planu su nove akcije uređenja i zaštite parkova, kao i drugih zelenih površina.
„Želimo da pokažemo da očuvanje prirode nije jednokratna akcija, već kultura življenja koju svi zajedno gradimo.“
Paralelno sa tim nastavlja se i rad na humanitarnim projektima u Africi. Nakon škole u Keniji, fondacija razvija projekat izgradnje manje bolnice koja bi lokalnom stanovništvu omogućila pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti.
BioEridan i ambicija da nauka iz Srbije ima globalni uticaj
Dok fondacija širi svoje aktivnosti, BioEridan ulazi u novu razvojnu fazu.
Otvaranje nove investicione runde omogućiće ubrzani razvoj tehnologije, širenje kapaciteta i snažnije prisustvo na međunarodnom tržištu.
Posebno važan korak predstavlja postavljanje novih farmi koje će značajno unaprediti istraživanja u oblastima zdravlja ćelija, longevity nauke i proučavanja telomera kao jednog od ključnih pokazatelja biološkog starenja.
„Naša vizija nije da pratimo trendove, već da ih stvaramo.“
To je ambicija koja prevazilazi razvoj jedne kompanije. Cilj je da BioEridan postane međunarodno prepoznat centar inovacija u oblasti biotehnologije i longevity nauke, kao dokaz da vrhunska istraživanja mogu nastajati i u Srbiji.
Uskoro će javnosti biti predstavljen i dokumentarni film o razvoju kompanije, koji prati put od prve ideje do pozicije koju BioEridan danas gradi na globalnoj sceni.
Ono što ostaje iza nas
Na kraju razgovora, dr Jelena Milovanović vraća se ideji koja povezuje sve njene uloge, od naučnice i preduzetnice do humanitarke i predsednice fondacije.
„Volela bih da moj najveći doprinos ne bude ono što sam izgradila, već ono što sam pokrenula u ljudima.“
Možda upravo u toj rečenici leži suština svega što danas radi. Kompanije mogu da rastu, projekti mogu da se završe, ali vrednosti koje inspirišu druge da deluju nastavljaju da žive.
Ako iza jednog rada ostanu sačuvan deo prirode, nova prilika za obrazovanje ili podsticaj da neko napravi prvi korak ka promeni, onda je to nasleđe koje traje mnogo duže od bilo kog poslovnog uspeha.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/Jana Desovski
Foto: Miomir Milić
