Istraživanje: Većini ekonomija ispred politike, ali protiv sankcija Rusiji
Većina građana protivi se žrtvovanju ekonomskog napretka zarad političkih interesa, iako su visoki procenti ispitanika protiv priznanja nezavisnosti Kosova ili uvođenja sankcija Rusiji.
To je pokazalo istraživanje javnog mnjenja o nacionalnim interesima Srbije, koje su sproveli profesori Fakulteta političkih nauka (FPN).
Profesor FPN Miloš Krnjez rekao je da svega pet odsto ispitanih građana smatra da očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije „uopšte nije važan nacionalni interes“, dok je 85 odsto reklo da je to „važan ili veoma važan nacionalni interes“.
Naveo je da je istovremeno 59 odsto ispitanih reklo da nisu spremni da ugroze ekonomske interese za političke, dok je 24 odsto izjavilo da su spremni na to.
Krnjez je istakao da je predloge koji podrazumevaju priznanje nezavisnosti Kosova podržalo od 14 do 20 i nešto odsto ispitanih, rešenje koje bi podrazumevalo formiranje Zajednice srpskih opština u zamenu za članstvo Kosova u UN podržalo je 19 odsto ispitanih, dok se 49 odsto izjasnilo da se protivi takvoj vrsti kompromisa.
Profesor FPN Milan Krstić je rekao da je na pitanje koji nacionalni interesi su im najvažniji, 47 odsto ispitanika navelo da su to ekonomski interesi, a 23 posto politički interesi. „Apsolutna većina se protivi žrtvovanju ekonomskog napretka zarad političkih interesa“, rekao je Krstić.
Dodao je i da, iako se većina izjasnila da shvata da nacionalni interes države obuhvata i interes srpskih građana van Srbije, ako moraju da biraju šta je prioritet mahom će odabrati interese svih građana Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost, sa 42 odsto.
„Podeljeni“ oko EU
Profesorka FPN Ivana Radić Milosavljević je rekla da je relativna većina od 49 odsto odgovorila da je članstvo u EU nacionalni interes.
„Da ne smatraju ovo interesom ili za njih važnim aspektom nacionalnog interesa odgovorilo je 39 odsto. O tome kako bi glasali na eventualnom referendumu o članstvu u EU građani su podeljeni i u ovom trenutku bi oko 39 odsto glasalo i ‘Da’ i ‘Ne’“, rekla je Radić Milosavljević.
Ona je navela da 63 odsto ispitanih smatra da je saradnja sa EU, koja ne podrazumeva članstvo, važna za ostvarivanje nacionalnih interesa.
Rečeno je da se, o odnosima u regionu i odnosima s velikim silama, 80 odsto ispitanih izjasnilo da su im prioritet dobri odnosi sa državama u regionu, a da odmah iza toga slede dobri odnosi sa Ruskom federacijom.
Bliži Evroazijskoj uniji
Od ispitanih, 81 odsto smatra da ne treba uvesti sankcije Rusiji, 12 odsto je reklo da ne zna, a osam odsto da treba uvesti sankcije.
Ispitivanje je pokazalo da građani daju prioritet članstvu u Evroazijskoj uniji, koju čine Rusija, Belorusija i Kazahstan, a da 46 odsto ispitanika smatra da je članstvo u EU važan nacionalni interes.
Od ispitanih, 13 odsto smatra da Srbija pripada Zapadu, oko 20 da pripada Istoku, oko 53 odsto da ne pripada ni Zapadu ni Istoku, a 14 odsto ispitanika nije moglo da se odluči. Trećina suštinski podržava politiku vojne neutralnosi, a ukupno oko 12 odsto ne podržava politiku vojne neutralnosti, rekli su autori istraživanja.
Na pitanja u kojima je trebalo da se opredele za saradnju sa nekom od velikih sila, 44 odsto ispitanih je odgovorilo da je to Rusija, 17 odsto da je to EU, a tri odsto da su to Sjedinjene Američke Države.
Istraživanje javnog mnjenja o nacionalnim interesima Srbije sprovedeno je od 5. do 15. avgusta ove godine, uz podršku Fonda za nauku Srbije.
Izvor: Beta
Foto: Beta