Prodaja najvećeg svetskog trgovca nameštajem porasla je 6,6 odsto na 47,6 milijardi evra u godini do kraja avgusta, ali samo zahvaljujući višim cenama, pošto su se količine smanjivale.

Tokom pandemije Kovida 19 Ikea je bila prisiljena da ide protiv svoje prakse snižavanja cena jer su je viši troškovi sirovina i transporta prisilili da deo cenovnog udara prenese na kupce, piše Financial Times. Sada je odliučila da polako snižava cene nameštaja. 

“U 2023. godinu smo ušli sa višim cenama nego što smo želeli. Snižavali smo cene krajem 2023. i ulaskom u 2024. godinu, jer su nam troškovi snabdevanja počeli padati” rekao je Džon Abrahamson Ring, izvršni direktor Inter Ikee, vlasnika brenda i koncepta trgovina.

Ikea (Unsplash)

Jesper Brodin, izvršni direktor glavnog Ikeinog trgovca na malo, Ingka, dodaje: „Ovo su vremena da se vežete. Vožnja u sledećih nekoliko godina neće biti mirna. Ono što vidim za ovu godinu je da su kupci zbog kamatnih stopa pred izazovom. Zato smo snižavali naše cene, svako tržište ulaže u niže cene“.

Niže cene

Iz Ikee ističu da se trend naglog povećanja cena inputa poslednjih godina preokreće što švedskom gigantu otvara prostor da počne snižavati sopstvene visoke cene i ponovno u ponudu vrati sve proizvode nakon razdoblja slabe dostupnosti prouzrokovane problemima u globalnim lancima snabdevanja.

Međutim, priznaju da nisu sigurni hoće li taj potez pomoći u podsticanju potrošačke potrošnje s obzirom na to da se niz zemalja suočava sa prognozama recesije.

„Na koji način to podstiče potrošnju? Je li moguće generisati rast kroz pristupačnost? Tokom krize Lehman Brothersa 2008. to je bilo moguće u severnoj Evropi, ali ne i u južnoj Evropi”, primjećuje Brodin.

FT piše da se Ikea suprotstavlja trendu brojnih trgovaca koji su odlučili da smanje broj prodavnica.

Ingka, koja upravlja sa 537 prodavnica različitih veličina, otvorila je 60 novih lokacija prošle godine uključujući one u središtu Kopenhagena, Madrida i San Francisca, kao i niz dostavnih centara.

U poslednjih pet godina švedska korporacija prošla je opsežnu transformaciju, odmaknuvši se od puke ponude velikih prodavnica izvan gradova prema konceptu više radnji u gradskim središtima i nudeći širu lepezu usluga poput dostave, montaže i planiranja, zaključuje Financial Times.