HRANA ZA DUŠU: "Uzeti stvari u svoje ruke"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Nadežda Dimitrijević

    HRANA ZA DUŠU: “Uzeti stvari u svoje ruke”

    Prepoznatljiva dama urbanog života prestonice, disk-džokej, model i PR, Nadežda Dimitrijević sigurna je u to da individualnost ima prevagu nad aktuelnim trendovima, pogotovo ako je reč o trci na duge staze.

    Nada je gradsko dete, što nije toliko određeno mestom rođenja i prebivališta (premda joj „dvojka” prolazi ispod prozora) koliko je definisano načinom razmišljanja, stvaranja i delanja. Vredna je, angažovana i gleda da njena ambicija nikoga ne povredi, nego obraduje. S druge strane, ležerna i druželjubiva koliko i beogradska kaldrma, Dimitrijevićeva pronalazi balans između onoga što joj život servira i onoga što ona ima da ponudi. Pitamo je za savet.

    • Letnja muzička sezona počela je snažno i sadržajno. Napravite presek stanja do sada.

    Bilo je dosta dobrih događaja, ali bih izdvojila BOSS žurku, održanu na krovu TC „Galerija”. Zatim, Future by Diverzija, na Kalemegdanu, gde sam imala čast da radim intro jednom od traženijih svetskih di-džejeva – Melvu Baptistu. Put za Minhen, neverovatna atmosfera i ambijent, žurka na krovu jedne visoke zgrade, Ostbanhof, Verksfirtel. Izdvajam i Egzit festival, Urban Bug stage, kao i novi House Music stage. Podgorica, jedno posebno mesto sa specifičnom energijom – klub Biro, Makedonija – Intermezzo

    • Šta vas čeka u drugoj polovini sezone?

    Prvi put ću nastupati u Ljubljani, u septembru, u Cvetličarni, pri jednom velikom festivalu. Dubrovnik, zatim Tel Aviv, Porto Montenegro, gde očekujem ekskluzivni događaj za Christian Dior, što me baš raduje.

    • Kada već spominjete Tel Aviv, znamo da ste jedno vreme boravili u tom gradu. Kakve utiske nosite?

    Potpisala sam ugovor sa modnom agencijom Roberto Fashion i imala priliku da se slikam za naslovnu stranu jednog londonskog časopisa. Zbog pandemije, moj boravak tamo bio je kratak. Planiram da idem na neko duže vreme u Tel Aviv i tamo probam da razvijam svoju karijeru di-džeja.

    Tel Aviv je mali Njujork, koji te inspiriše na svakom ćošku svojim multikulturnim razvojem, raznolikošću religija na jednom mestu. Grad koji raspolaže vrlo inspirativnim muzičkim pravcima, modnom scenom, gastronomijom… Ljudi su vrlo aktivni, a ono što mi se najviše dopada kod njih jeste to što je sve moguće i prihvataju nove ljude koji žele istinski da rade. Lepo je videti na koji način čuvaju svoju religiju i koliko su požrtvovani za svoju zemlju. Kada se sve to malo dublje sagleda, jasno je odakle potiče čitav spektar umetnosti, koja se oseća u svakom delu grada.

    • Na koji način je u vaš život ušla muzika u profesionalnom smislu? Kada ste počeli da zarađujete od nastupa?

    Prvi zvuci potekli su iz kuće, što me je odvelo u Nižu muzičku školu „Mokranjac”, odsek klavir. Kasnije su me privukli muzički noviteti, pa sam zakoračila u svet elektronskog zvuka. Uvek me je interesovala muzika, bilo da radim kao di-džej ili u organizaciji događaja. Di-džejing sam zavolela zbog individualnosti – to je bio najbolji način da iskažem svoje emocije prema muzici i primenim znanje kojim raspolažem.

    Kao i u svakom poslu, potrebno je vreme i strpljenje. Treba proći stepenike da bi se zanat savladao. Važno je pridobiti publiku, zatim se stvari menjaju sa veličinom događaja na kojima nastupam, kao i sa samom potražnjom.

    Radnim stažom i iskustvom, kao i dodatnim usavršavanjem, budžeti se postepeno podižu.

    • Novitet je da se bavite muzičkom produkcijom. Kada možemo da očekujemo vašu prvu traku ili ploču? Kako biste opisali svoj producentski proizvod? O kakvom zvuku je reč?

    Na početku pandemije posvetila sam se školi produkcije na SAE institutu. Završila sam produkciju elektronske muzike. To je proces koji traje, još uvek sam u stvaranju, ali mogu se skromno pohvaliti dvema završenim trakama, koje ću izbaciti čim dobijem odgovarajući muzički lejbl. Prožimaju se razni elektronski žanrovi, u definiciji bi to bio housedeep i techno house. Nadam se da će moj prvi EP sa četiri trake izaći krajem ove godine.

    Nadežda Dimitrijević

    Nadežda Dimitrijević

    • I dalje je nemali broj onih koji vas percipiraju kao manekenku. Šta ste sve o sebi i drugima mogli da naučite u toj industriji?

