Greganović: NLB Organic je najvažniji projekat NLB banke
Za NLB banku je saradnja sa poljoprivrednicima jedan od strateških fokusa u poslovanju i, svakako, segment kome posvećujemo posebnu pažnju. Domaćini iz Srbije u našoj banci mogu da nađu rešenje za sve finansijske potrebe svog gazdinstva, ali bih, kada govorimo o prednostima saradnje tog segmenta sa našom bankom, istakao koncept saradnje koji smo kreirali za njih, kaže za BIZLife magazin Branko Greganović je predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.
„Naime, svesni činjenice da naši klijenti poljoprivrednici žive u regijama koje su udaljene od gradskih centara, u kojima se nalaze i poslovnice banaka, odlučili smo da sa njima sarađujemo tamo gde smo im najpotrebniji – na njihovim gazdinstvima. Uz to, u našem agrotimu su ljudi koji ili i sami potiču iz porodica koje se bave poljoprivredom ili imaju obrazovanje iz te oblasti, pa dobro poznaju specifičnosti poljoprivredne proizvodnje, što je sve doprinelo da naš koncept NLB NA POLJU dâ odlične rezultate,“ kaže Greganović i dodaje da od trenutka kada su započeli intenzivnu saradnju sa sektorom poljoprivrede, uključivali su se u sve programe subvencija Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
„Smatramo da je taj tip podrške od izuzetno velikog značaja, jer samo uz nove investicije gazdinstva mogu da rastu i da se razvijaju. Krediti sa subvencionisanim kamatama omogućavaju poljoprivrednicima da dođu do izuzetno povoljnih izvora finansiranja. Uključujući se u program subvencija, mi im u tome pomažemo, a sa druge strane, želimo da budemo aktivan partner Ministarstvu u težnji da što efikasnije realizuje ovaj program od krucijalnog značaja za srpsku poljoprivredu. Ponosan sam na to što smo krajem godine od strane Udruženja novinara za poljoprivredu Agropress prepoznati kao najaktivnija banka u realizaciji subvencionisanih kredita i, zahvaljujući tome, dobili priznanje za doprinos razvoju agrobiznisa.“
Posebnu podršku dajete organskim proizvođačima hrane. Na koji način realizujete tu podršku?
NLB banka već osmu godinu zaredom organizuje nagradni konkurs za organske proizvođače, u okviru kojeg i ove godine, po izboru stručne komisije, tri projekta nagrađujemo novčanom nagradom u ukupnom iznosu od milion i po dinara.
Konkurs je ove godine otvoren do 20. maja, a pravo učešća imaju individualni poljoprivredni proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom koji su sertifikovani ili su u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju, uključujući i proizvođače koji poseduju grupni sertifikat, odnosno ugovor sa organizatorom proizvodnje. Do sada je na konkursu učestvovalo oko 350 projekata, u kojima su proizvođači predstavljali svoje ideje za razvoj proizvodnje na gazdinstvu.
Ono što se pokazalo veoma značajnim, pored same nagrade, koja proizvođačima omogućava da realizuju svoje planove i unaprede proizvodnju, sigurno je i dodatna promocija organske poljoprivrede i samih nagrađenih proizvođača. Imali smo više situacija kada su, zahvaljujući promociji u okviru našeg konkursa, dobitnici i finalisti uspeli da uspostave neku novu saradnju. Zato bih iskoristio priliku da i svim medijima koji prate ovaj konkurs zahvalim na podršci, koja je od velikog značaja za proizvođače.
Šta vas je motivisalo da podržite baš ovaj segment?
NLB Organic je najvažniji projekat NLB banke u domenu društveno odgovornog poslovanja, kojim istovremeno dajemo doprinos održivom razvoju, zaštiti životne sredine i segmentu poljoprivrede, za koji smatramo da je budućnost naše zemlje. Srbija obiluje zemljištem koje nije kontaminirano hemijskim supstancama, a imajući u vidu usitnjenost poseda, organska proizvodnja dodatno dobija na značaju, jer i na manjim površinama može da obezbedi egzistenciju za članove domaćinstva, što je posebno važno za područja koja su manje razvijena. Organski proizvođači su se opredelili za put koji je, zaista, mnogo teži i verujemo da zaslužuju podršku kako bi za sve nas obezbedili zdraviju hranu i zdraviju zemlju.
DOBITNICI NAGRADA NA NLB ORGANIC KONKURSU ZA 2018.
Zoltan i Tatjana Idei iz Temerina 2018. godine nagrađeni su za projekat „Ono što poseješ, to ćeš i požnjeti”. Njihov projekat je bio usmeren na unapređenje procesa sejanja organski gajenih kultura, a s obzirom na to da se bave, pre svega, povrtarskom proizvodnjom, koja zahteva značajan rad na polju, to im je omogućilo da skrate vreme potrebno za realizaciju ove aktivnosti i utroše ga na druge segmente proizvodnje. Zoltan se bavio informacionim tehnologijama, a Tatjana je arhitekta. Nakon što su počeli da se hrane organskim proizvodima, odlučili su da gradski život zamene životom na salašu i danas su uspešni organski proizvođači.
Marko Stojadinović iz Gornjeg Grgura, pored Blaca, nagrađen je za projekat „Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede”. Stojadinovići su na svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a u svim segmentima proizvodnje primenjuju organske principe. Cilj njihovog projekta bio je da unaprede preradu organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica. U ovom kraju veliki broj poljoprivrednika odlučio se za organsku proizvodnju voća, uglavnom u okviru grupne sertifikacije, jer u Blacu rade dva velika organizatora organske proizvodnje, a Stojadinovići, koji su u okolini poznati kao vredni domaćini, ipak su se odlučili da u sertifikaciju uđu kao porodično gazdinstvo.
Ratko Aksentijević iz Kraljeva nagrađen je za projekat „Unapređenje organske stočarske proizvodnje – uzgoj ovaca i goveda”. Pored toga što je pokrenuo stočarsku proizvodnju na svom gazdinstvu u selu Rudno, Aksentijević je pokrenuo i prvu grupnu sertifikaciju za stočare u Srbiji. Za sada je u okviru ove grupe 89 malih gazdinstava sa teritorije nacionalnog parka prirode Golija, a njegov cilj je da broj gazdinstava dovede na više od 300. Na taj način doprineo bi daljem razvoju organskog stočarstva u ovim krajevima i plasmanu organskih proizvoda. S obzirom na to da se radi o selima koja ostaju bez velikog dela stanovništva, uspeh ovog projekta je od velikog značaja za razvoj u okruženju gazdinstva Aksentijevića.
Izvor: BIZLife magazin