    Modna industrija je vrlo specifična i kratkoročna, u zavisnosti od toga koliko se daleko plasira na internacionalne staze. Potrebno je dosta samoodricanja, nade i upornosti, kao i podrške. Iz moje vizure, neophodan je i stalan prihod novca. Ako ste na početku modne karijere, taj priliv nemate. Moje iskustvo je takvo da sam radila paralelno različite poslove i rekla bih da sam jurila za modnom scenom ne bih li dobila kastinge.

    U Srbiji je jako teško živeti od modne industrije, s obzirom na to da se sve dešava jednom godišnje, i smatram da ta grana nije dovoljno razvijena i nedovoljno je plaćena. Postoje razne modne agencije koje nas zastupaju i šalju u inostranstvo, ali tu je, takođe, potrebna finansijska podrška, imajući u vidu da je reč o evropskom tržištu, koje je daleko skuplje od Balkana. Mlade devojke moraju da razmišljaju unapred, sa podrškom agencije i bez nje, jer taj svet je vrlo surov i kratkog roka. Savetujem da se završi škola, razviju i druge poslovne veštine, jer nikad se ne zna šta tržište traži. Verujte samo svom instinktu, jer karijera nije samo praćenje trendova.

    • Zanimaju vas i mediji, viđamo vas kao PR menadžera u okviru različitih događaja. Šta vas održava tako ambicioznom?

    Rekla bih da je to borba da prave vrednosti opstanu. Takođe, da se realizuju nove ideje i stvaralaštvo. Po struci sam diplomirani komunikolog i dosta istraživačkog pristupa i znanja proizilazi iz toga. Naravno, znanje sam usmeravala i nadograđivala u skladu sa vremenom, shodno muzičkim dešavanjima u našem gradu.

    Od velike mi je važnosti da Beograd poseduje kvalitetne festivale, alternativnu scenu, kao i binu na kojoj možemo slušati i podržavati domaće umetnike. Provela sam jedan određeni period radeći za kulturno-muzičke događaje, festivale. Krenula sam sa Beogradskim bir festom, gde sam bila posvećena domaćoj sceni, kasnije sam počela da radim za Musicology Sessions, što je bila najbolja škola koja mi se desila u muzičkoj i organizacionoj nadogradnji. Festival je baziran na internacionalnom nivou. Raditi za imena koja su tada nastupala u našem gradu bogatstvo je koje mi je proširilo vidike i dalo inspiraciju za dalje. Već dve godine sam u organizaciji Matinée Festa – koncept dnevnog festivala čiji je cilj da ugosti mnogobrojne internacionalne zvezde elektronske muzičke scene na najlepšoj lokaciji u našem gradu, na Kalemegdanu.

    Zanimljivije je pitanje kako izdržavam nekulturu u našem gradu. Svaki pojedinac mora da se bori za to da naš grad bude mesto u kojem će sutra naša deca i mladi ljudi imati izbor i kvalitetan program. Nije mi teško da se borim za bolji sistem, smatram da mi je to građanska obaveza.

    • Zanimljiva tema! Kako vidite Beograd, šta vam on predstavlja?

    Beograd je za mene grad koji zaslužuje narod kakav će ga čuvati i štititi, on je jedno posebno, još uvek nezavisno mesto, u kojem se život odvija na ulicama. Čine ga mesta prilagođena našem mentalitetu. Čari Beograda kriju se u jedinstvenom Starom gradu i malim ulicama koje ga okružuju. Oseća se i dalje duh Jugoslavije, ovaj grad ima poseban način življenja, u biti je ležeran i vrlo druželjubiv. Arhitektonski brutalizam, sa mekanom dušom naroda i njegovom željom da se svakome ko kroči u grad dopadne i pruži mu maksimalno gostoprimstvo.

    • Preporučite nam neki kulturni sadržaj.

    Knjige„Dolazim po tebe i vodim te sa sobom” – Nikolo Amaniti, „Žudnja za životom” – Irving Stoun, „Sedam dobrih godina” – Etgar Keret, „Diskretni heroj” – Mario Vargas Ljosa, „Problem Spinoza” – Irvin D. Jalom.

    FilmoviMo’ Better BluesEverything Everywhere All at Once.

    SerijeUnorthodoxThe SpyBetter Call SaulCurb Your Enthusiasm.

    • Hajdemo malo o fizičkoj kulturi. Koji tip treninga najviše volite?

    Volim kada je trening sačinjen od nekoliko dobrih serija koje uključuju dinamičnost i funkcionalne vežbe (vežbe snage i kondicije), uključujući i kik-boks. Vežbam dva puta nedeljno.

    Važno mi je da je celo telo aktivirano, stoga se trudim da naučim veštine koje prevazilaze moja očekivanja. Aktivno treniram u D-Fit personal fitnes studiju, sa svojim trenerom Dejanom Petrovićem. Nalazim da svakodnevno treniranje, sve i da su to samo rekreativne vežbe, stimuliše ne samo fizičku aktivnost već i radnu produktivnost i motivaciju, pogotovo u mom poslu.

    • Poruka za kraj?

    Jedan je život, iskoristite ga najlepše što možete. Uzmite stvari u svoje ruke, nemojte čekati da vam drugi omoguće nešto o čemu sanjate. Čuvajte se.

    Izvor: BIZLife Magazin / Stefan Tošović

    Foto: Danilo Pavlović

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE